U kultnom ostvarenju braće Koen ‘Nema zemlje za starce’, matori šerif kojeg glumi Tomi Li Džons ne uspeva da se izbori sa novonastalom situacijom i psihopatom kojeg je fenomenalno odglumio Havijer Bardem i dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu. Šerif na teži način shvata da u tom novom svetu nema mesta za njega i da je pomeren iz svoje učmale zone komfora.

U fudbalu, ima zemlje za starce. Italija je tradicionalno zemlja u kojoj fudbaleri pevaju najlepšu labudovu pesmu pre nego što okače kopačke o klin. Prija im Italija sa svim svojim lepotama i stilom života. Sa poštovanjem prema fudbalu koji je uprkos svim padovima i krizama i dalje nedodirljiv. Imaju Italijani uspeha u raznim kolektivnim i individualnim sportovima, imaju i tradiciju tih sportova, ali to su samo sportovi. Fudbal je više od sporta na Apeninima. I zato možda raznim veteranima prija da poslednji utisak ostave baš na Čizmi. Nekada su to bile domaće legende poput Maldinija, Kostakurte, Totija, Di Natalea… Sada je Serija A sve češće poslednja stanica zvučnih imena evropskog fudbala.

Samo prošlog leta je u Italiju stigla plejada velikih imena iz inostranstva. Luka Modrić (40) u Milanu je najbolji poster (40) da Serija A ne poznaje biološke granice, dok je Kevin de Brujne sa 34 godine dočekan u Napulju kao pojačanje koje će unaprediti klub i celu ligu. Novajlija Piza je angažovala veterane Raula Albiola (40) i Huana Kvadrada (37), Fjorentina je na "čizmu" vratila Edina Džeka (39), Sasuolo Nemanju Matića (37), a Bolonja Ćira Imobilea (35). Na visokom nivou odranije igraju Pedro (38) u Laciju, Aćerbi (37), Mhitarjan (36) i Zomer (36) u Interu…

Među najzvučnijim imenima koja su letos stigla u Italiju je i Džejmi Vardi. Bio je to poprilično šokantan transfer kada se prelazni rok već završio. Vardi je bio slobodan igrač, mogao je da potpiše za bilo koga, ali retko ko je mogao da ga zamisli baš u Kremonezeu nakon istorijske karijere u Lesteru. Nekima sa strane je delovalo i kao čist marketing i skretanje pažnje na tim koji je pre dve godine ušao u Seriju A, ali je iz nje ispao ekspresno.

Za 13 godina igranja u Lesteru, Vardi je izrastao u legendu ostrvskog i evropskog fudbala. Za njega se zna u svakom kutku sveta. Dao je okruglo 200 golova na okruglo 500 utakmica. I letos odlučio da je kraj. Neki logičan sled događaja bi bio da je ostao na Ostrvu u nekom manjem klubu, kao ispomoć mladim lavovima. Ali hrabro i začuđujuće se odlučio da izađe iz zone komfora i sa 38 godina prvi put u životu napusti Ostrvo. Još krajem prošle sezone je iznenadio dolaskom na utakmicu Koma. Možda mu se tada svidela Italija… Možda je do espresa.

Nisu Englezi baš poznati po fudbalerima koji rizikuju da igraju na kontinentu i iskaču van zone komfora. Kod kuće su, masno su plaćeni, igraju najdinamičnije takmičenje… Retko se odluče da to napuste. Međutim, Italija je u poslednje vreme postala primamljiva sredina za uspešne i neuspešne fudbalere iz Premijer lige. Delom i zbog upravljačke strukture u klubovima koja se promenila i internacinalizovala. Skot Mektominej je u Napoliju postao najbolji igrač lige i junak Skudeta. U Milanu je jedan od nosilaca igre Fikajo Tomori, Juventusu u odbrani standardno igra Lojd Keli, Bolonjino najskuplje pojačanje je Džonatan Rou… Prethodnih godina su u Romi dobro igrali Tami Ejbraham i Kris Smoling. Ali to uglavnom nisu bili veterani. I uglavnom su procvetali na Apeninima.

Možda to govori i o kvalitetu lige u odnosu na Premijer ligu. Jasno je da se u Seriji A igra sporiji i fizički manje zahtevan fudbal, ali svaki od veterana koji je došao rekao je da se više pažnje obraća na taktiku. Što je takođe težak ambijent na koji se treba prilagoditi. Luka Modrić je najbolji primer. Imao je iskustvo u Totenhemu, eru u Real Madridu, a sada je u Milanu.
“Drugačije su. Nezgodno je upoređivati. U Italiji je liga bazirana mnogo na tehniku i taktiku. Pogotovo na taktiku. Teško je probiti ekipe i doći do šansi. Protiv svake ekipe se moraš namučiti. To je razlika u odnosu na Španiju i Englesku. U Španiji je tehnički fudbal, a u Engleskoj brz ‘run and gun’”, rekao je Modrić nedvano gostujući u emisiji kod Slavena Bilića.

Zato je bilo teško zamisliti Džejmija Vardija u Seriji A i Kremonezeu koji je osuđen na nekoliko šansi po utakmici. Viđen kao jedan od dva glavna kandidata za ispadanje, klub iz grada najlepšeg mermera i najčuvenijih violina se baš potrudio u prelaznom roku da mu se ne desi isto što i pre dve godine. Na klupu je doveo Davidea Nikolu, čoveka koji se specijalizovao za čudesne opstanke sa slabim timovima, a igrački kadar je pre Vardija pojačan gomilom iskusnih igrača poput najjačeg čoveka Serije A Federika Baskirota, Tonija Sanabrije, Martina Pajera, Jarija Vandenputa, golmana Emila Audera, Alberta Grasija, te nekim mlađim snagama iz jačih klubova poput Vorena Bonda, Pipa Teraćana ili Alesija Zerbina. Ipak, Vardi je tu svakako najveće ime i privlačio je najviše pažnje.

