INTERVJU – Dušan Vlahović: Bešiktaš najbolji za moju karijeru;  u Juveu tri godine bez priče o novom ugovoru

Koliko poznaješ tursku ligu? Čini se da godinama sve više ide napred, sve više se novca ulaže, sve bolji igrači dolaze, sve zvučnija imena.

“Poznajem ligu, gledao sam, pratio sam kao i sve ostalo. Naravno, dolazili su dobri igrači i ranije, ali mislim da se prethodnih godina to podiglo na još viši nivo. Imamo četiri ozbiljne ekipe, a iako se misli za ostale utakmice da su lake - nisu uopšte. I ostali timovi imaju dosta dobre igrače, nije lagano prvenstvo”.

Da li su možda i klupske boje uticale da prihvatiš ponudu? Bio je Partizan, bio Juventus, Fjorentina je tu malo pokvarila taj niz...

“Nisu uticale boje. Mi smo profesionalci, radimo svoj posao, ali naravno da mi je drago što sam i dalje u crno-belom. Ja sam navijač Partizana od malih nogu, ali profesionalac sam. Mogle su da budu i neke druge boje, bitno je da sam ja zadovoljan”.

JAKO MI SE SVIDELA ŽELJA LJUDI IZ BEŠIKTAŠA DA ME DOVEDU

Dušane, kaži nam šta je presudilo da dođeš u Bešiktaš? Obično se pominje sjajan ugovor koji si dobio, imali smo prilike na Mozzart Sportu da čitamo neke detalje - stvarno su impresivne brojke. Ali, sigurno da je bilo nešto i mimo toga?

“Naravno da jeste. Pre svega, želja koju su pokazali da me dovedu. Oni su celo leto pokušavali da stupe u kontakt sa mnom, celo leto su davali sve od sebe da, hajde da kažemo, probaju da me dovedu. I meni se to jako svidelo, jer mislim da bi, generalno u životu, trebalo da ideš tamo gde te najviše žele. Predsednik Bešiktaša i sportski direktor su dolazili u Beograd, bili su po sedam-deset dana i vodili smo razgovore. Tako da, (presudili su) pre svega ta njihova želja, njihova ambicija i projekat. I naravno, trener, kojeg jako dobro poznajem, sa kojim sam sarađivao u Fjorentini, a to je možda čak i najbitnija stvar”.

Dosta ljudi u Srbiji kada komentariše tvoj transfer kaže da si napravio korak nazad u karijeri, jer posle Juventusa svi su očekivali da te vidimo ponovo u nekom klubu iz liga petice. Kako ti vidiš ovu tvoju odluku i generalno takve komentare?

„Ne osvrćem se na komentare. Svako može da kaže šta god želi, svako može da misli šta god želi. Fudbal je najpopularniji sport na svetu i najbitnija sporedna stvar na svetu zato što svako može da ima mišljenje. Naravno, svako može sa neke tačke gledišta da bude u pravu. Ali, ja se ne obazirem na sve to. Imam svoj put, imam svoje ambicije, svoj cilj i mislim da je jedino bitno kako se ja osećam i šta mislim. Tako da, poštujem svačije mišljenje, ali ne pogađa me previše i ne osvrćem se“.

Komentariše se tvoj jak ugovor, novac, ali opet ima jedan njegov deo gde si ti odlučio da deo zarade od dresova pokloniš UNICEF-u. Možeš li nešto malo više o tome da nam kažeš?

„Mislio sam da bi to bio jedan lep gest, iz razloga što sarađujem sa UNICEF-om godinu dana. Ambasador sam UNICEF-a i veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da budem deo toga. Tako da je to neki mali znak pažnje, mislim da nije to ništa specijalno sa moje tačke gledišta. Samo radim ono što mislim i što osećam da treba“.

