Luka Milivojević: Ako ovo nije pravi recept kako da vratimo navijače, onda ne znam šta je...

Kada je Luka Milivojević pravio prve korake u profesionalnoj karijeri, bilo je to na trećeligaškim terenima. Radnički iz Kragujevca u kojem je ponikao i sa 16 godina zaigrao u prvom timu je tih godina tavorio među trećeligašima.

Milivojevićev talenat je brzo prepoznat i morao je da napusti Šumadiju. Nije promakao oštrom oku Ranka Stojića koji ga je doveo u Rad i tamo ga afirmisao u mladog reprezentativca Srbije. Usledio je poziv Roberta Prosinečkog u Crvenu zvezdu, godinu i po dana na Marakani, titule u Belgiji i Grčkoj sa Anderlehtom i Olimpijakosom, da bi iz Pireja odskočio do engleske Premijer lige. Šest i po godina je nosio dres Kristal Palasa, upisao blizu 200 nastupa za tim iz Londona, bio kapiten, postigao 29 golova i letos na poziv Marka Nikolića otišao u Šabab Al Ahli iz Dubaija.

Iako je nestao sa evropske fudbalske mape, sa Bliskog istoka prati šta se dešava „kod kuće“. U njegovom Kragujevcu i Radničkom.

„Pratim i gledam koliko mogu. Imam ovde srpske TV kanale pa pogledam Radnički. Deluje mi baš dobro. Igraju moderan fudbal, agresivan fudbal, sa jakim pritiskom na protivnika. Ovo je neki novi Radnički i ništa ovo nije slučajno“, počinje priču za Mozzart Sport Luka Milivojević.

Znači, očekivao si ovakve rezultate?

„Generalno jesam, zato što poznajem sportskog direktora Slavka Perovića, drugari smo i znam koliko truda i energije ulažu u organizaciju i rad. Iskreno, nisam očekivao ovako rano i baš ove sezone. Iznenadili su me što su malo 'požurili'. Ali, kad se dobro radi, onda je sve moguće“.

Ko te je najviše iznenadio od igrača?

„Najviše kolektiv, ali ako bih morao nekoga da izdvojim onda je to mali Milan Aleksić koji sa 18 godina igra jako zrelo. Ako se bude razvijao kao treba, ako ne bude žurio i ako bude poštovao poverenje koje ima u klubu, pred njim je lepa karijera. Od stranaca mi se najviše sviđa Kilijan Bevis. Veoma je direktan igrač. Generalno, ljudi u klubu su pogodili sa skoro svim pojačanjima i strancima“.

Groznica u Kragujevcu (Star sport))

Ipak, čini se da najviše paženje privlači trener Feđa Dudić kao prva zvezda cele priče. Možda na taj način skida pritisak sa ekipe?

„On je taj koji gura priču što se tiče igračkog kadra. Opet, i to treba gledati malo šire jer je klub taj koji je skautirao, doveo trenera i verovao u njega da može da donese razliku. Doveden je da spase Radnički od ispadanja iz lige i uklopio se u filozofiju kluba za koju sam znao odranije. Napravio je podvig i podigao ceo ambijent. Izvlači iz svake utakmice maksimum. Iskreno, oduševljen sam kako vodi ekipu i načinom na koji igramo. On je trener koji tu treba da bude na duže staze i klub je taj koji to treba da prepozna. Radnički se pokazao kao dobra i prirodna sredina koja se izdvaja od većine klubova u Srbiji. Ne menja trenere često, gledaju se sistem igre i rad, a ne samo rezultati od prošlog vikenda. Feđa to treba da prepozna i da ostane na duži period. Svako ima svoj stil, a Dudić je autentičan sa svojim načinom na koji komunicira sa publikom, medijima, igračima... Kad imaš rezultat, sve je dobro“.

Koliko Radnički može da izdrži u ovom ritmu kada na svaka tri dana igra „najbitniji meč u sezoni“?

„Najveća prednost je širok roster i to je zasluga ljudi koji vode klub. Tu se treneru daje mogućnost da rotira i da uvek ima uvek dvojicu igrača za svaku poziciju. Svako može da uleti i da odigra svoju ulogu. To pravi najveću razliku na velikom broju utakmica u kratkom periodu. Vidimo da Radnički ne posustaje ni sa igrom, ni sa rezultatima“.

