Gledam Kristijana na zagrevanju i pitam se - da li mi se ovo dešava?

Rano prepodne septembra 2022. godine. Termin utakmice – deset ujutru. Karakteristično za Srpsku ligu Beograd. Džombast, neravan teren, a na njemu igraju Borac iz Lazarevca i Jedinstvo Surčin. Gledalaca na tribini – dvocifren broj. Među njima, jedan brkati čovek od 50 i kusur, a drugi je momak sa sveskom u rukama u koju zapisuje šta se dešava. Sede jedan do drugog, a brka veli – “ovaj mali sa brojem šest nije bio loš u Ušću prethodne sezone”.

Taj mali se zove Đorđe Skoko. I stvarno nije bio loš u Ušću, ali će upravo u Jedinstvu napraviti najveći iskorak u karijeri. Posle samo šest meseci je iz Surčina otišao pravac – Mozzart Bet Superliga. Tačnije, Javor iz Ivanjice. Mladi štoper dopao je u ruke Radovana Ćurčića, a ovaj ga je mic po mic, kalio, brusio, čeličio i napravio nezamenljivog člana startnih 11. Nisu Ivanjičani uspeli prethodne sezone da izbore opstanak, ali je Đorđe postao jedna od najvećih prodaja u istoriji kluba.

Al Ain je izdvojio 1.500.000 evra, a samo dva meseca kasnije, momak čija je ekipa otišla u niži rang je izašao na crtu Kristijanu Ronaldu, Sadiju Maneu, Žoau Feliksu i Injigu Martinesu. I šta bi? Pa, kao u legendarnim vicevima – bili Srbin, Amerikanac i Englez i naravno – Srbin je pobedio. Dobiše Kristijano, Sadio, Žoao i Injigo po nosu. I to muški. Đorđe Skoko na terenu i Vladimir Ivić na klupi deklasirali su Al Nasr u Ligi šampiona Azije (4:0).

Dovoljno da Mozzart Sport stupi u kontakt sa Skokom. U razgovoru za naš portal, doskorašnji igrač Javora govorio je o tome kako izgleda saradnja sa Ivićem, kako je bilo trenirati na 45 stepeni, uticaju Radovana Ćurčića, ponudama iz Nemačke i Engleske, ali i o onom najvažnijem – kako je to kad pobediš Kristijana Ronalda, a u prethodne tri godine si ganjao loptu po Bariču, Borči, Lazarevcu, Dobanovcima, Surdulici i Ivanjici. Deluje kao bajka.
“Jeste, stvarno zvuči neverovatno i velika je čast što sam imao priliku da igram protiv njih. Tome se niko nije nadao pre par meseci, bilo je nezamislivo. Ali dobio sam tu priliku i bilo je stvarno neverovatno deliti teren s takvim igračima. Drago mi je što se sve završilo kako je trebalo, što smo pobedili ubedljivo, i jako sam ponosan zbog toga”, rekao je Skoko na početku razgovora za Mozzart Sport.

Kako je bilo igrati protiv tako moćnih igrača kao što su Ronaldo, Mane i Feliks? Ne samo da ste pobedili, nego možete da se pohvalite da niste primili gol na toj utakmici. Malo ko je očekivao da ćete ih dobiti sa 4:0.
“Ispunili smo sve zahteve koje je šef u svlačionici tražio od nas. Odigrali smo dobru utakmicu i na kraju ubedljivo slavili. Što se tiče tih igrača, stvarno su vrhunski i to se odmah vidi na terenu. Pogotovo Žoao Feliks, a za Ronalda se to videlo i ranije. Čovek je u četrdesetim godinama i građen je neverovatno. Brz je, jak, dominantan. Baš je nezgodan za čuvanje. Ima sjajne kretnje i trenutak nepažnje je dovoljan da vas kazni. Jako malo mu treba. Pokušao je makazice. Bilo mi je neverovatno kad sam video kako je to lako izgledalo. Kroz glavu mi je prošlo ‘sad će da pogodi kao Jovan Milošević protiv Javora’. Pošto je Joca dao gol za Partizan makazicama kad sam igrao za Javor. Srećom, Kristijano je loše zahvatio loptu i otišla je visoko preko gola”.

