Da Liverpul ne osvoji titulu 30 godina? Tome se stvarno nisam nadao

Čitavih 12 godina, Jan Molbi proveo je na Enfildu. Za to vreme, mogao je da vidi uzdizanje i pad čitave imperije, ali mu najnovija dešavanja na Ostrvu govore da bi Redsi konačno mogli da se vrate na sam vrh, predvođeni Jirgenom Klopom.

Za njega, sumnje u tako nešto nikada nije ni bilo.
"Mislio sam da Liverpul sasvim sigurno uzima titulu ove sezone. Ali kada bolje pogledam, isto to sam mislio i za prethodnu", počinje Danac razgovor za Goal.com.

Kao što smo to i mi činili, Molbi je gledao kako Klopov sastav dominira Premijer ligom. Sa 27 pobeda iz 29 utakmica i 25 poena viška u odnosu na prve pratioce, Liverpul je bio nadomak prve titule posle 30 godina, pre nego što je svet zadesila pandemija virusa korona.

Ako, odnosno kada se sezona ponovo nastavi, Liverpulu će biti potrebne još samo dve pobede kako bi potvrdili titulu. Isto tako, Klop će sa svojim igračima ući u istoriju legendarnog ostrvskog kluba, naročito uzimajući u obzir šta se sve desilo tekuće takmičarske godine.
"Sve je polako građeno, zar ne? Nije se ovo desilo samo preko noći, ovo je projekat koji se gradi pune četiri godine. Od kako je Jirgen došao u klub, sve je usmereno ka ovome", kaže Molbi.

Mnogo vremena je prošlo od onda kada je Liverpul mogao da kaže da je kralj Engleske. Iako su Redsi bili prava sila tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, sve je palo u vodu tokom devedesetih. Nekako se sve poklopilo sa dolaskom Ser Aleksa Fergusona na čelo Mančester junajteda.

Molbi je bio deo poslednjeg sastava Redsa koji je osvojio šampionski pehar 1990. godine i iz prve ruke je mogao da dočara pad vladavine na Enfildu. Gledao je pravo u odlazak Sera Kenija Dagliša 1991. godine, a isto tako je video kako Grejem Sunes ne uspeva da se snađe u novoj eri.
"Kao klub, nismo se tome nadali. Da, tada ste mogli da vidite sastav koji je osvojio ligu 1990. godine i činjenicu da je bilo potrebno još nekoliko zakrpa. Ali da ne osvojimo titulu punih 30 godina?! Tome se stvarno, ali stvarno nismo nadali", nastavlja Molbi.

I pre toga, bilo je jasno da se pukotine u igri pojavljuju. Liverpul je izgubio finale FA kupa od autsajdera Vimbldona 1988. godine, a onda je predao titulu Arsenalu u poslednjem kolu Premijer lige naredne godine. Iste godine kada su osvojili poslednji pehar u Premijeršipu, izgubili su šokantno u polufinalu FA Kupa od Kristal Palasa.
"Svake godine, kao da se skidao jedan po jedan slok. Gubili smo utakmice koje smo morali da dobijemo, a to se baš dugo nije desilo", rekao je Molbi.

Problem van terena napravila je i velika tragedija na Hilsborou, kada je 96 navijača izgubilo svoj život tokom polufinalne utakmice FA Kupa sa Notingem Forestom tokom aprila 1989. godine. Logično, tako nešto ostavilo bi dubok trag i na igračima.
"Jeste napravilo problem, ali igrači nikada o tome nisu razgovarali. Čak i kada smo poraženi od Arsenala nekih šest nedelja kasnije, to nije pominjano kao razlog. Tek kasnije su ljudi počeli da razmišljaju o Hilsborou kao potencijalnom katalizatoru", ističe Molbi.

Englezi su tvrdili da je Dagliš možda i najviše "stradao" od tragedije u Hilsborou. Veruje se da je Škot mesecima i godinama nakon toga patio od poremećaja izazvanog stresom, a kada je napustio klupu 1991. godine, rečeno je da nije mogao da napravi ni najjednostavnije odluke. Čitava koža bila mu je prekrivena ospama.
"Morao sam da odem. Jedino što mi je sledovalo umesto toga je ludilo", napisao je Dagliš u svojoj autobiografiji.

Otišao je kada je Liverpul bio na prvom mestu u tadašnjoj prvoj diviziji. Do kraja 1991. godine, ipak, čelo tabele je preoteo Arsenal.
"Istorija nam je već rekla da ukoliko te godine ne osvojimo ligu, da ćemo to učiniti naredne godine. Nismo mislili da je kraj kada je Arsenal došao do trofeja 1991. godine. Ali dovođenje novih igrača nije bilo isto kao pre, sve je trajalo nešto duže nego inače. Pitao sam se 'Hej, pa zar nam ne treba rekonstrukcija?' Ali realno, kada je nekom timu kakav je Liverpul to bilo uopšte potrebno", pita se Molbi.

