Klupski koeficijent: Zvezda u novu sezonu ulazi sa 42,000, u narednim godinama male šanse za rast

Crvena zvezda je stavila tačku na evropsku sezonu porazom u Monaku (1:4). Usled loših rezultata na startu grupne faze srpski šampion došao je u situaciju da mu samo trijumf protiv najjačeg tima u grupi 'radi posao', što je značajno umanjilo šanse da se armija zaljubljenika u crveno-bele boje večeras raduje. Epilog svega: propala je šansa da se obezbedi treće evropsko proleće u nizu, a to sa sobom nosi i određene konsekvence.

Upravu će svakako najviše zaboleti što se klub već u novembru skida sa Uefinog finansijskog izvorišta (sezonu bi bilo lakše izgurati uz još poneku tranšu iz Niona), najvatreniji navijači ostaju uskraćeni za neke nove spektakle na Marakani i uzbudljiva putovanja, dok oni što brinu za budućnost kao po pravilu pogled skreću ka famoznim Uefinim koeficijentima. U ovom slučaju bavimo se klupskim. Dakle, isključivo Zvezdinim.

Prva stvar što odmah upada u oko jeste činjenica da je ovosezonski evropski učinak crveno-belih najslabiji u poslednjih pet godina. Za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope Beograđani su inkasirali tri boda (3,000), s obavezom da ih 'odbrane' pre nego što počnu da skupljaju nove i kaleme ih na ukupan koeficijent. S dve pobede (protiv Trabzona i Ferencvaroša) uspeli su dodaju samo još jedan (1,000) na ona tri, što daje konačan zbir - 4,000.

Za standarde koji su postavljeni prethodnih godina, čini se, premalo.

2022/23: 4,000

2021/22: 15,000

2020/21: 10,000

2019/20: 6,000

2018/19: 7,000

2017/18: 8,000

2016/17: 1,500

Prošlu sezonu srpski prvak završio je s 46,000 bodova i bio rangiran na 36. poziciji. Tekuću je završio sa 42,000 (osam ispalo iz petogodišnjeg obračuna, četiri osvojeno) i trenutno je 38. Na prvi pogled ne deluje kao dramatičan pad, međutim treba imati na umu da su Zvezdi za petama AZ Alkmar, Ren, PSV Ajdhoven i Fajenord, odnosno da su sva četiri tima prošla u nokaut fazu i imaće šansu da je već u martu preteknu. A to bi onda značilo ispadanje iz TOP 40.

Pa kad na to dodamo da crveno-belima na red za ispadanje iz obračuna dolaze isključivo ozbiljne brojke (7,000, 6,000, 10,000, 15,000), jasno je da će opstanak u ovim visanima biti ogroman izazov.

Takođe, treba imati u vidu da šampion Srbije iduće sezone gotovo izvesno ide direktno u grupnu fazu Lige šampiona (tako neće biti samo ukoliko osvajač titule prvaka Evrope u tekućoj sezoni ne bude u svojoj ligi na mestu što vodi u elitu), a to opet znači ograničene mogućnosti za uvećanje bodovnog salda. Da, četiri boda (4,000) su zagarantovana svakom ko obezbedi mesto među 32 u Ligi šampiona, i ne brane se, ali dobro je poznato koliko je teško doći do novih u konkurenciji najjačih klubova Evrope.

Zvezdin taktički brodolom u Kneževini: Ne pravi se ozbiljan rezultat u Evropi bez klasične šestice (VIDEO)

Milojević: Naivno primljeni golovi, ne bežim od odgovornosti

Najbolji primer je Dinamo Zagreb. Modri su završili evropsku odiseju kao poslednji u grupi LŠ sa samo tri boda, što će reći da su na ta četiri startna bonus boda dodali tri i godinu okonačli sa 7,000. I to je takođe dosta daleko od njihovog standarda poslednjih godina.

Crvena zvezda, znači, u narednu sezonu ulazi sa 42,000 boda na kontu. To je brojka koja je u tekućoj sezoni bila dovoljna za sredinu četvrtog šešira uoči žreba za grupnu fazu Lige šampiona. U prevodu, šansa da se crveno-beli (pod uslovom da odbrane titulu, razume se), nađu eventualno u trećem šeširu, gotovo da ne postoji. Poduži niz ozbiljnih šokova trebalo bi da se dogodi za tako nešto.

Ove sezone poslednji klub u trećem šeširu (Bajer Leverkuzen) imao je koeficijent 53,000.