ISTINA O DEŠAVANJIMA TOKOM PRELAZNOG ROKA

Možeš li malo da nam otkriješ šta se tačno dešavalo ovog leta? Dugo je trajao letnji prelazni rok, priče o odlasku iz Juventusa su počele i mnogo pre toga. Pominjali su se Bajern, Barselona, Real Madrid, Atletiko Madrid, maltene svi vodeći klubovi Evrope. Šta možeš da nam otkriješ, šta je istina u svemu tome?

„Bilo je dosta razgovora sa dosta klubova. To je bila neminovnost, jer sam bio slobodan igrač. Meni je ugovor istekao i svaki klub je pokušao da, hajde da kažemo, ispipa teren ili da me dovede. Kao što sam rekao, razgovarao sam sa dosta klubova, ali odlučio sam se za Bešiktaš iz razloga koje sam naveo ranije i mislim da je to bilo - to. Prelazni rok je živa stvar, jedan dan se dešava jedno, drugi dan nešto sasvim drugo. Stvarno se dešava dosta stvari svakodnevno. Dugo sam  razmišljao, bio sam dosta strpljiv i na kraju mislim da sam doneo najbolju odluku za svoju karijeru u ovom momentu. Vreme će pokazati, ali ja mislim da je tako“.

Je li bilo kontakta sa klubovima koje sam prethodno nabrojao?

„Pa, ne bih da pričam o tome. Fokus je sada na Bešiktašu. Igrač sam Bešiktaša i želim što pre da uđem u formu i da dam sve od sebe da pomognem ekipi da ostvari što bolje rezultate“.

A, šta možeš da nam kažeš o rastanku sa Juventusom?

„Imao sam ugovor do 30. juna. Ugovor mi je istekao i nakon toga sam postao slobodan igrač. Proveo sam sjajnih četiri i po godine u klubu, u smislu odnosa, veličine kluba, navijača i svega što ide uz jedan od najvećih klubova na svetu. Bila mi je velika čast i veliko zadovoljstvo što sam imao priliku da budem deo toga, što sam nosio dres Juventusa, igrao, predstavljao klub i davao golove. Još jednom bih želeo da se zahvalim svima u klubu, svim navijačima, svim saigračima i meni je stvarno bilo fenomenalno. Naravno, ogromna je žal što nismo imali prilike da se borimo za nešto više, da imamo više prilika da osvajamo trofeje, ali siguran sam da će se klub kao što je Juventus što pre vratiti na taj put, jer to je u krvi tog kluba, to je radio od svog nastanka i nastaviće da radi sigurno još ko zna koliko godina“.

PISALO SE KAKO TRAŽIM RAZNE USLOVE ZA NOVI UGOVOR SA JUVENTUSOM, A MNOGO TOGA NIJE BILO TAČNO

Je li ti prošla sezona bila najteža u karijeri, s obzirom na povredu i s obzirom na to da si sezonu počeo u Juventusu praktično sa klupe?

„Da, sigurno da jeste. Sa klupe sam počeo iz, rekao bih, poznatog razloga: zato što sam ulazio u poslednju godinu ugovora. Po mom mišljenju, to je bio jedini motiv što sam počeo sezonu sa klupe. Naravno, došla su i dvojica novih napadača, ali ja sam prihvatio tu ulogu zato što sam se odlučio za taj put. Došlo je do pritiska javnosti, medija i navijača... Potpuno razumem navijače koji čitaju i prihvataju ono što im se servira. Za tri godine, koliko se pisalo o mom produžetku ugovora sa Juventusom i svaki dan naglašavalo to, nijedan konkretan razgovor nisam imao sa upravom kluba. To je jedina istina. Razgovarao sa upravom tek pred kraj prošle sezone i nakon što se završila sezona. Poslednji put smo pričali 2. juna, taj razgovor se završio bez dogovora i posle toga nije bilo nikakvog kontakta sa Juventusom. Mnogo se pričalo o tome da sam tražio razne uslove, ali mnogo toga nije bilo tačno. Sve do toga je bio možda neki pritisak na mene ili šta god da je bilo, ali nije me toliko remetilo, jer znam šta je istina i znam šta se dešavalo. Sigurno da mi je povreda dosta odmogla. Imao sam faktički četiri i po meseca pauze zbog teške povrede, operacije i oporavka. Sada će mi isto trebati malo vremena da dostignem željenu formu, jer opet nisam prošao pripreme, a ekipa je u pogonu, rade već mesec i po dana, odigrali su već sedam-osam utakmica. Tako da će mi sigurno trebati malo vremena, ali strpljiv sam. Radim maksimalno na tome da se što pre vratim u željenu formu“.