Kristijano Ronaldo i Đorđe Skoko ©Lična arhiva

Jesi li iznenađen što ste ih tako ubedljivo savladali? Ipak se nije često dešavalo u karijeri Ronalda da izgubi sa četiri gola razlike, a vi ste to uspeli. Videlo se da njemu nimalo nije bilo prijatno posle utakmice. Baš je bio nervozan.
“To je jedan od njegovih najubedljivijih poraza u karijeri i bio je stvarno mnogo ljut. Videlo se na kraju da je odmah otišao u svlačionicu. Što se nas tiče, mi smo kvalitetna ekipa. Imamo dobre igrače, verovali smo da možemo da odigramo dobru utakmicu i pobedimo, i to se na kraju desilo”.

Kakav je Ronaldo ostavio utisak na tebe, bez obzira na godine? Skoro si ga gledao preko TV-a, a sad stoji ispred tebe i moraš da trčiš i juriš za njim.
“Neverovatan osećaj. Kad sam ga video na zagrevanju, rekao sam sebi – ‘uf, da li se ovo stvarno dešava?’. Njegova pojava je nešto posebno i izgleda baš moćno. Čovek ima sve fudbalske atribute, nema mane. Stvarno je klasa. Ali nisam bio impresioniran, ušao sam u utakmicu kao i u svaku drugu. Bez previše respekta. Jeste to Ronaldo, ali igram protiv tebe, idem da te pobedim. Protivnici smo na terenu i nisam se plašio. Jesam pomislio ‘vau, Ronaldo spram mene’, ali ništa više od toga”.

Uspeo si da se ustališ, protiv Al Vasla u Liga kupu odigrao treći uzastopni meč na kojem si proveo svih 90 minuta. Kako ti za sada izgleda boravak u UAE? Ipak je to nešto potpuno drugačije od onoga što si imao u maloj sredini kakva je Ivanjica?
“Razlika je velika u svemu. U Emiratima se igra mnogo brže nego kod nas i dosta se više trči. Zahtevnije su utakmice. Trebalo mi je na početku par nedelja da uhvatim ritam i da se priviknem, jer ipak dolazim iz Javora u jedan od najvećih klubova u tom delu sveta. Posle par nedelja je sve išlo bolje. Navikao sam se na uslove i temperaturu. Stvarno je bilo pakleno prvih nekoliko dana. Kada smo počeli pripreme u julu, bilo je preko 45 stepeni i bilo je nesnosno vruće. Ne možeš normalno da dišeš, znojiš se, baš je neprijatno. Ne možeš ni da potrčiš, odmah se umoriš. Sada je malo bolja situacija i lakše je igrati. I dalje je vruće, ali nije kao tada. Taj najteži deo smo pregurali”.

Kako ti se čini saradnja sa Vladimirom Ivićem? Neki kažu da je dosta strog, ali pravičan trener. Zna da nagradi kada vidi da se neko trudi.
“Vlada je vrhunski stručnjak, kao i ceo njegov stručni štab. Baš su detaljni, zahtevaju tačno da se zna na kojoj poziciji šta treba da se radi i to mora da se ispoštuje. Generalno mi je jako dobro trenutno. Odgovara mi formacija sa tri igrača pozadi. Treba mi još malo da pohvatam neke zahteve, ali mislim da mi je taj način igre odlično legao.”

Kako se desio transfer u Al Ain, da li si imao neke ponude pored te?
“Na kraju sezone je bilo dosta interesovanja od raznih klubova, najviše iz Evrope. Bilo je interesovanja iz poljske lige, Cvajte, a pominjao se i engleski Čempionšip. Sve su to bile dobre ekipe, ali mi se Al Ain najviše svideo zato što je šampionski tim i igra napadački fudbal. Bore se za trofeje svake godine i ogroman su klub. Želja mi je bila da odem u ekipu koja se bori za pehare, i zato sam se odlučio za Al Ain”.

©Starsport

Da se vratimo na tvoje početke. Neverovatno zvuči da si pre dva meseca igrao za Javor, ali je još neverovatnije što si pre samo tri godine igrao Srpsku ligu Beograda za Jedinstvo iz Surčina. Za protivnika si imao Borac iz Lazarevca, Prvu iskru Barič, BSK Borču, a sada mi pričaš kako si pobedio jednog od najboljih fudbalera svih vremena.
“Neverovatno. Srpska liga je generalno jako značajna za nas, jer je većina mladih igrača prošla kroz nju. To je stanica koja mora da se prođe kada se ulazi u seniorski fudbal. Posle omladinaca sam bio godinu dana u Ušću, a zatim sam šest meseci proveo u Surčinu gde sam odigrao dobro i afirmisao se. Nakon toga je usledio Javor. Mali tereni, jednostavno, moraju da se prođu. Tu stičeš iskustvo, igraš protiv starijih, namazanih igrača koji te driluju. Taj period je bio izuzetno bitan za moju karijeru. U Surčinu mi je bilo lepo, imali smo dobru ekipu i odličnog trenera. Beležili smo dobre rezultate i u jednom momentu smo bili u vrhu”.

