Čudo od igrača

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Dohe)

Znate one priče o čudima od dece koja u svojim generacijama “jedu drugu malu decu” pa pređu u seniorski fudbal i nikad ne odrastu da zauzmu mesto među muškarcima? One priče o tome kako slava, novac i popularnost pokvare talente pa pupoljci nikad ne procvetaju?

E pa, Joško Gvardiol nije ta priča. On je bio čudo od deteta i izrastao je u čudo od igrača.

Kada neko sa 20 godina igra ovako na Svetskom prvenstvu i dogura sa reprezentacijom do četvrtfinala kao komandant odbrane, onda nije ništa drugo nego fudbalsko čudo. Odavno se u fudbalskim krugovima priča o tom talentovanom Hrvatu. Bio je projektovan da postane ozbiljan fudbaler i sve u karijeri mu je išlo tim putem. Ali dok ne vidite uživo svojim očima, nije vam baš najjasnije.

Sinoć smo imali i tu priliku u osmini finala Mundijala i možemo slobodno reći da sve što se priča o tom momku i sve pohvale koje se nižu, nisu dovoljne. Treba još.

Gvardiol je već oduševio fudbalsku planetu u meču protiv Belgije koji je bio "biti ili ne biti" za Hrvate. Jeste da se Lukaku ispromašivao za sve pare, ali je Gvardiol sprečio još gomilu šansi i bez dileme obeležio utakmicu kao najbolji pojedinac.

A onda je protiv Japana opet odigrao savršeno još jednu mnogo važnu i tešku utakmicu. Njegova igra jednostavno puni oči gledaocima, uliva sigurnost da lopta neće proći ka golu, daje ogromno samopouzdanje saigračima i tera protivnika da ide sa loptom na neku drugu stranu jer zna da pored njega neće proći.

Posle meča smo pitali levog beka Bornu Barišića kako izgleda igrati pored Gvardiola koji u hrvatskoj reprezentaciji igra kao levi štoper.

“Gledajte, pod broj jedan, on je pravi momak. Ima osnove ponašanja, što je preduslov za sve dalje. Fudbalski ne znam šta ja da komentarišem. Jako, jako kvalitetan igrač. Pa videli ste sve ako ste gledali. On ima apsolutno sve. Ja sam miran kada mi je Joško iza leđa. Ima 20 godina, a igra kao da mu je 30. Kao i svi, tako mu i ja predviđam veliku karijeru. Top igrač”, rekao nam je fudbaler Glazgov Rendžersa.

Fascinantna je eksplozivnost sa kojom ulazi u duele. Svejedno je da li iskače ispred rivala ili u prijemu mu kupi loptu ili mu najaše na leđa toliko snažno, ali bez faula, da ovaj pod takvim pritiskom ne može da se okrene niti uradi nešto sa lotpom. Čak i kada su Japanci ubacili Asana i njegovom brzinom pecali visoko postavljenu hrvatsku odbranu na kontre, Gvardiol je svaki put dobro pročitao gde bivši igrač Partizana prima loptu, na koju stranu će da se okrene i šta je naumio da uradi. Sekao ga je u startu i prekidao japanske napade. O skok igri koja je japanska rak rana, da i ne govorimo… Sigurno je procenjivao situacije i kupio lopte u vazduhu pravovremeno ih izbijajući baš tamo gde treba da padnu kako bi vezni red započeo novu akciju.

Kada na takvu duel igru, postavljanje i čitanje igre, dodate još i autoritativno iznošenje lopte, onda zaista liči na fotorobot štopera bez mane. Gvardiol iznosi loptu tako sigurno i samouvereno kao da je Tijago Silva kojem je ovo već četvrti Mundijal. Kao da je napravljen u nekoj laboratoriji. Haland među defanzivcima.

“Jedan od najboljih štopera današnjice. Leva noga, brz, jak, odličan u skoku… Može da igra sa obe noge. Nama je zadovoljstvo igrati sa njim”, rekao je o Gvardiolu posle meča osmine finala hrvatski desni bek Josip Juranović.