Sad si rekao da si strpljiv. Baš sam hteo da te pitam, jesi li nestrpljiv da daš prvi gol za Bešiktaš, da probiješ led (razgovor vođen dva dana pre het-trika protiv Čoruma, prim.aut)?

„Sigurno, zato što napadači žive od golova. To je činjenica. Kada ne daš gol kao napadač, teško ti je, jer ljudi očekuju to od tebe. U krajnjem slučaju, to ti je posao. Navijači od napadača žele golove, a napadači isto toliko žele da golovima vrate navijačima za podršku, samim tim i da što više pomognu ekipi. Tako da, sigurno da sam nestrpljiv, ali najbitnije je da idem korak po korak, da uđem što pre u ritam i, ako Bog da, da sve prođe kako treba, bez nekih povreda. Golovi su za napadača najbitnija stvar, tako da se nadam da će doći uskoro“.

KAKAV SAM IMAO ODNOS PREMA JUVENTUSU GOVORI I TO KAKVU SAM POVREDU DOŽIVEO ŠEST MESECI PRE ISTEKA UGOVORA

Ako možemo još malo da se vratimo na Juventus. Pred kraj pretprošle sezone u jednom momentu delovalo je kao da je postojala – možda je zavera prejaka reč – ali, u jednom momentu su se mediji okrenuli protiv tebe, navijači se okrenuli protiv tebe, sve je delovalo kao da žele da te izguraju iz kluba pošto ulaziš u poslednju godinu ugovora. Da li se to samo tako učinilo ili i ti deliš taj utisak?

„Ne bih rekao zavera. Mislim da su to normalne stvari, da se to svima dešava, pogotovo igračima koji ulaze u poslednju godinu ugovora. Ali, kao što sam rekao, tri godine se piše o tome da ja odbijam produžetak saradnje, da ne želim da pričam sa klubom o produženju ugovora. Jedina istina je da nijedan konkretan razgovor nisam imao sa klubom u vezi toga. Naravno, bilo je priča "trebali bismo da razgovaramo o tvom ugovoru", "možda da produžiš, da potpišeš novi ugovor", ali je sve ostalo na tome. Nije bilo konkretnih razgovora, da smo seli i pričali o tome. Sigurno je to delom uticalo i na navijače. Kao što sam rekao, ljudi svaki dan čitaju novine, portale, Instagram i kada se neke stvari ponavljaju iz dana u dan, naravno da počinje i tebe malo da nervira, pogotovo ako si navijač nekog kluba. Ja to potpuno razumem. Nikada nisam pričao na tu temu, jer mislim da nije bilo potrebe i iz poštovanja prema klubu. Trudio sam se uvek da radim svoj posao maksimalno, da dajem 100 sto svojih mogućnosti na terenu. Uostalom, činjenica da sam se povredio šest meseci pre isteka ugovora i to kakvu sam povredu imao, mislim da dosta govori o tome kakav sam imao odnos prema Juventusu, nebitno da li sam u poslednjoj ili prvoj godini ugovora. Ali, sigurno da je bilo teško. Nije prijatno kada ti stadion zviždi na prijateljskoj utakmici protiv U23 tima“.

Ali, opet, na kraju prošle sezone i pogotovo u prvom delu dok se nisi povredio, dobijao si i ovacije sa tribina. Dolazak dva nova špica kao da te je dodatno podigao, dao ti dodatni motiv, a povreda te je isekla možda u najgorem trenutku?

