Na slovo, na slovo S: Stabilnost sa Stanojevićem

Na tabeli se nije pomerio, u igri jeste. Sve što se dešavalo u Nišu može da stane samo u jednu reč. Konačno.

Partizan je napokon pobedio u gostima, prvi put još od susreta sa Mačvom, a i nju je slomio pred kraj meča. Beše to pre tri meseca. I posle dugo vremena je izgledao u većem delu susreta uverljivo, što se baš i nije moglo konstatovati ni za jedno izdanje u Mozzart Bet Superligi pod vođstvom Saše Ilića.

Zato 3:2 na Čairu može da se posmatra iz različitih perspektiva. Na primer, da li su igrači (pojedinci ili grupe) svesno igrali loše (ili što bi narod rekao „bušili“) bivšeg trenera? Da li su samo dva treninga pod komandom novog bila dovoljna da promene pristup? Da li su principi u igri koje zahteva Stanojević zaokret u odnosu na ono što je tražio Ilić?

MOZZART RELAX radi za tebe – Jedan gol do 10. minuta i dva gola do 65. minuta, i tip “prvo poluvreme 2+” je prolazan

Prošlo je tek 90 minuta u novom okruženju da bismo mogli da sudimo ili kažemo kako je bilo koja od prethodnih konstatacija tačna. Da ima osnova da bude tačna, još kako. Zato će biti interesantno pratiti ponašanja fudbalera, njihove gestove, igre, ali pre svega rezultate, jer je saniranje štete prvi posao Aleksandra Stanojevića i njegovih saradnika.

Početni impuls je zadovoljavajući, jer je sa Stanojevićem stigla i preko potrebna stabilnost. Pre svega u odbrani. Deluje čudno ako se ima u vidu da je Radnički postigao dva gola, ali valja imati na umu njihove tajminge, rezultat na semaforu i šta im je prethodilo. Uostalom, crno-beli su na teren stadiona gde su se redovno mučili – na primer, prošle godine – istrčali odlučni i delovalo je da je samo pitanje trenutka kad će otključati bravu Dejana Stanivukovića, a da pritom u prvom delu nisu dali pitomcima Nikole Drinčića ni nadu.

Stabilnost se ogledala u mnogo čemu: kako polaze akcije, kako se razvijaju, kako se lako dolazi u kazneni prostor, kakva se rešenja biraju. Sve je to zahtevao i Ilić, ali ga isti momci koji su juče bili protagonisti nisu slušali, i ko kaže drugačije (da ga nisu slušali) taj nije do kraja upućen u zbivanja u „Zemunelu“.

Ono što je razlika jeste igra u odbrani. Makar u prvom poluvremenu. U tom delu utakmice Radnički je bio skoro bezopasan, što dodatno pojačava utisak da bi Parni valjak sad, kad za njegovim komandama sedi Aleksandar Stanojević, mogao da bude stabilan. Jeste primio dva gola, međutim: prvi je posledica dekoncentracije posle samo 80 sekundi igre u drugom poluvremenu i individualnog propusta Samsona (dozvolio svežem Ibrahimu Mustafi da mu pobegne i centrira Dušanu Jovanoviću); drugi je majstorstvo Igora Ivanovića i tu se skoro ništa ne može zameriti defanzivi. A opet, ni ti pogoci nisu bili za izjednačenje. Jesu uznemirili goste iz Humske i ništa više od toga, jer je između dva hica Nišlija usledila snalažljivost Nikole Čumića na suprotnoj strani.

Tako je Partizan živnuo. Jeste imao problema u nastavku, ali ne onoliko velikih kao na ranijim mečevima. Nekako se znalo da će da slavi. Na primer, u Surdulici je postigao čak četiri gola, a nije dobio meč, jer nije ni zaslužio. Ovo u sredu uveče bio je prvi korak na putu ka oporavku.

U prvenstvu Partizanu slede još mečevi sa Zemunom i Mačvom, oba na Topčiderskom brdu, pre odlaska na pauzu zbog obaveza reprezentacije. Između je gostovanje Budućnosti u Valjevu na početnoj stanici Kupa Srbije. Deluje kao dobar osnov za novi početak, da se serijom pobeda popravi raspoloženje u svlačionici i radi u ambijentu mira, kakav Ilić nije imao.

A usput da se pojedincima ukaže na greške i da im se uklone bubice iz glave. Na primer, Ibrahim Zubairu je dobio žuti karton zato što je posle faula na sredini terena šutnuo loptu. To je naivno. I tu Partizanu nije kriv ni Novak Simović, niti bilo ko drugi. E, na tome bi trebalo da se radi. Makar kao na igri.