Domaći zadaci ne smeju da se odlažu

Kada je krenula u školu, Crvena zvezda je bila odličan đak, pobeđivala i neke od najboljih na međunarodnim takmičenjima, a onda 1991. dobila nagradu za đaka generacije u čitavoj Evropi.

Dogodile su se potom neke životne okolnosti na koje nije mogla da utiče, a koje su je dovele prvo do toga da izostaje sa nastave, a onda i redovno ponavlja razrede. Jesenju i prolećnu nastavu zamenili su vreli letnji dani. Umesto sa najboljima, Crvena zvezda je godinama išla u razrede sa đacima koji poprilično zaostaju za onima iz Španije, Italije, Engleske, Nemačke, Portugalije, Holandije, Rusije...

Sve do 2017. i dolaska Vladana Milojevića trajala je agonija koja je Crvenu zvezdu dovela na rub egzistencije. Ali oni koji su joj bili najbliži nisu gubili veru. Iako ofucana brojnim padovima, Crvena zvezda je uz pomoć svojih navijača zadržala dostojanstvo. A onda se pojavio Vladan Milojević i umio je, obukao joj novo odelo i poveo tamo gde pripada - među najbolje.

Delovalo je to kao nemoguća misija, ali korak po korak, od prvog kola kvalifikacija i Lige Evrope sve do Lige šampiona dvaput uzastopno. Pa, potpomognuta Dejanom Stankovićem i Milošem Milojevićem, do pozivnice za direktno druženje sa najboljima, bez ikakvih kvalifikacija i nižih razreda - pravo u klupu gde su odlikaši.

I odmah na startu, Crvenu zvezdu je sačekao najteži ispit. Morala je da se pokaže protiv evropskog đaka generacije na njegovom terenu. Nije ga položila, ali nije se ni obrukala. Štaviše, zbog vođstva na poluvremenu imala je svojih pet minuta slave i mogla ponovo da se oseća kao one 1991. kada su joj svi aplaudirali.

Ali ponovo je negde zaškripalo. Ovaj put ne igrom sudbine, već ličnom krivicom.

Zvezdi nije potreban menadžer, već trener: Bahar kao Jarić Živadin iz Kamiondžija

Umesto da iskoristi dobro izdanje u Engleskoj i povratak samopuzdanja posle dva pala ispita u Mozzart Bet Superligi, Crvena zvezda je na testu sa Radničkim iz Niša jedva zaslužila prelaznu ocenu. I pored toga, vladalo je uverenje da će novi izlazak na međunarodno takmičenje biti uspešan. Važnost je bila velika, jer je Jang Bojs direktan rival za stolicu u odeljenju koje će se školovati i na proleće. Neko ko je trenutno sličnog znanja kao Crvena zvezda, ali s mnogo manje životnog iskustva i mnogo slabijom podrškom najbližih jer se ispit održavao u Beogradu. Tokom 90 minuta njegovog trajanja Crvena zvezda je pokazala da ima veće znaje, da je tehnički obučenija, ali nije položila. Niti je pala.

Rezultatom 2:2 Crvena zvezda je odložila svoje obaveze za neki drugi put. Možda već za tri nedelje u Nemačkoj, ili potom u Beogradu, ako uspe da parira u ovom trenutku mnogo boljem đaku iz Lajpciga, a ako ne, onda za 28. novembar u Bernu, kada će se ponovo sresti sa Jang Bojsom.

Iskustvo, međutim, pokazuje da domaće zadatke ne treba odlagati. Primera je mnogo, a među svežijima su Milan, Rendžers, Monako, Ferencvaroš, Trabzon, Makabi Haifa, Olimpijakos... Sve te ispite Crvena zvezda je bila blizu da položi, ali nije uspela. Negde je nedostajalo više sreće, negde hrabrosti, negde znanja.

Atipični Zvezdin heroj: Tanji živce, greje dlanove

To poslednje nedostajalo je Crvenoj zvezdi u sredu protiv Jang Bojsa. Nedostajala joj je bolja koncentracija i u odbrani i u napadu. Nedostajao joj je da naplati to što je evidentno bolji tim od Jang Bojsa. Umesto da se sa odmora vrati na krilima gola iz finiša prvog poluvremena, Crvena zvezda je dozvolila rivalu da je izgura iz klupe i ponovo joj poljulja samopouzdanje. Uspeo je Barak Bahar izmenama da podigne ekipu i uvođenjem Aleksandra Kataija i Vladimira Lučića popravi krvnu sliku, te je izboren ishod kojim je sačuvana nada. Ali utisak je da je Crvena zvezda mogla mnogo više da dobije u sredu uveče.

Ovako, ostalo joj je za domaći zadatak da pokuša da iznenadi Nemce u dve vezane utakmice, a pre toga da protiv Radničkog iz Kragujevca i Javora konačno ponovo položi neki ispit sa visokom ocenom.

Potencijal postoji, na izraelskom učitelju je da ga iskoristi.