Čukina adaptacija Stivensonovog psiho-trilera: Gospodin Hajd jači od doktor Džekila

Pomešanih osećanja analiziramo izdanje Čukaričkog u porazu od Genka (0:2), u meču drugog kola Grupe F Lige konferencije, odigranog u Leskovcu. Svežiji utisak je više nego pristojno drugo poluvreme Brđana, u kome su, u najmanju ruku, bili ravnopravan rival, ali je snažniji utisak ona demonstracija nemoći iz prvih 45, a posebno 20 minuta, kada su i pala oba gola i odlučen pobednik.

Obrni-okreni, Čukarički je jedini od tri preostala srpska predstavnika u Evropi koji ove sedmice nije ništa uradio za „srpsku stvar“. Zvezda i TSC osvojili su po bod - jedni makar, drugi čak – ekipa Igora Matića i dalje sakuplja samo iskustvo, ali ne i poene za UEFA koeficijente.

I tu se zaista postavlja pitanje gde i kako pronaći pravu sredinu između razumevanja za inferiornost u odnosu na belgijskog vicešampiona koji je sinoć u startnoj postavi imao samo dvojicu Belgijanaca, a ne tako davno bio je učesnik Lige šampiona, i kritike za klub sa Banovog brda koji je već godinama primer organizacije, pozitivnog poslovanja i kontinuiranih uspeha na domaćoj, ali nikako da napravi makar mali iskorak na međunarodnoj sceni.

Sve je tačno, većina Genkovih fudbalera ima značajnije iskustvo na ovom nivou takmičenja nego čitava ekipa Čukaričkog zajedno; Brđani ne igraju na domaćem terenu - koliko god da podršku sa tribina nemaju ni tamo, ni ovamo - ali, opet, TSC je čak i protiv Brage, u dva ubedljiva poraza, a da ne pričamo protiv Vest Hema i sada Olimpijakosa, pružio neuporedivo više, u jačem takmičenju, nego Čukarički u četiri ovosezonska evropska brodoloma – a reč je o ekipama koje su prethodnu sezonu u Mozzart Bet Superligi završile bodovno poravnate.

Ideja trenera Igora Matića sa početka utakmice ne čini se lošom. Da proba sa srednjim blokom i zbijenim linijama tima da upasivi Belgijance, da pomeranjem Marka Docića liniju ispred, iza najisturenijeg Sandeja Adetunđija, dobije ekstra kvalitet u završnom pasu u potencijalnoj tranziciji, ali je realizacija svega toga bila katastrofalna. U prvih 20-30 minuta fudbaleri Čukaričkog bukvalno nisu uspeli da povežu dva dodavanja, bili su saterani u sopstveni kazneni prostor i zaista je delovalo da će fudbaleri Genka sami odlučivati o tome koliko će golova spakovati u mrežu Nemanje Belića.

Brzo je Docić vraćen na neku „osmicu“, a Stanković dobio ofanzivnije zadatke do poluvremena, kada je hronično indisponirani Sisoko ostao u svlačionici. Ostao je tamo i Adetunđi, koji bez podrške saigrača nije ni mogao više da doprinese, a Čuka je zaigrala bez klasičnog špica. Cvetković je bio taj koji je, kao najistureniji, pravio pometnju hitrinom i još jednom stekao simpatije kompletne domaće fudbalske javnosti. Ali, deluje da metamorfoza Beograđana nije bila posledica ni kadrovskih, ni taktičkih, koliko promena u stavu i mentalitetu sa kojima se izašlo na teren u drugom poluvremenu.

Konstantnost je definitivno najveći problem Igora Matića otkako je seo na klupu kluba čiji je dres svojevremeno sa uspehom nosio. Ako ekipa u malom vremenskom razmaku doživi debakl od IMT-a, ne pobedi ni drugog novajliju u eliti u Pančevu, a onda skine skalp Crvenoj zvezdi, ako može da prikaže dva tako različita lica kao u dva poluvremena protiv Genka, onda je to pomalo već i psihološka kategorija.

“Očigledno da nismo naučili na sopstvenim greškama, opet smo pokazali preveliku dozu poštovanja prema protivniku. Genk ima veliki kvalitet, ipak, u drugom poluvremenu dobili smo dokaz da smo ih možda i precenili. Nadam se da ćemo iz ove dve utakmice u grupi izaći pametniji za nastavak takmičenja u Ligi konferencije. Dogovorili smo se na poluvremenu da izađemo hrabrije, da pojačamo pritisak na odbranu rivala. Brzo su stigli efekti, pojačano samopouzdanje donelo je igru u drugom pravcu. Gol bi probudio nadu da možemo i do izjednačenja, a imali smo nekoliko prilika. Ne bih se složio da su se Belgijanci opustili, verovatno su se povukli i želeli da iz takve igre postignu treći gol. Ipak smo se i mi pitali. Moramo sve ovo dobro da izanaliziramo i da kada sledeći put izađemo na teren u evropskoj utakmici ne potcenjujemo sebe“, istakao je Nemanja Tošić, levi bek srpskog tima.

Nakon dva odigrana kola, Čukarički je u neslavnom društvu od samo pet ekipa u čitavom takmičenju koje nisu osvojile ni bod, a jedino Astana i Spartak Trnava imaju slabiju gol-razliku među ekipama koje su još na nuli. Naredni izazovi biće protiv Fjorentine, 26. oktobra u gostima i 9. novembra na jugu Srbije.