„Jeste, isekla me je u dosta, po mom mišljenju, dobrom trenutku za mene. Počeo sam da igram, u tom momentu je došao i Spaleti, kojem se zahvaljujem ovom prilikom za sve što je uradio za mene prošle godine – i dok sam bio povređen i kada sam bio zdrav – i na njegovoj želji da ostanem u Juventusu. Ne mogu da kažem da me je to sa špicevima motivisalo jer ja radim svoj posao. Ja sam profesionalac i da li sam prvi, drugi ili treći napadač – to ne utiče na moj rad. Radim svaki dan sa istim žarom, sa istom voljom i željom da se nadmećem i da budem najbolji. Okolnosti su bile takve da u tom momentu nisam bio prvi izbor, ali sam uvek radio maksimalno posvećeno i sa 100 odsto mogućnosti. Mislim da je zato stigla nagrada u vidu tih nekih utakmica koje sam odigrao, ali povreda me je sasekla. Faktički mi je cela sezona otišla kao da je nije ni bilo. Ali opet, ko zna zašto se neke stvari dešavaju i zašto je to dobro. Najbitnije je da sam nakon svega zdrav, hvala Bogu, da sam se vratio da igram i mislim da će sve biti kako treba u narednom periodu“.

Možeš li sebe, posle svega, da zamisliš ponovo, nekad, u dresu Juventusa?

„U fudbalu nikad ne možeš da znaš šta može da se desi. Nekada sam pravio greške kada sam govorio neke stvari. To je sve mladost, neiskustvo, nepromišljenost... Nemaš svest o nekim stvarima o kojima govoriš. Zato, nikad ne reci nikad. Sve može da se desi u fudbalu, kao i u životu. Tako da ne isključujem nijednu opciju. Ali trenutno, fokusiran sam na klub u kojem sam i mislim da je to jedino važno u ovom momentu“.

Insistiramo na priči o Juventusu zato što pokušavamo da izvučemo iz tebe u kakvom si raspoloženju napustio klub.

„Ne, ne, u fantastičnom raspoloženju. Meni je taj klub dao mnogo i trudio sam se u svakom momentu da se odužim na najbolji mogući način. Opet ponavljam, mi smo profesionalci, to je naš posao. Ne bih bio sam sa sobom okej i ne bih mogao sebe da pogledam u ogledalu da znam da sam u nekom momentu spustio gas ili da nisam radio šta se traži od mene. Veoma sam zahvalan Juventusu, jer je to ogroman klub, jedan od najvećih na svetu, najveći u Italiji i za mene je jako velika čast što sam imao priliku da budem deo toga. Naravno da mi je jako žao i to me onako iznutra boli što nismo bili na nivou da se takmičimo za neke veće ciljeve, da osvajamo titule, jer to je u Juventusu svakodnevnica – oni su 38 puta bili šampioni Italije, ubedljivo najviše u istoriji. Tako da razumem navijače i meni je jako žao zbog toga“.

Hoćeš li uspeti da nadoknadiš sve to ovde u Bešiktašu? Da popuniš policu sa trofejima?

„Nadam se. To je moj cilj i moja ambicija, uvek. Ne bežim od toga. Ne kažem da želim da budem šampion sa Bešiktašem samo da bih zadovoljio navijače ili zadovoljio neku formu. To je stvarno moj cilj, moja ambicija. Da li će se desiti – ne možemo da kontrolišemo sto stvari. Da li ćemo dati sve od sebe da to ostvarimo – daćemo sigurno. Na kraju, najbitnije je da nemamo prema sebi tu neku vrstu sažaljenja tipa "eh, da smo tada malo više radili, bili bismo šampioni". Ne, nego kada se sve završi i podvuče crta, da možemo da kažemo da smo dali sve od sebe. Ako je neko drugi bio bolji, pruži se ruka i to je apsolutno legitimno u sportu. Ali, da ćemo dati sve od sebe da se takmičimo sa ostalim ekipama – naravno da hoćemo“.

