Najveća svetla van pozornice: Tri zastrašujuće postave asova koji ne idu na Svetsko prvenstvo

Svetsko prvenstvo je najveća fudbalska pozornica, ali istorija nas uči da na njoj nikada ne gledamo baš sve najbolje fudbalere sveta. Razlozi za izostanak su različiti - od neuspeha reprezentacije u kvalifikacijama, preko šokantnih odluka selektora, pa sve do onog najgoreg faktora: povreda u finišu sezone.

Ideja iza ove tri grafike bila je jasna: sastaviti tri najjače moguće postave (u formacijama prilagođenim igračima) od zvezda koje, iz ova tri razloga, nećemo gledati na turniru. U nastavku donosimo detaljnu analizu svakog tima, uz osvrt na najveće dileme i igrače koji su zamalo ostali "ispod crte".

1. Najboljih 11 koji se nisu plasirali na Svetsko prvenstvo

Ovaj tim čine suve klase čije reprezentacije jednostavno nisu uspele da prebrode teške kvalifikacije. Formacija je ultra-ofanzivnih 4-3-3.

Golman: Đanluiđi Donaruma (Italija)
Odbrana: Miloš Kerkez (Mađarska), Ilja Zabarnji (Ukrajina), Alesandro Bastoni (Italija), Konor Bredli (Severna Irska)
Vezni red: Nikolo Barela (Italija), Sandro Tonali (Italija), Dominik Soboslaj (Mađarska)
Napad: Hviča Kvarachelija (Gruzija), Robert Levandovski (Poljska), Viktor Osimen (Nigerija)

S obzirom na to da su reprezentacije poput Italije, Danske, Ukrajine, Srbije, Slovačke, Slovenije, Nigerije, Kameruna, Burkine Faso, Gvineje... Ostale bez karte za turnir, konkurencija za prvi tim otpisanih prerasla je u pravi luksuz. Sastavljanje prve postave donelo je neverovatne glavobolje, jer je količina suve klase koja je morala da preseli na virtuelnu klupu za rezerve mnogo velika.

Zastrašujući napadački arsenal na klupi: Kada u prvoj postavi imate Levandovskog i Osimena, na klupi moraju da sede igrači kao što su Benjamin Šeško (Slovenija), Rasmus Hejlund (Danska) i Seru Girasi (Gvineja). Možda bi mesto među 26 mogao da ima čak i Dušan Vlahović (Srbija). Svaki od njih bi u bilo kojoj drugoj situaciji bio udarna igla, a društvo bi im pravile brzonoge i nepredvidive spoljne opcije poput Ademole Lukmana (Nigerija) i Brajana Embeuma (Kamerun).

Vezni red bez mesta za "radilice": Dok prvu postavu drže Barela, Tonali i Soboslaj, na klupi je ostala brutalna fizička snaga, pa i taktička inteligencija. Karlos Baleba (Kamerun) i Morten Hjulmand (Danska), doneli bi preko potrebne mišiće za defanzivu.

Najveća tuga je u defanzivnoj liniji. Dok Zabarnji i Bastoni drže centralni deo, na klupi vrebaju Rikardo Kalafijori i Đorđo Skalvini, zatim momak iz Burkine Faso Edmond Tapsoba, Jakub Kivior (Poljska) i stub odbrane Slovačke David Hancko. Na bekovskim pozicijama, pakleni Federiko Dimarko (Italija) i talenti poput Marka Palestre, Patrika Dorgua garantuju da bi ova ekipa imala dve moćne postave. Čak i na poziciji krilnih napadača, igrači poput Danga Uatare (Burkina Faso) ostali su ispod crte samo zbog globalnog rejtinga konkurencije.

2. Najboljih 11 koji nisu pozvani na Svetsko prvenstvo

Ova postava predstavlja "fudbalski greh" selektora koji su odlučili da ove zvezde ostave kod kuće, bilo zbog taktičkih zamisli, forme ili ličnih nesuglasica. Formacija je 4-2-3-1.

Golman: Mats Sels (Belgija)
Odbrana: Alvaro Kareras (Španija), Hari Megvajer (Engleska), Din Hausen (Španija), Trent Aleksander-Arnold (Engleska)
Vezni red: Eduardo Kamavinga (Francuska), Kol Palmer (Engleska)
Napad/Krila: Mika Godts (Belgija), Fil Foden (Engleska), Karim Adejemi (Nemačka), Žoao Pedro (Brazil)

Kada se spiskovi putnika za Svetsko prvenstvo konačno zatvore, uvek svedočimo odlukama selektora koje javnost i mediji dočekaju na nož. Bilo da je reč o žrtvovanju pojedinaca zarad stroge taktičke discipline, trenutnom padu forme u finišu sezone ili skrivenim sukobima unutar svlačionice, ovaj tim je sačinjen od igrača koji klupskim kvalitetom pripadaju samom svetskom vrhu, ali će turnir posmatrati preko TV ekrana.