Koliko tebi kao Kragujevčaninu i navijaču Radničkog znači sve ovo? U prošlosti je Radnički umeo da napravi korak napred, nazad dva... Da li je sada drugačije?

„Ja sam generalno dobro upućen kako klub funkcioniše, pa dajem sebi za pravo da tvrdim da će Radnički biti stabilan superligaš zato što ga vode ljudi poput Slavka Perovića i Igora Konatara koji celu priču baziraju na duže staze. Nemaju veštačke budžete, pa da ove sezone potroše duplo više nego što imaju, zaduže se i onda da sledeće godine grcaju u dugovima. Puno ulažu u stvari poput skautinga i praćenja igrača o čemu srpski klubovi malo vode računa. Vole klub, lokalpatriote su i kao velikom navijaču Radničkog, koji je tu odrastao, mi ulivaju sigurnost i poverenje. Daju mi čvrste razloge da verujem da će Radnički biti klub koji je uvek kandidat za gornji deo tabele i Evropu“.

Čuješ li se sa običnim navijačima iz Kragujevca, kako ti deluje ambijent što se podrške tiče?

„Vidim da je zapelo na stadionima u Srbiji što se tiče posete i publike, ali Kragujevac i Radnički bi trebalo da budu reper ostalim većim gradovima kako da vrate publiku na stadion. Pre svega to kažem u smislu smena trenera. Radnički je za dve godine promenio dvojicu trenera što je retkost u Srbiji. Ako to nije recept kako da budete stabilni, napredujete i vratite publiku na tribine, onda stvarno ne znam šta je. Sve ovo uliva poverenje, povlači za sobom navijače i podiže ambijent koji je Kragujevac nekad imao. Publika sada ima šta da vidi i veruje igračima, treneru i ljudima koja su u klubu. Stvoren je lokalpatriotski ambijent koji je potreban svakom klubu“.

Biće još jedan spektakl (Star sport)

Da li ti sebe možda vidiš u takvom abmijentu na kraju karijere?

„Ufff, teško pitanje... Iskreno, ne znam. Imam ugovor u Dubaiju i trenutno tu sebe vidim. Ali, nikad se ne zna... Za Radnički je bitno da iz sezone u sezonu napreduje“.

Kako si se u Emiratima navikao na potpuno drugačiju fudbalsku sredinu u odnosu na Premijer ligu gde si proveo šest i po godina?

„Iskreno, očekivanja su mi nadmašena i utisak je više nego zadovoljavajući. Na početku sam bio skeptičan, jer Dubai je poznat po svemu osim po fudbalu. Ali kada sam došao, shvatio sam neke stvari. Jako sam zadovoljan terenima, timovima, ligom... Mi u timu imamo sedam Brazilaca, osvojili smo neke kupove i zasad dobro ide. Kvalitet fudbala je na zavidnom nivou. Najviše se družim sa saigračem Bogdanom Planićem, u Dubaiju je i nekadašnji saigrač iz mlade reprezentacije Miloš Kosanović, trener mi je Marko Nikolić... Lepo nam je ovde“.

Od letos je fudbal u svim zemljama Bliskog istoka pao u senku saudijskih klubova koji su uložili ogroman novac. Ali vidimo da to i nije tolika razlika. Al Ain koji je treći u UAE, iza vas i Milojevićevog Al Vasla je juče izbacio najskuplji saudijski tim Al Hilal u polufinalu Lige šampiona Azije.

„Ljudi sve više mere kvalitet fudbala po novcu koji se ulaže u igrače i stvaraju drugačiju sliku. Jeste saudijska liga kvalitetnija od naše, ali oni su ipak najveći deo novca uložili u četiri kluba dok su preostali i dalje na nekom slabijem nivou. Mi smo od saudijskog Al Nasra sa Ronaldom, Brozovićem, Maneom i ostalima ispali u plej-ofu za Ligu šampiona pošto smo vodili do 88. minuta i onda primili golove“.

Za kraj, šta imaš da poručiš Kragujevčanima pred današnji meč?

„Voleo bih da napune tribine Čika Dače i da pruže podršku ekipi, koja je to zaslužila rezultatima, igrama i ponašanjem. U fudbalu se nikad ne zna, Voša nije naivan protivnik, ali verujem da navijači mogu da budu značajan faktor za pobedu“, priželjkuje trijumf Radničkog Milivojević.