KOD TRENRA ITALIJANA SU NAPADAČI UVEK DAVALI GOLOVE

Možeš li da nam kažeš šta ti je rekao trener Italijano? Dugo se znate. Čime te je ubedio da dođeš u Bešiktaš?

„Razgovarao sa trenerom, čuli smo se odmah kada je došao u Bešiktaš. Zvao me je i pričali smo, jer smo tokom ovih godina ostali u kontaktu. Imali smo stvarno vrhunsku saradnju tih šest meseci u Fjorentini i nakon toga smo se čuli jako često. Zvao me je da mi kaže da dolazi u Bešiktaš, da je to njegova odluka, da ima ozbiljan projekat i velike želje. Mislim da je to bio jun mesec. Nakon toga je, verovatno, razgovarao sa ljudima iz kluba, izrazio želju da me dovede, a ja sam izrazio želju da opet radim sa njim, jer mislim da je to trener koji me jako dobro poznaje. Znam šta očekuje od mene, znam stil igre koji forsira, znam šta očekuje od napadača i znam da su napadači kod njega uvek davali golove. Takođe, ekipe su mu uvek igrale dobro, uostalom, osvojio je Kup Italije sa Bolonjom, igrao dva finala evropskih takmičenja sa Fjorentinom i mislim da je odradio odličan posao. Tako da smatram da je u ovom momentu karijere ovo najbolja odluka za mene“.

Je li ti bilo teško da odeš iz Italije? Praktično si svu svoju karijeru, otkako si otišao iz Srbije, proveo tamo.

„Jeste, skoro osam-devet godina sam bio u Italiji. Otišao sam i potpisao ugovor sa Fjorentinom kada još nisam bio ni punoletan, a preselio se tamo sa 18 godina. To je dug vremenski period. Navikneš se na život, na ljude, na neke svakodnevne stvari. Naravno da mi je na neki način bilo žao, ali opet, to je naš posao, to je fudbal. Život ide dalje i treba živeti u sadašnjosti i gledati u budućnost“.

REALNOST REPREZENTACIJE SRBIJE JE DA SE BORIMO ZA TREĆE MESTO U LIGI NACIJA

Da pređemo malo na teren reprezentacije Srbije. Čeka nas vrlo brzo početak Lige nacija. Dosta teška grupa – dolazi nam Nemačka sa Jirgenom Klopom, Holandija sa Ćavijem, Grčka sa Ivanom Jovanovićem. Borimo se da budemo među prva tri zbog kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Šta možemo da očekujemo od reprezentacije Srbije, šta ti očekuješ?

„Kao što ste rekli, naša realna borba je borba za treće mesto. Nikada ne treba da se bojimo nikoga i nikada ne treba ustuknuti ni pred kim, ali realnost je takva da imamo u grupi reprezentacije kao što su Holandija i Nemačka i to će sigurno biti jako teške utakmice za nas. I Grčka je jako dobra, organizovana reprezentacija. Neće biti lako, ali mislim da treba da tražimo našu šansu da budemo treći, jer je to realnost u ovom momentu. Imali smo situaciju pre dve godine, ako se ne varam, kada smo igrali sa Danskom u Leskovcu, bilo je 0:0, gde nam je malo falilo pa da budemo posle u tom prvom šeširu kvalifikacija. Posle toga smo videli kakve smo poteškoće posle imali. Tako da je ovo jako bitno. Neće biti lako, ali mislim da imamo sve što je potrebno. Naše ambicije su najviše, ali moramo biti realni. Sav fokus bi trebalo da nam bude na utakmicama sa Grčkom, a protiv Holandije i Nemačke da damo maksimum, pa da probamo da izvučemo šta možemo. U fudbalu se nikad ne zna, ali primarni cilj treba da nam bude treće mesto u grupi“.