Joško Gvardiol protiv Maroka (©Reuters)

Ne smeta mu ni što u klubu igra u poslednjoj liniji sa trojicom, dok u reprezentaciji čini štoperski tandem sa Lovrenom. Kada je neko takva klasa, ona jednostavno mora da ispliva na površinu bez obzira na poziciju, formaciju, šeme i taktike… Uostalom, iz Dinama je na kraju otišao kao levi bek.

Još kao dečak u Dinamu je odskakao od generacije. Talentom i fizikom. Zbog čega su ga treneri šetali po raznim pozicijama. Počeo je kao levi bek pa igrao prednjeg i zadnjeg veznog i na kraju se ustalio kao štoper. U Dohi smo pričali sa hrvatskim novinarom Alenom Lesičkim iz Germanijaka koji dobro poznaje Joška iz vremena u Dinamu.

“Izuzetno dobro vaspitano dete. Otac je ribar koji je čitav život ribario da bi porodici omogućio pristojan život i tu je Joško upoznao radnu etiku na najboljem primeru i preneo je na svoj put. Izuzetno je skroman. Kada sam bio prošli Božić kod njega u Nemačkoj, vozili smo se u golfu. Pitao sam ga zašto ne vozi neki bolji auto što kao igrač u Bundesligi ima pravo i što se očekuje od njega. Rekao mi je: ‘Uzeo sam neki SUV, vozio par dana i shvatio da to nije za mene. Treba mi auto da se odvezem od tačke A do tačke B i najbolje se osećam u golfu koji sam vozio i dok sam bio u Dinamu’. Inače, čim mu je legao prvi novac nakon transfera u Lajpcig, otišao je i kupio kuću za celu porodicu. To mu je bila prva investicija…”, kaže Lesički.

Poznaje ga i pre nego što je Gvardiol ušao u prvi tim Dinama.

“Odskakao je od svoje generacije u fizičkom smislu, ali i intelektualnom. Pre 18. godine je nosio bradu i nekako pre sazreo od vršnjaka. I živeo je izuzetno skromno. Postoji negde fotografija kada je dao gol za Dinamo vredan tri boda, a onda je seo u tramvaj i otišao kući gradskim prevozom. Igrač Dinama, prvotimac - nije hteo da naruči taksi ili da pita nekog od saigrača da ga odveze, već je seo na tramvaj pa s navijačima lagano. Lupio je selfi pa to objavio na Instagramu”.

Posle meč sa Belgijom (©Reuters)

Kažu da je takav ostao i u Lajpcigu i da ga ništa nije poremetilo. Pa čak ni želja Čelsija da ga dovede prošlog leta što bi verovatno bio najveći transfer za nekog defanzivca svih vremena jer se govorilo o ponudi od 90.000.000 evra.

“Jošku je Engleska san! Jedino što želi u klupskom fudbalu je da igra u Engleskoj. I mogao je ovog leta da ode u Čelsi. Da je insistirao kada je stigla ponuda, Lajpcig bi verovatno pristao. Međutim, on je rekao ljudima oko sebe da smatra kako još nije dovoljno spreman za taj nivo. Zato će imati veliku karijeru”.

Ako se letos bojao za fudbalski nivo na kojem se nalazi, više ne bi trebalo, jer na ovom Mundijalu je jedan od igrača koji su obeležili takmičenje. Iako je štoper. Ali najteži zadatak mu tek sledi. U četvrtfnalu će mu protivnik biti do sada najbolja ekipa na prvenstvu, Brazil. Tek tu ga čeka đavolski težak posao kako da sačuva gol pred navalom sa petoricom ofanzivnih igrača. Moraće da pred golom motri na Rišarlisona, da izlazi visoko na Nejmara ili Paketu, da prati Rafinjina ubacivanja sa desnog krila. Videlo se do sada da je to nemoguća misija za svaku odbranu. Ali nisu ni Brazilci do sada naišli na takvog defanzivca kao što je Gvardiol. Ako i to izdrži i položi taj ispit sa uspehom, onda neće morati da traži transfer, niti će Lajpcig više moći da se brani. Veliki klubovi neće žaliti para da reše štopersku poziciju za narednih desetak godina...