Danac je bio blizu da napusti Liverpul i ode u Barselonu vrlo brzo po odlasku Dagliša. Umesto toga, ostao je i gledao kako drugi njegovi saigrači odlaze, a umesto njega dolaze znatno slabiji.

Sunes je prodao Pitera Birdslija, Reja Hotona, Stiva Stontona i Stiva MekMehona gotovo odmah pošto je seo na klupu. Da stvar bude zanimljvija, svi oni su blistali u drugim klubovima. Istovremeno, njegov odnos sa Ijanom Rašom i Brusom Grobilarom je bio izuzetno loš, dok je Džon Barns zaradio povredu Ahilove tetive, nakon čega je morao da promeni način igre. Isto tako, "fudbalski život" Ronija Vilana, Stiva Nikola i Molbija prilazio je kraju.

Dolazili su u prvi plan Robi Fauler, Stiv Mekmanaman, Džejmi Rednap, ali igrači koji u dovođeni u klub po završetku Dagliševe ere, jednostavno nisu bili na adekvatnom nivou. Mnogi, uključujući Džimija Kartera, Ištvana Kozme, Dejvida Spidija, Torbena Piječnika, ostaju među najgorim potpisanim fudbalerima u istoriji kluba.
"Ranije je Liverpul krasilo to što je uvek donosio velike odluke u pravom trenutku. Mislim da nije ništa bilo pogrešno u Sunesovom razmišljanju. Bilo je neophodno da vatra i dalje gori, znao je da mora nešto da uradi. Ali radio je to na ptpuno pogrešan način i mislim da je i njemu jasno da je išlo u pogrešnom smeru. Najveća greška nije bilo u igračima koje je otpustio, već u onima koje je doveo. Oni su nas na kraju ugušilli", govori u jednom dahu Molbi i nastavlja:
"Iz dana u dan mogli ste da vidite pad. U Melvudu, imali smo lak trenažni proces, ali i to je svedeno na amaterizam. Odjednom se zamislite 'Pa kako da igramo na način na koji Liverpul i treba da igra subotom, kada se ne dokazujemo na treningu?' Sve se promenilo, čak smo kupili Džulijana Diksa da šalje duge lopte ka jedinom napadaču napred. Nikada nismo igrali tako, uvek smo igrali sa kratkim dodavanjima. Nikada nismo igrali sa samo jednim napadačem, uvek su tu bila dva – Keni i Birdsli, ali sve se promenilo preko noći", podvlači Danac.

Liverpul je zavšio na šestom mestu te sezone, što je bio najgori plasman od 1965. godine. Prvi put su bili van prva dva tima od 1981. godine. Sledeća godina je bila prva u eri Premijer lige, a Redsi su ponovo bili šesti. Mančester junajted je osvojio titulu, što je bio njihov najveći uspeh od 1967. godine. Nova sila je stigla.
"Fudbal se menjao, a mi smo sve slabo pratili. Držali smo se za te uspehe iz sedamdesetih i osamdesetih, dok je sve išlo napred. Kada je taj voz otišao, bilo nam je potrebno mnogo da ga opet uhvatimo. Nekada, prvi korak koji klub pravi u takvim situacijama je potrošnja novca. Mi smo to radili, ali ne na pravi način", ističe Molbi.

Veruje da Liverpul dugo nije shvatao da problem postoji.
"Što pre shvatite da nešto nedostaje, pre ćete namestiti sve na svoje mesto. Mislim da mi to nismo prepoznali, mislili smo da će novac rešiti problem. Roj Evans je bio dobro pojačanje za Liverpul tada, ali jasno mi je bilo da onakav Liverpul ne može do titule u devedesetim. Znalo se da se mora drugačije, znalo se gde se klub nalazi".

Rafa Benitez je kasnije imao uspeha u kup takmičenjima, ali ne i u ligi. Bilo je tu nekoliko dobrih sezona, pogotovo sa Bredanom Rodžersom, ali nijedna nije mogla da se uporedi sa ovima pod vođstvom Jirgena Klopa.
"Setim se još uvek onog poraza od Totenhema 2017. godine od 4:1. I šta se nakon toga desilo? Napravili smo tim, a oni su napravili stadion. To je moderni fudbal. Sve je na odlukama koje pravite. Ne možemo da uživamo u NFL-u u Liverpulu, ali imamo tim koji osvaja trofeje", podvlači Molbi.

Gleda u budućnost Danac, a onda zaključuje – Liverpul je na pravom putu.
"Pet godina ranije, imali smo spisak igrača za koje nikada ne bih rekao da će zaigrati na Enfilfu. A sada? Ko zna koje su granice. Gotovo da ih nema". Porede nas sa Mančester junajtedom, ali ne plaćamo basnoslovne sume za igrače kao oni. Oni ne mogu da ponude ono što mi imamo", zaključuje Molbi.

Kako god se sezona završila, jedna stvar je jasna. Nakon tri decenije u mraku, Liverpul je ponovo na pravom mestu.

Foto: Reuters