(Reuters)

Dosta bure je bilo oko junskih utakmica, pre svega zbog  nedolaska velikog broja reprezentativaca. Kako ti vidiš celu tu situaciju koja se desila??

„Ja mogu da pričam za sebe, ne znam šta se dešavalo sa drugim igračima. Bio sam u stalnoj komunikaciji sa selektorom otkako je došao na tu funkciju. Često se čujemo, razgovarali smo i kada sam se povredio i tokom oporavka. Nakon što sam se vratio na teren, u dogovoru sa njim smo doneli odluku da je najbolje za mene da u tom momentu ne dolazim na okupljanje reprezentacije iz razloga što sam tek izlazio iz teške povrede. Jeste da sam odigrao četiri utakmice za Juventus, ali nisam bio sto odsto spreman. To je bilo tek neko vraćanje na teren, a nakon tako duge pauze igraču treba barem 10 do 15 utakmica samo da uđe u ritam. Takođe, meni je isticao ugovor, ostao sam bez kluba u tom trenutku, pa smo u komunikaciji sa selektorom odlučili da je najbolje da preskočim to okupljanje“.

ČIM NISMO IGRALI NA MUNDIJALU, ZNAČI DA TO NISMO NI ZASLUŽILI

Po tvom mišljenju, koje je realno mesto reprezentacije Srbije danas u Evropi i svetu? Da li je trebalo da budemo na Svetskom prvenstvu, da li smo zaslužili?

„Čim nismo bili na Svetskom prvenstvu, znači da nismo zaslužili. To je činjenica, jer mislim da su sve reprezentacije koje su se plasirale to i zaslužile. Neću ulaziti u sisteme kvalifikacija na drugim kontinentima, ali činjenica je da smo bili treći u našoj grupi, a kao treći ne ideš dalje i samim tim nisi zaslužio. Nismo pobedili utakmice koje je trebalo da pobedimo i to je to“.

Posle povlačenja Dušana Tadića iz reprezentacije ostalo je upražnjeno mesto lidera nacionalnog tima. Čak je i kod nas na Mozzart Sportu bilo tekstova da sada dolazi vreme Dušana Vlahovića. Da li se ti osećaš kao čovek koji bi trebalo da bude lider reprezentacije Srbije u narednom periodu?

„Ima tu dosta igrača sa dužim stažom od mene, dosta igrača koji igraju na vrhunskom nivou i zaslužuju da budu lideri. Fokus treba da bude na zajedništvu, na ekipi, a na kraju će ekipa sama izbaciti pojedince“.

Jesi li gledao Svetsko prvenstvo? Jesi li imao snage da pratiš  utakmice?

„Gledao sam, pratio sam. Naravno, nisam ispratio baš sve utakmice, ali jesam dosta toga. Ipak je to najveća fudbalska smotra na svetu, sa 48 reprezentacija po prvi put i dosta dobrih utakmica, tako da sam ispratio“.

A, kako su u Italiji ispratili to što ih već 12 godina nema na Svetskom prvenstvu?

„Jako teško. Moja percepcija je da im je to palo izuzetno teško, što je i normalno – četiri puta su bili svetski prvaci, imaju jednu od najboljih liga na svetu, neki od najboljih igrača igraju u Seriji A i sigurno da im nije bilo lako. Ali, kao što sam rekao, to svakome može da se desi“.

Rekao si na početku intervjua da si navijač Partizana. Da li pratiš dešavanja u voljenom klubu?

„Pratim generalno sve oko sporta. Jako mi je žao što nisu uspeli da se plasiraju u Ligu konferencije. Prvi put posle ko zna koliko godina je bilo toliko ljudi na stadionu i onakva atmosfera, mislim da je bilo prelepo igrati. Mislim da je najveći problem bila prva utakmica gde su sa igračem više primili nesrećno dva gola i to ih je koštalo. Ali, naravno, puna podrška svim igračima, Saši (Iliću), i nadam se da će ispuniti sve svoje ciljeve“.