Miloš Vulić u Sonijevoj igrici

Tamo gde su stali Milan Pavkov, Dušan Jovančić i Aleksa Vukanović nastavio je Miloš Vulić. Vezista rođen 1996. godine i ranije je pokazivao da zaslužuje šansu na velikoj sceni, ali posle gola u sudaru sa Olimpijakosom učvrstio je status jednog od omiljenih igrača u navijačkim krugovima.

Zvezdin vezista živi san, iako je tokom priprema u Austriji bilo nagoveštaja da bi  mogao da bude prosleđen u Niš, na šestomesečnu pozajmicu. Srećom za sve na Marakani Vulić je ostao. Debitovao je u Ligi šampiona u Minhenu, zatim bio čovek preokreta protiv Olimpijakosa.
„Kao mali, igrajući 'Soni', stavljao sam igrače protiv kojih sada igram. To je moj san, kao dečaka, postao je realnost sada. Prođe sve to kroz glavu. Velika je čast igrati protiv fudbalera poput Kutinja, Levandovskog i Alkantare“, rekao je u izjavi za Kurir Miloš Vulić.

Jasno je da posle druge pobede u istoriji učešća Lige šampiona Crvena zvezda ima pravo da mašta o evropskom proleću.
„Svi smo u klubu kao porodica. Vlada sjajna atmosfera. To je ključna stvar za ostvarivanje dobrog rezultata. Svi smo jedni uz druge, i kada je dobro i kada je loše. Ukoliko postoje zavist, prepotencija, klanovi i podele, kvalitet neće doći do izražaja. Veliki broj zvezda ne znači da ćete sigurno biti najbolji“.

Nekadašnji saigrač Marka Grujića, Danila Pantića i Saše Lukića u omladinskoj selekciji puca od samopouzdanja.
„Nadam se da ćemo nastaviti u još boljem ritmu. Izgubili smo od Bajerna, a onda smo karakter pokazali protiv Olimpijakosa baš u vreme kada se stvorila slika da smo u padu forme. Jedva čekam gostovanje Totenhemu“.

Vulić je potvrdio ono što su svi konstatovali mnogo ranije. Da već postaje tradicija da srpski igrači odlučuju velike Zvezdine utakmice.
„Drago mi je da naši, srpski igrači rešavaju bitne utakmice. To je pokazatelj da domaći fudbal uopšte nije toliko loš koliko se priča. Stvara se pogrešna slika. U našoj ligi ima dosta kvalitetnih fudbalera. A potvrda smo mi, u Zvezdi", jasan je bio Vulić.