Nemaš monopol nad draguljima i odmah si ogorčen: Drago mi je što Bajern ne učestvuje u ludilu

Ono što daje dodatnu dimenziju njegovim rečima jeste činjenica da je Bajern ovog leta iz Liverpula doveo Luisa Dijasa za skoro isti iznos, 65.000.000 evra. Zato mnogi u Nemačkoj smatraju da Rumenigeove reči više otkrivaju gorčinu zbog izgubljenih nemačkih talenata nego doslednu ekonomsku logiku.

Ipak, Rumenige je želeo da stavi akcenat na filozofiju kluba.
„Oduvek sam govorio: hoćemo sportski uspeh, ali, molim vas, sa ozbiljnim i solidnim finansiranjem. Imamo vrhunski tim. Vratićemo se i ove godine. A kada se uskoro vrate trojica povređenih igrača, Džamal Musijala, Alfonso Dejvis i Hiroki Ito, onda ćemo imati sjajnu ekipu.“

Sam Virc, iako je pod pritiskom, ostaje miran i poslao je jasnu poruku nemačkim medijima.
„Naravno da bih voleo da sam već postigao neki gol ili upisao nekoliko asistencija. Ali, bez obzira šta ko kaže, ja ostajem hladne glave. Ne želim stalno da slušam ’daj mu vremena, daj mu vremena’. Umesto toga, trudim se da svakog puta igram bolje nego pre. Znam koliko vredim i uveren sam da će se brojke vratiti na normalu.“

Za razliku od njega, Voltemade je u Premijer ligi startovao blistavo i odmah se upisao u strelce, dok je Bajern ostao praznih ruku i na kraju kao privremeno rešenje doveo Nikolasa Džeksona na pozajmicu iz Čelsija.

Sveukupno gledano, Rumenigeove reči otkrivaju jednu vrstu ogorčenosti i nostalgije. Bajern je klub koji i dalje osvaja trofeje, ali više nema monopol nad nemačkim draguljima. Virc i Voltemade odabrali su drugačiji put, a reakcije iz Minhena, koliko god bile predstavljene kao racionalna analiza tržišta, nose ton uvređenosti i osećaja gubitka kontrole. U tom smislu, Rumenige nije samo kritikovao rivale, već je posredno priznao da je Bajern ušao u eru u kojoj će daleko ozbiljnije morati da se bori za talente i to ne samo sportskim argumentima, već i finansijskim i emotivnim.