Ispovest Kristijana Eriksena: Bio sam crna ovca Totenhema! Svi su hteli da idu, samo sam ja rekao javno

Bilo je lepo, bilo je nezaboravno, jer je svedočio uzdizanju kluba do statuisa finaliste Lige šampiona, ali nije bilo trofejno. Za šest i po godina značajno je Kristijan Eriksen uticao na oblikovanje Totenhema, popločao put do uticajnog premijerligaša, spremnog da muči veće od sebe, jedino nije uspeo da osvoji niti jedan jedini pehar.

Paučina u muzeju na Vajt Hart Lejnu jedan je od razloga zbog kojih je odlučio da promeni sredinu. Ipak je navikao na pehare. Triput je bio prvak Holandije za tri godine u Ajaksu. Teško se miri sa porazima, sam priznaje da ga je slomio onaj u finalu Lige šampiona, kad je sastav iz Londona imao istorijsku šansu. Bio je okidač da potraži novu sredinu. Pronašao ju je u Interu, makar će juriti trofeje i osećati se lagodnije nego u poslednjih šest meseci boravka u Premijer ligi, pošto i sam priznaje da mu je laknulo kad je napustio klub.
„Osetio sam olakšanje“, priznaje danski reprezentativac u intervjuu Bi-Bi-Si-ju. „Englezi su poslednjih godina bili veoma nestrpljivi. Posle svega što sam pričao letos (javno izrečena želja da napusti klub, op. au), naslušao sam se poruka „kad će ovaj više da ode“. Pred svaku utakmicu bilo je „ide li ili ne?“. Svi su pričali samo o mom statusu. Čak su i navijači, kad bi me sreli na ulici, bili u fazonu: „hvala, doviđenja, prijatno“. No, pritisak je i dalje postojao. Pomalo čudno. Za moju glavu, a i telo, dobro je što sam na drugom mestu i što mogu iznova da počnem“.

Klupko oko statusa Eriksena počelo je da se odmotava prošlog leta. Ušao je u završnu godinu saradnje sa londonskim Pevcima, odbijao ponude da produži ugovor, javno poručio da želi da ide, ali je sve vreme bio profesionalac i nije dozvolio da se kao neki drugi igrači (čitaj, Ešli Jang u Mančester junajtedu) zameri klubu odbijanjem da se stavi na raspolaganje treneru.
„Ne bih rekao da je situacija oko transfera uticala na mene. U Engleskoj su stvari postavljene tako da kako vam se ugovor bliži kraju, tako kreće priča da morate da odete. Nestajete. Ne zaboravite, ipak, odigrao sam 30 utakmica od kojih je svaka maltene ličila na oproštaj. U fazonu „ovo bi mogao da mu bude poslednji meč“. I tako iznova i iznova. U glavi sam raščistio, bio spreman da otpočnem novu avanturu, isto kao što bih ostao u Londonu da nisam dobio nijednu ponudu. U tom smislu, nisam postao drugačiji igrač. Nevolja je bila što sam sve vreme plesao na granici, nekad u ekipi, nekad van nje. Bilo kako, čak i da sam imao četvorogodišnji ugovor sa Totenhemom, ova sezona bi bila teška posle poraza u finalu Lige šampiona“.

Tih 0:2 protiv Liverpula označili su vrhunac jedne generacije. Ujedino i njen pad. Jer, iz Madrida se moglo samo nizbrdo, što se videlo ubrzo, u formi loših rezultata u prvenstvu, mučenja na gostovanjima, razlaza sa Maurisijom Poketinom...
„Ovako stvari stoje: ako vam je ugovor pri kraju, označiće vas crnom ovcom. Za sve loše što se dešavalo u klubu krivac sam bio ja. Dao sam taj intervju u kome sam rekao da želim da idem. Bio sam do kraja iskren, osetio sam potrebu da kažem šta mi je na duši, nisam želeo da se krijem, kao što većina fudbalera u sličnim situacijama čini. Bio sam iskren i želeo sam da to saopštim svima. Krivili su me za dosta stvari, štagod bi pošlo naopako označen sam krvim. Čitao sam da sam loša osoba, da loše utičem na atmosferu u svlačionici, a znao sam da, otkako sam rekao da želim da idem, nije bilo dobro za mene u Totenhemu. Da budemo do kraja iskreni, poslednjih godina, kadgod bi se pojavila opcija svaki igrač je razmišljao da ode, jedini sam ja rekao javno da želim da odem“.

U klubu su mu najpre stidljivo zamerali. Zatim javno. Bivši trener Poketino ga je svesno držao na klupi ili van protokola, samo da bi ga ubedio da promeni stav i potpiše ugovor. Žoze Murinjo je bio fleksibilniji, mada ni on nije uspeo da reši problem, ali ga je makar držao u sastavu.
„Mislim da je Murinjo dobro postupio. Mogao je da kaže: „Eriksen želi da ide, neće više igrati za nas“. A nije tako postupio. Kad sam mu predočio šta osećam i kakve su mi namere, samo mi je rekao sa budem srećan i da ću igrati ako sam potreban timu. Korisito me je na nekim mečevima, mislim da sam doneo prevagu. Više kao džoker, nego u prvih 11“.

Priznaje, poraz od Liverpula totalno ga je slomio na psihološkom planu. Shvatio je da je udario u zid. Da mora da traži izlaz.
„Plasman u finale Lige šampiona je bio veličanstven trenutak, jer je prvi put Totenhem stigao tako daleko. Bilo je lepo naći se u završnoj predstavi, ali poraz u finalu znači smak sveta. Tako to ide. Kad je počela ova sezona, ljudi su i dalje bili tužni zbog načina na koji se okončala prethodna. Posle nekoliko loših rezultata, krenuo je vrtlog na koji nismo navikli, bilo je teško vratiti se. No, ako pogledate Premijer ligu, zapravo postoji samo jedna neuhvatljiva ekipa (Liverpul, op. au). Sve ostale pokušavaju da se izbore za mesto pod suncem. U poslednjih pet sezona smo napredovali do tačke na kojoj klub godinama nije bio. Nije bilo vreme za kraj, ali se poklopilo sa epilogom u Madridu“.

Neprijatna situacija se otegla sve do januarskog prelaznog roka. Eriksen je odbijao predloge novog ugovora i Totenhem nije imao kud osim da ga pusti za obeštećenje od 20.000.000 evra.
„Sve dok nije postalo ozbiljno, mislio sam da neću otići. Na kraju se svelo na to da Totenhem dobije šta je tražio i da je Inter, ili neki drugi klub, bio spreman to da plati. Ipak zavisite od Totenhema i predsednika Danijela Levija. On je taj koji kaže „može“ ili „ne može“. Pokušavate da bude profesionalac, a ne da forisrate transfer po svaku cenu“.

Engleskim medijma zanimljivo je da li je postojala mogućnost da potpiše za Mančester junajted, kao što šuškalo.
„Godinama se pominjao Mančester, ali nikad nije bilo realno. Razgovarali smo, razmatrali da li je moguće ili ne, ali na kraju sam shvatio da mi je potreban novi izazov. Naravno, ostanak u Totenhemu bio je opcija, međutim, čekao sam nov izazov, u drugoj državi. Kad se javio Inter, izbor je stvarno bio lak“, precizirao je Kristijan Eriksen.

(FOTO: Reuters)