Nisi odigrao ni celu sezonu, a već je usledio prelazak u Javor koji se za sada ispostavio kao ključan potez za tvoju karijeru. Imao si prilike da radiš sa Radovanom Ćurčićem. On je poznat kao trener koji neguje defanzivan stil. Gde misliš da si najviše uspeo da se unaprediš kod njega?
“Defanziva je u Javoru bila broj jedan i sve je moralo da bude pod konac: kretanje, postavke i defanzivne intervencije. Ćurčić je u tom smislu perfekcionista. Imao je dosta zahteva za defanzivu i takav fudbal se igra u Javoru da jednostavno moraš da napreduješ u tom segmentu. Radovan mi je dosta pomogao u karijeri. Prijalo mi je da igram tamo. Nažalost, nismo sezonu završili na najbolji način jer smo ispali. Koštao nas je pad u poslednjih nekoliko kola.”

Misliš li da je utakmica protiv Lučana bila ključna? Imali ste dva gola prednosti.
“Bilo je neverovatno kako smo tu utakmicu prokockali. Vodili smo 2:0 i odjednom je usledio raspad. Ne znam ni zašto ni kako, ali nakon toga smo zvanično ispali. Da smo tu pobedili, u poslednjem kolu bismo igrali direktno protiv Kragujevca za opstanak u ligi.”

Prošle sezone ste u Javoru standardni štoperski tandem bili ti i Petar Petrović. Istog leta ste obojica napravili milionske transfere. Zajedničko za obojicu je da ste igrali Srpsku ligu. Da li ste vas dvojica najbolji primer da je dobro proći kroz te uslove koji su daleko od idealnih?
“Nas dvojica smo samo jedan od primera. Ima mnogo igrača koji su prošli kroz Srpsku ligu i posle otišli u velike klubove. Petar sada igra Ligu Evrope sa Šturmom, to je ozbiljan transfer i drago mi je zbog njega. U Javoru smo činili odličan tandem, dopunjavali smo se međusobno. On dominira u vazdušnim duelima. Otišao je u Zlatibor na pozajmicu jer u Javoru nije dobijao priliku, i to mu je bio odličan potez. Mladi igrači moraju da shvate da je uvek bolje igrati u trećoj ligi nego sedeti na klupi u Superligi”.

Nedavno ste igrali u Liga kupu protiv Al Vasla. Kako je bilo voditi duele protiv Mehdija Taremija, čoveka koji je ostavio veliki trag u Portu?
“Jako je nezgodan i opasan u skoku. Odlično ume da se zagradi i ostavi povratnu loptu. Svaka utakmica protiv takvih igrača donosi novo iskustvo. U ovoj ligi su napadači uglavnom stranci i to veoma ozbiljni igrači. Na primer, Kristijan Benteke igra u Al Vahdi. Od klasičnih napadača tu je i Mateus Saldanja, on je ušao protiv nas, a iz Srbije već dobro znamo kakav je igrač. Moraš svih devedeset minuta da držiš koncentraciju jer svaku nepažnju mogu da kazne”.

Prethodne sezone je Al Ain uzeo titulu. Sada vas očekuje pakao, liga je još jača i dolaze ozbiljnija imena. Koliki će ti izazov biti da igraš to takmičenje s obzirom na to da dolaziš iz lige koja je slabija od ove u kojoj sad igraš?
“Svaka utakmica će mi ovde biti zahtevnija nego u Superligi, pre svega zbog tempa, intenziteta i vrhunskih igrača. Pored nabrojanih, i Haris Seferović igra ovde. Prošle godine je Al Ain osvojio titulu i cilj je uvek da se ide na trofej, pa ćemo pokušati to da ponovimo. Ambicije kluba su najveće moguće, ipak su osvojili i Azijsku Ligu šampiona pre tri godine. Do nas je da treniramo i probamo da napravimo još bolje rezultate”, rekao je Skoko.