Sa Trentom Aleksander Arnolodom na desnom beku, Kolom Palmerom koji diriguje sa dublje pozicije u veznom redu i Filom Fodenom kao klasičnom desetkom, ovaj tim ima trojicu igrača koji bi imali mesto u skoro svakoj reprezentaciji na planeti, ali ne i u Engleskoj. Par veznih Kamavinga - Palmer donosi savršen balans. Fudbaler Real Madrida je tu da krpi rupe, dobija duele i pod pritiskom iznosi loptu, dok zvezda Čelsija ima potpunu slobodu da iz drugog plana kreira napade.

Krila su oličenje čiste brzine i direktnog fudbala. Nemački vihor Karim Adejemi i uzdanica Ajaksa Mika Godts konstantno napadaju prostor iza leđa odbrane, što idealno odgovara Žoau Pedru. Napadač Brajona nije klasična devetka, on voli da se povuče dublje, učestvuje u igri i tako otvori prostor za utrčavanje svojih krilnih saigrača.

Na golu je pouzdani Belgijanac iz Notingem Foresta Mats Sels, dok ispred njega odbrana nudi spoj ogromnog iskustva i mladalačkog potencijala. Hari Megvajer komanduje skok igrom, talentovani Din Hausen donosi mirnoću u iznošenju lopte, a Alvaro Kareras konstantno vrši pritisak po levoj aut-liniji.

3. Najboljih 11 koji ne idu zbog povreda

Najtužniji tim prvenstva. Igrači koji su obezbedili plasman, koje selektori obožavaju, ali im je telo reklo "ne" u najgorem mogućem trenutku. Formacija je fluidna, ultra-kreativna sa petoricom u veznom redu.

Golman: Luis Malagon (Meksiko)
Odbrana: Mohamed Salisu (Gana), Eder Militao (Brazil), Huan Fojt (Argentina)
Vezni red: Ćavi Simons (Holandija), Fermin Lopez (Španija), Takumi Minamino (Japan), Rodrigo (Brazil), Serž Gnabri (Nemačka)
Napad: Igo Ekitike (Francuska), Estevao (Brazil)

Dok u prve dve kategorije fudbaleri ispaštaju zbog timskog neuspeha ili ljudskog faktora, ovaj tim predstavlja čistu sportsku tragediju. Ovo su momci koji su prošli kroz pakao kvalifikacija, izborili vizu za najveću smotru, nalazili se u svim planovima svojih selektora, ali su u samom finišu klupske sezone doživeli povrede koje su im srušile snove. Zbog specifičnih profila igrača koje je zadesila ova nesreća, formacija je morala da bude skrojena kao ultra-ofanzivni i fluidni sistem sa trojicom pozadi.

Na papiru, ova ekipa poseduje nestvaran talenat, vic i maštu. Kada u petorci u veznom redu spojite Ćavija Simonsa, Fermina Lopesa, Rodriga, Takumija Minamina i Serža Gnabrija, dobijate tim koji bi verovatno igrao estetski najlepši fudbal na turniru. Svi oni su primarno kreativci, "desetke" ili krila uvučena unutra. Svi žele loptu u nogama, svi traže prostor u završnoj trećini i svi razmišljaju isključivo u napred.

Međutim, glavna taktička dilema i ogroman problem ove postave jeste potpuni nedostatak klasičnog zadnjeg veznog (šestice). Ko bi u ovom timu krotio kontranapade, radio prljav posao, uklizavao i držao poziciju? Bez razbijača u sredini, odbrana koju čine Eder Militao i Mohamed Salisu, uz desno orijentisanog Huana Fojta, ostavljena je na vetrometini. Svaka izgubljena lopta u sredini značila bi paniku i jurnjavu na širokom prostoru.

U napadu, francuski napadač Igo Ekitike i brazilski vunderkind Estevao donose savršenu nepredvidivost i brzinu, ali bi i oni često morali da se vraćaju unazad kako bi pomogli u prenosu lopte jer je gužva u sredini terena prevelika. Na golu je Luis Malagon, čiji je izostanak ogroman udarac za ambicije Meksika.