Drim-tim na kolenima pred fudbalskim Genijem! Krojfovo potcenjivanje i vrhunac majstorstva Dejana Savićevića (VIDEO)

Fudbalskog genija od običnih vrhunskih igrača izdvaja momenat koji niko ne očekuje. Odluka koju donese u deliću sekunde i potez koji bi drugi možda i mogli da ponove, ali se ne bi setili da to učine u tom trenutku. Na današnji dan 1994. godine Milan je zgromio moćnu Krojfovu Barselonu (4:0) u velikom finalu Lige šampiona u Atini, a legendarni Dejan Savićević postigao je pogodak koji se sa apsolutnim pravom može smatrati jednim od najlepših u istoriji finala.

Savićević je postigao treći gol na meču, koji je definitivno slomio otpor možda i najkvalitetnije generacije Barselone pre onih sa kojima su dominirali Rajkard i Gvardiola. Ipak, Romario, Stoičkov, Kuman i ostali te večeri nisu imali šta da traže protiv Kapelovog Milana. Možda će neko reći da se ovaj pogodak ne može svrstati među najvažnije golove elitnog takmičenja, pošto je postignut za vođstvo od 3:0, ali se ne može reći i da nije bio odlučujuć. Barselona posle toga više nije imala šta da traži na Olimpijskom stadionu. Uostalom, nedavno je Frans fudbal napravio izbor najlepših golova u istoriji Lige šampiona, a Savićevićev se našao na 14. mestu. Da su izdvojena samo finala, Genije bi zauzeo četvrto mesto iza Zidana (protiv Leverkuzena), Bejla (protiv Liverpula) i Mandžukića (protiv Real Madrida).

"Dok je lopta odskakala primetio sam da je golman predaleko i odlučio sam da šutiram. Nisam bio od onih igrača koji često lobuju golmane. Prosinečki je bio bolju u tome, ali pokušao sam da budem precizan i šutnuo sam jako loptu. Onda kada sam šutnuo video sam da ulazi. Već sam počeo da se radujem", rekao je jednom prilikom Savićević.

Svedoci legendarnog događaja u Milanu smatraju da je Barselona platila danak potcenjivanja protivnika. Čak je i Krojf unapred upisao pobedu svog tima, omalovažavajući defanzivni stil Rosonera rečima da bi još pre meča da mogao da se slika sa trofejom u svojim rukama. Barselona je imala "drim-tim" i veliko samopouzudanje uoči atinske noći, ali je se ta noć ubrzo pretvorila u noćnu moru. Masaro je postigao dva gola u prvom poluvremenu, a onda je na početku drugog usledio hladan tuš od kojeg se Krojfova ekipa nije mogla oporaviti. Na sve to nadovezao se i gol Desaija u 58. minutu.

Savićević je imao dosta problema sa Kapelom. Iako je stigao kao jedan od glavnih kandidata za Zlatnu loptu 1991. godine, Dejo je u prvoj sezoni kod legendarnog stručnjaka bio starter na samo 10 utakmica, a prvi pogodak je postigao tek januaru. Na kraju, nije ga bilo ni na klupi za rezervne igrače u finalu Lige šampiona protiv Marselja u Mihnehnu. Situacija se dodatno pogoršala naredne godine. Dve strane su čak i otvoreno "ratovale", a posebno nakon što je Savićević odbio da bude rezerva u meču grupne faze protiv Anderlehta. Kada se Dejo nije našao u konkurenciji ni u Tokiju, činilo se da su mu dani u Milanu odbrojani, ali je onda je došla Atina. Kapelo je imao mnogo problema sa povređenim igračima, Barezi i Kostakurta su bili suspendovani, Albertini povređen, a Lentini se još oporavljao od saobraćajne nesreće. Mlađani tandem Maldini - Panući, ostao je u poslednjoj liniji, a u napadu je bio iskusni Masaro. Za kreativnost u vezi bio je zadužen "lagan" dvojac Savićević-Boban, a iza njih Desaji. Sve je mirisalo na lagan poraz.

Ali Savićević je odigrao jedan od svojih najboljih mečeva u karijeri. Odradio je ogroman deo posla kod oba gola Danijelea Masara, a onda je usledio potez koji je obeležio njegov boravak u Milanu.

"Savićević je igrao je u jugoslovenskom stilu. Bio je zvezda, a ostali morali da trče za njega", opisao je Kapelo legendarnog Genija. Nekadašnji igrač Crvene zvezde igrao je u suprotnosti sa njegovom filozofijom, ali Kapelo ipak nije mogao da negira njegov vanserijski fudbalski kvalitet.