Danijel Aleksić za MOZZART o senzaciji u Turskoj: Kad se igra pošteno i uz VAR zaista svako može svakog da pobedi

Još jedna sezona, još jedna drama u finišu prvenstva Turske, ali napokon srećan kraj za Bašakšehir. Klub koji su najviše terali maleri u poslednje dve-tri sezone, uspeo je da probije led i da prvi put u istoriji postane šampion.

I to je Bašakšehir tek šesti klub koji se okitio krunom u Turskoj, pošto se tamo lista prvaka računa tek od 1959. godine. A, u toj klupskoj antologiji, koja će trajati dok god bude i kluba postojalo, stajaće ime Danijela Aleksića, srpskog napadača, koji je bio taličan Narandžastima.

Prošlog leta je Danijel došao u klub i odmah je stigla i titula. I njegova i Bašakšehirova prva!

„Nisam mogao da spavam posle utakmice. Uzbuđenje, utisci, posle su ustala i deca... Sedim i razmišljam. Ne znam šta bih rekao. Utisci još moraju da se slegnu. Treba srediti misli. Prepun sam emocija, ne znam odakle bih krenuo. Bio sam presrećan kada sam pre godinu dana došao u Bašakšehir, u tako dobro organizovan klub, da igram sa velikim imenima svetskog fudbala. A, na kraju smo osvojili titulu, moju prvu u karijeru, prvu za klub u istoriji i još sam dao doprinos, nisam bio samo jedan igrač na broju. Ostaje to za ceo život. Pisaće zauvek u biografiji da sam bio šampion. A, u istoriji kluba će stajati moje ime uz one koji su doneli prvu krunu u Bašakšehir. E, to mi je najjači utisak“, priča dan posle Danijel Aleksić za MOZZART Sport.

Pao je kamen sa srca i ljudima iz kluba, navijačima. Najzad titula.

„Klub je napokon dočekao. Bio je u vrhu poslednjih godina, u nekim sezonama vodio, prošle imao u jednom momentu čak sedam bodova prednosti u odnosu na drugog. Ali, nije uspeo da dođe do kraja. Ovog puta smo uzeli titulu, potpuno zasluženo, čisto, bez ijedne mrlje. Bili smo najbolji, to smo i pokazali“.

Jedino što Bašakšehir nema u odnosu na ostale turske šampione je – publika. Malo ko će imati da proslavi titulu, mada to je, u neku ruku, kako kaže Danijel, ispala i prednost za Narandžaste.

„Mi smo znali kada je trebalo da se nastavi sezona da ćemo biti u prednosti u odnosu na ostale. Razlog je što smo klub koji nema veliki broj fanova, naprotiv, naša poseta je među najslabijim u ligi. Mi nemamo armiju fanatičnih navijača kao velikani iz Istanbula, tako da nama utakmice u mirnom ambijentu nisu bile strane. Oni su mnogo više izgubili od nas time što se igralo pred praznim tribinama, jer kada igraš pred 40.000 - 50.000 tvojih navijača, to ume da te ponese, digne te da pružiš partiju i preko mogućnosti i dobiješ meč. Kao Zvezda protiv Liverpula, recimo. Kada se igra pred publikom, mi smo tu u minusu, jer moramo na svom terenu da budemo baš bolji od rivala da bismo dobili utakmicu, pošto se kod nas na stadionu svi osećaju lagodno“.

U pretprošlom kolu umesto slavlja, Bašakšehir je doživeo iznenađujući poraz od Konje – 4:3. Sreća pa je i Trabzon izgubio, inače je moglo ponovo da bude napeto u poslednja dva kola.