Pre tačno 10 godina je predvodio globalno najvoljeniju fudbalsku družinu u istoriji Premijer lige. Tačno u ovo jesenje vreme te 2015. je zatresao mrežu na 11 uzastopnih premijerligaških mečeva. Tresle su se tribine kada je pogodio gol Mančester Junajteda i srušio rekord Ruda van Nistelroija. Najavio je prolećno čudo ekipe Klaudija Ranijerija kakvo se verovatno neće desiti u narednih 50 godina.

Ali, to je bilo pre 10 godina kada je Vardi bio na vrhuncu snage i forme. Šta Vardi sa 38 godina, prvi put odvojen od Engleske, može da ponudi u timu osuđenom na ispadanje?

Odgovori su stigli vrlo brzo. Dao je gol za remi protiv Atalante. Zatresao je i mrežu Juventusa. Sinoć je predatorskim isntinktom naneo prvi poraz odličnoj Bolonji na domaćem terenu ove sezone. Kao božnja biciklom… Ne zaboravlja se.

Dva puta je bežao štoperima domaćih i pokazao golgeterski njuh da mu pozavidi i najčuveniji predator "čizme" Pipo Inzagi. Prvi put je ulovio neuspešnu ofsajd zamku i naterao trenera Bolonje da štopera Kazaela menja na poluvremenu. Drugi put se uvalio ispred nosa Kazaleovoj zameni Hegemu. Imao je još šansi, konstantno predstavljao opasnost za odbranu Bolonje i naterao Italiju da mu apaludira. Poslednji put kada je neki veteran u nekom malom novajliji u ligi davao golove, bio je to povratnički mandat Đanfranka Zole u svom Kaljariju.

Vardi je sinoć kupio Italiju i pokazao da je i dalje špic od kojeg štoperi zaziru. Nije Bolonja bilo ko, već tim koji već treću sezonu beleži dobre rezultate u kontinuitetu. Bila je dva meseca bez poraza u svim tamičenjima, nijednom nije poražena kod kuće, na tom stadionu je nedavno stradao šampion Napoli, a pre nekoliko dana je očitana fudbalska lekcija poletnom timu Salcburga… Imala je gol-razliku 12:2 na poslednjih šest utakmica i bila u sjajnoj formi. Dok je Džejmi Vardi nije ‘digao u vazduh’.
“Mislim da nam je falila samo kiša, pa da se osećam kao u Engleskoj u ovo doba godine. Bila je ovo prilično britanska nedelja u Italiji što se tiče vremena, ali večeras je kiša izostala”, našalio se Englez nakon pobede u kratkoj izjavi za italijanske medije jer za dužu još nije savladao jezik.

Nisu samo golovi ono zbog čega je Vardi doveden u Kremonu. Ekipi je bio potreban šampion. Karakter koji zna da su čuda moguća i svejedno mu je na kojem stadionu i protiv koga gostuje. On je svoju istoriju već ispisao…
“Džejmi je naša referentana tačka. Kao trener, mogu da potvrdim onu teoriju da što je igrač veći šampion, to je skromnija osoba. Njemu ne treba da se objašnjavaju neke stvari. Zna šta treba i kad treba. I uvek ima pravi model ponašanja za ekipu kao što je naša. Rođeni šampioni odksaču od prosečnih igrača fudbalskim kvalitetima, ali i ponašanjem. Vardi ima taj šampionski duh i svestan je šta predstavlja za našu ekipu. Pun je samopouzdanja, ali i otvoren da se potpuno stavi na raspolaganje ostatku ekipe. Trenira dobro i konstantno. Naravno, treba razumeti i da takvi šampioni imaju svoje navike i da te navike treba poštovati. Ekipa ga je sjajno prihvatila, a on to oseća i pokazuje da je timski igrač u svakom smislu”, rekao je trener Davide Nikola.

Na vrhuncu slave, Džejmi Vardi je šokirao ostrvsku javnost priznanjem o sada već svom čuvenom doručku koji se ne uklapa u moderne trendove profesionalnih fudbalera i nutriconista. Reč je o tradicionalnom engleskom omletu sa šunkom i sirom, pasuljom, ali i tri limenke red-bula uz dupli espreso.
“Nemamo više univerzalni meni. Svako sebi bira doručak kakav hoće. Kulture i potrebe su različite, kao i alergije. Svako ima svoji personalizovani meni. Nema potrebe da ih proveravam jer to je deo njihovih života i navika”, odgovorio je Nikola na pitanje da li se Vardi i dalje drži svog doručka.

U Engleskoj je funkcionisalo, od provincijskog igrača sa nanogicom je postao zvezda Premijer lige, lider vanvremenske generacije, reprezentativac Engleske… I nije još rekao poslednju reč. Kada su ga mnogi otpisali, pokazao je da još ima taj ubilački instinkt kao pre 10 godina. Možda je i do espresa u Italiji, ali ima zemlje za fudbalske starce.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Ima zemlje za starce

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

eKošarka

Hokej na ledu

Bejzbol

Stoni tenis

Badminton

Counter-Strike

Dota

Pikado

eFudbal

Najava mečeva