Ninković najavio kraj: Plakao sam u svlačionici kao dete

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sidneja)

Sve što je lepo ima kraj, pa tako i bogata karijera Miloša Ninkovića. Najbolji srpski fudbaler koji je ikada igrao u Australiji, objavio je da se po završetku ove sezone u A-ligi povlači iz profesionalnog fudbala posle 22 godine ispunjene trofejima i priznanjima.

Odluku je Miloš saopštio saigračima iz sidnejskih Vonderersa u petak posle treninga, nakon što je prethodno održao sastanak s rukovodstvom kluba.

„Kada sam ušao u svlačionicu i obratio se momcima, prvo sam pokušavao da zadržim suze, ali sam onda zaplakao kao dete. Nisam mogao da poverujem da je došao taj dan kada ću izgovoriti da je vreme za kraj, da uskoro više neće biti utakmica i svih onih emocija koje možeš da osetiš i doživiš kao profesionalni sportista“, kaže Ninković za Mozzart Sport.

Iako je pre početka sezone još razmišljao o mogućnosti da produži svoj fudbalski vek za još jednu godinu, šest meseci kasnije Miloš se suočio s činjenicom da u 40. godini, u koju je zagazio u decembru, sve teže izlazi na kraj s povredama. Još iz prethodne sezone vuče problem s mišićem lista, koji ga sputava da u kontinuitetu igra i trenira. Ove sezone još nijednom nije bio starter, a sa klupe je ušao na samo pet od 14 prvenstvenih utakmica Vonderersa.

„Dugo sam razmišljao o svemu, nekoliko poslednjih meseci. I pre nekoliko dana sam konačno prelomio da će ova sezona da bude poslednja. Povreda koju već dugo vučem samo mi je pomogla da donesem odluku. Da se razumemo, i dalje u meni gori ona ista vatra kao kada sam počinjao. I dalje u meni svaki dan postoji ogromna želja da igram i trema pred svaku utakmicu. U životu postoje trenuci kada moraš da poslušaš svoje telo i pogledaš istini u oči“, iz srca iskreno govori iskusni vezista koji je još od samog dolaska na Peti kontinent 2015. godine opčinio australijsku fudbalsku publiku.

Još od svoje prve sezone u dresu Sidneja Miloš je od ovdašnjih novinara dobio nadimak „srpski maestro“, po kojem ga svi znaju i danas. Plejmejker unikatnog talenta, koji na terenu s lakoćom vidi i radi ono što malo ko drugi može, ostavio je dubok trag u svom bivšem klubu, čiji je dres nosio punih sedam sezona.

Za to vreme, Ninković je Sidneju doneo po tri titule premijera i šampiona Australije, a poneo je i oba najvrednija individualna priznanja u australijskom fudbalu: i to dvaput Medalju Džonija Vorena koja se dodeljuje fudbaleru godine na Petom kontinentu i jednu Medalju Džoa Marstona za najboljeg igrača velikog finala A lige.

Do sada je u prvenstvenim utakmicama, što za Sidnej, što za Vondererse, postigao ukupno 35 golova i zabeležio isto toliko asistencija. Pet puta je biran u Idealni tim sezone, a 2022. igrao je za tim Sve zvezde A-lige protiv španske Barselone.

„Sve te brojke, sve je to lepo, ali... Želim da ostanem upamćen pre svega kao fudbaler koji je uvek davao sve od sebe na terenu i za tim. Drago mi je što sam osvojio sve te trofeje, ne samo ovde u Australiji, već i sa Zvezdom u Srbiji i sa kijevskim Dinamom u Ukrajini. Ali, za mene je najvažnije to što sam na svakoj utakmici pokazivao poštovanje i prema saigračima i prema rivalima“.

Miloš Ninković je fudbalsku karijeru počeo u Čukaričkom iz kojeg se još 2003. sa samo 19 godina otisnuo u inostranstvo. Narednih pet sezona proveo je u Dinamu iz Kijeva, imao i uspone i padove, ali je uvek ostavljao srce na terenu. U tom periodu je redovno igrao u Ligi šampiona i postao je reprezentativac Srbije. Za državni tim je igrao 28 puta, a učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine.

Ljubav prema klubu svog detinjstva, Crvenoj zvezdi, pokazao je onda kada je to bilo najteže, u vreme dok su Marakanu šibali razni vetrovi i kada mnogi igrači i daleko manjeg renomea nisu želeli da dođu u Ljutice Bogdana. Miloš je pristao i – nije se pokajao. Ostvario je dečački san kada je kao jedan od ključnih igrača šampionskog timu iz 2013/2014, zajedno sa Milijašem, Mrđom, Daudom i ostalima vratio titulu prvaka u Zvezdine vitrine.

Usledila je još jedna sezona u francuskom Evijanu i zatim selidba na drugi kraj sveta, gde je za ovih devet godina stekao status jednog od najboljih inostranih fudbalera u istoriji A lige, uz Alesandra del Pjera i Tomasa Brojha.

Miloš je odlučio i kojim bi putem najviše voleo da krene dalje.

„Definitivno želim da budem trener. Pre samo nekoliko godina nisam ovakvu ambiciju, ali kao da je vremenom to sazrelo u meni. Najbolje se osećam kada sam na terenu, a ovo je idealan način da ostanem tu gde mi je lepo. Načeo sam ovu zemu i sa trenerom Vonderersa Markom Rudanom, koji mi je rekao da bi voleo da me vidi u svom stručnom štabu, za početak verovatno kao drugog asistenta. To mi zvuči kao zamimljiva ideja, ali u ovom ne želim da mnogo razmišljam o tome. I dalje sam fokusiran na teren i na prvenstvo. A-liga je sada na pola sezone i imamo dobre šanse da ne samo igramo u plej-ofu već i da napravimo koji korak više. Želja mi je da doprinesem uspesima tima i ove sezone“, istakao je Ninković u razgovoru za Mozzart Sport.

Kako sada stvari stoje, Miloševa oproštajna utakmica trebalo bi da bude 20. aprila, kada Vonderersi igraju poslednji meč na domaćem terenu u A ligi protiv Melburn Sitija. Do tada, ostaje još manje od tri meseca da uživamo u majstorstvu igrača prefinjenog kova, kakvih je sve manje u modernom fudbalu.

PIŠE: Branko CVETOJEVIĆ