„Bilo je malo neprijatno kada smo izgubili od Konje u pretprošlom kolu, od tima koji i ne zna kada je poslednji put nekom dao četiri kola. Verujem da je mnogima prošlo kroz glavu: „Pa, nećemo valjda opet pred cilj da padnemo“. Ali to je kratko trajalo, jer je naša ekipa puna iskusnih igrača, pravih profesionalaca, koji nisu dozvolili da potonemo. Recimo, mi smo deset minuta pre kraja meča sa Kajzerijem znali da je Trabzon izgubio i da smo prvaci, ali nije bilo opuštanja, štaviše, neki iskusniji igrači su podviknuli da mora da se odigra do kraja i da se dobije utakmica“.

Danijel Aleksić (©AFP)

Velikog slavlja posle osvajanja titule nije bilo. Ostavljeno je za narednu nedelju.

„Na tribinama je bilo svega 300-400 ljudi, zaposlenih u klubu, članova uprave. Malo smo proslavili, bio je video bim, zastave na terenu... Čeka nas još meč sa Kasimpašom u poslednjem kolu i mislim da će nakon njega biti upriličena proslava na našem stadionu. Tad će predsednik da pokaže kako se slavi, da svi vide“.

Turski mediji danas se uglavnom slažu u jednom: Mogao bi ovo da bude početak dominacije Bašakšehira. Kažu, finansijski je najstabilniji klub u zemlji, dok tri velikana iz Istanbula muče veliki problemi.

„Pravo da ti kažem, ne znam šta to znači najstabilniji klub. Ja bih pre rekao da smo najbolje organizovan klub, u kojem se o svemu vodi računa, gde se ne bacaju pare, već se zna svaki evro gde ide. Da bude jasno, svaki veliki klub u Turskoj ima para! Ali je razlika u tome kako ih troši. Uzmimo primer Galatasaraja: prošlog leta je doveo Falkaa, igrača od 33-34 godine, potpisao s njim ugovor na tri godine i platio za njega 7.000.000 evra. Svaka čast Kolumbijcu na onom što je bio, ali da li je to primer dobrog poslovanja? U Bašakšehiru takvog trošenja nema i zato je ovo najbolje organizovan klub u zemlji. I slažem se, tek će se čuti za njega! Pokazaćemo se i u Evropi. Siguran sam da će tek sada veliki igrači iz sveta želeti da dolaze ovde“.

Titula ide Bašakšehiru, za njim se do kraja borio Trabzon, na trećem mestu je Sivas. Neki novi poredak u turskom fudbalu. Ima Aleksić objašnjenje šta se to tačno događa.

„U Turskoj se dešava jedna vrlo jednostavna stvar: uveden je VAR i sada se sve utakmice igraju pošteno, svi imaju isti tretman, a kada je tako, onda pobeđuje onaj ko je bolji na terenu, a ne onaj koji ima jače ime. Svaki klub ima novca, ima dobrih igrača, razliku pravi onaj koji pogodi dobre strance. Ove godine smo u vrhu mi, Trabzon i Sivas, prošle godine je bila i Malatija blizu, tako da se stvari menjaju. Mi smo Kajzeri za vikend dobili samo 1:0, iako su oni klub koji ispada. Nema više kao nekad laganih pobeda, već kao što se kaže u onoj izreci, svako svakog može da pobedi. A, kada se igra pošteno, to je zaista tako, nije nikakva fraza. Svaka čast velikanima Galati, Feneru, Bešiktašu, ali mislim da će ovakvih sezona biti još“.

Prošlog leta je Danijel došao u Bašakšehir, potpisao višegodišnji ugovor i provodi najbolje dane u karijeri. Pitanje da li su mu planovi vezani za Narandžaste ispada suvišno.

„Ma, gde da idem (smeh)? U najboljim sam godinama, u sjajnom klubu, prelepom gradu, porodica mi je tu, osvojio sam prvu titulu, imam ugovor na više godina. Kad se samo setim gde sam bio, koji sam put prošao... Ne mrdam odavde. Samo da je zdravlja, a za sve ostalo ću se pobrinuti“, poručuje Danijel Aleksić.

Šampion Turske.