Krševan Santini: Pominje se sredina maja ili početak juna kao opcije za nastavak HNL trke

Golman Krševan Santini rođen  je u Zadru. Imao je interesantnu sportsku karijeru, a jedinstven je i po tome što kao golman na leđima nosi broj deset. Pre svega Santini nas je informisao kako se u Zadru i Hrvatskoj snalaze tokom epidemije virusa covid – 19.

“Opada i smanjio se broj zaraženih, ali Dalmacija je specifična. Ljudi rade sve po malo, laganica…Dobro, pridržavaju se preporuka. Lepo je vreme pa se voze bicikli, ja treniram, spremam se, ali sam stigao i da se okupam, pre dva dana. Vuklo me more”, ističe Santini.

Šta se govori u Hrvatskoj, kad se nastavlja fudbalski šampionat?
“Pominju se tri datuma, 15. i 30 maj odnosno 5. jun. Sad videćemo, sigurno će se prvenstvo nastaviti, svi jedva čekaju da se korona okonča pa da se vratimo normalnom životu”.

Kako to Zadranin pa fudbaler. Još u staroj Jugoslaviji Zadar je bio poznat po dobroj košarci?
“U pravu ste, svako dvorište, svaki kvart imao je koš gde se igrao basket. I ja sam počeo sa košarkom koju sam trenirao par godina. Takođe, okušao sam se u skokovima u vodu, more pa tek počeo sa fudbalom”.

Tokom karijere branili ste za Zadar, Inter Zaprešić, Osijek, Domžale, tri godine u Ukrajini, a poslednja odrednica bila je Poljska.
“Ugovor u Jagjeloniji raskinuo sam pre isteka. Mogao sam da ostanem u Poljskoj, primam novac, ali sam odlučio da se vratim kući kad je sve počelo. Imao sam dobar ugovor, ali sam rekao sebi, ajde, ća. Supruga i ja čekamo drugog sina, želeo sam da budem uz porodicu.  Treniram, osećam se fit, spremno, mogu još da pružim neku godinu, pa ću klub tražiti na leto. Prioritet je Hrvatska jer želim da budem bliži porodici. Nadam se da će biti nešto adekvatno za mene ovde jer sam u februaru odbio ponude iz Gruzije, Irana, Uzbekistana i Rumunije. Želeo sam biti uz suprugu koja će se za deset dana poroditi”.

Da li ste na početku karijere imali neke sportske uzore?
“Voleo sam Dražena Petrovića i Džejson Kida, ali uvek sam želeo da budem svoj. Da se adaptiram na svaku situaciju”.

Za koje klubove navijate?
“Kao lokal patriota za Zadar u svim sportovima. Dobro, kad igra Hajduk navijam i za Bile, naravno kad igra protiv nas onda za Zadar. Volim Milvol, Atletik, oni su mi autohtone vrste”.

Koja je vaša omiljena utakmica koju pamtite?
“Pa sećam se perioda kada sam ostvarivao snove. Bio sam pozvan u reprezentaciju Hrvatske U 21…Pored nas su bile selekcije Italije, Grčke…pokušavao sam da se nametnem”.

Kako je došlo da kao golman ponesete broj deset?
“Igrao sam u Interu i razgovarao sam prijateljski sa drugarom. Bio je to privatan i intiman razgovor u vreme kada je padale desetogodišnjica od očeve smrti. Želeo sam da se ocu zahvalim za sve što je učinio za mene. Poneo sam desetku i bila mi je uspešna sezona”.

Vaš brat Ivan takođe je fudbaler?
“Da, ali je sad u Zadru. Bio je u Kini, trebalo je da se tamo vrati, ali zbog zatvorenih granica ne zna kada će se to dogoditi”.

Da li ste se nekad pribojavali života, sada korone?
“Kroz život koračam sa verom u Boga, on nas voli. Nikad nisam osećao strah od sutrašnjeg dana, prepustim se Bogu…Bilo je tokom karijere padova i uspona, ali kad sam padao mislio sam da tako treba. Ljudi znaju da budu zli, međutim, sve im opraštam, ne zameram…Miran sam i znam da će sve biti dobro, konstatuje Santini.

PIŠE: Đurđe Mečanin
djurdje.mecanin@mozzartbet.com