Njegovo visočanstvo Brazil

Nisu dominantni kao pre više od pola veka sa Peleom, nisu tako ubitačni kao 1994. sa Romariom i Bebetom, niti tako simpatični kao 2002. sa Ronaldom i Ronaldinjom. Ali i dalje su prva asocijacija na fudbal i bez svake sumnje najmoćnija južnoamerička velesila. Njegovo visočanstvo Brazil, petostruki šampion sveta. I prvi rival Srbije na predstojećem Mundijalu u Kataru.

Možemo čak da kažemo nažalost i to iz više razloga. Prvo zato što smo sa Selesaom igrali i pre četiri godine u Rusiji, a na planetarnim smotrama nekad je lepo i promešati. Ali pre svega, zato što su ekipa koja nikome ne ostavlja ni trunku nade.

Na prethodnom Svetskom prvenstvu Dušan Tadić im je išao na živce u prvih 20 minuta, a onda su Brazilci rešili da prestanu da se igraju i suštinski nas rutinirali pobedom od 2:0 za kraj Mundijala. I možda sada nekome deluje da to više nije toliko jaka ekipa, jer više nema Marsela ili Vilijana, dok Nejmar sve više izgleda kao da mu se smučio fudbal, ali nemojmo da se zavaravmo: to je tim koji se prošetao kroz južnoameričke kvalifikacije.

Takmičenje su završili bez poraza iz 17 utakmica (sećate se problema zbog kojih nije igrana druga utakmica sa Argentinom), sa 45 osvojenih bodova uz gol razliku 40:5! Drugoplasirana Argentina ostala je šest koraka iza, trećeplasirani Urugvaj nestvarnih 17! I tu treba da prestanemo sa svakim „loženjem“ da ćemo mi sad nešto tu da im objasnimo.

Nećemo se naravno predati, možda ćemo ih i iznenaditi, ali taj bismo podvig morali da jurimo iz skromnosti, jer nije Srbija aždaja koja sme da preti ekipi u kojoj su imena poput Nejmara, Vinisijusa Žuniora, Kazemira, Roberta Firmina, Tijaga Silve, Markinjosa, pa možda i dvojica najboljih golmana Premijer lige Alison i Ederson.

Poslednji spisak Brazilaca prilično je varljiv, jer Titeovi predatori su avionske karte za Katar vizirali još u novembru, pa je selektor protiv Čilea i Bolivije mogao da isprobava. I opet su pobedili. Ne samo pobedili, nego su to učinili sa stilom. Protiv Čilea komotnih 4:0 uz golove Nejmara, Vinisijusa, Filipea Kutinja i Rišarlisona.

PAŽNJA! PAŽNJA! Počinje ukrcavanje za let u KATAR, zauzmi jedno od 122 mesta u Mozzart avionu

Protiv Bolivije – pogađate? – identičnih 4:0 s nešto izmenjenom listom egzekutora: Lukas Paketa, Rišarlison dva puta i Bruno Gimaraeš. A pre toga u februaru protiv Paragvaja? Opet 4:0, pogađali su Rafinja, Kutinjo, Antoni i Rodrigo.

Niko u Južnoj Americi ne može da se odbrani od takvog napada. Ali za razliku od one ekipe iz 2014. godine, koja je plenila harizmom pre no što je stradala u onih 1:7 protiv Nemačke u Belo Horizonteu, ova se ističe i time što zna da pehara nema bez kvalitetne odbrane.

Alisonova mreža – uglavnom je on branio – tresla se na samo četiri utakmice. Na gostovanju kod Perua još oktobra 2020. godine bilo je gusto, domaćin je dva puta vodio, ali mu je Nejmar presudio s tri komada, igrali su se Brazilci i u Venecueli, gubili od 11. sve do 71. minuta kad su torpedovali rivala s tri laka komada, Luis Suarez im je gol dao tek kad je Urugvaj već poklekao pred Rafinjom, Ekvador je jedini uspeo da izvuče remi uz dat gol. Argentina i Kolumbija to su učinili u utakmicama bez golova.

Naravoučenije, koliko god da je teško odbraniti se od Brazila još teže je takmičiti se s Brazilom. Nešto nalik onome što se desilo Portugalcima posle one Grčke 2004. godine, tako je i ona sedmica Nemačke imala otrežnjujuće dejstvo na najfudbalskiju zemlju planete. Vole oni trik, dribling im hrani um više nego lebac, ali toliko je boleo taj Mineiarazo da su i u šumama Amazona shvatili da mora čovek nekad i da se pomiri s tim da put do uspeha vodi kroz industrijsko ponavljanje, makar išlo i nauštrb slobode u pokretu.

Brazil se opametio, preleteo dva naredna kvalifikaciona ciklusa pretrpevši eto jedan poraz u sada već 35 utakmica. Na Mundijalu 2018. prošli su grupu sa Srbijom, Švajcarskom i Kostarikom, zatim eliminisali Meksiko pre no što su u četvrtfinalu položili oružje pred Belgijom Kevina de Brujnea.

Sada su opet u naletu, okosnica je tu i čine je najveći svetski asovi, od Nejmara, Kazemira i 38-godišnjeg Tijaga Silve, preko Firmina i Markinjosa, pa sve do mladih Vinisijusa, Rodriga, Renana Lodija ili Matesa Kunje. Alison i Ederson će svakako biti u avionu za Dohu, pozivu se nada i vremešni Dani Alves, dok se sve više nameću desna krila Ajaksa i Lidsa, Entoni i Rafinja, te Lukas Paketa, koji je prodisao u lionskom Olimpiku.

Kad na sve to dodamo Fabinja, Edera Militaa, Freda, Danila, Aleksa Teljesa – sve igrače klubova kakvi su Juventus, Real ili Mančester junajted – pa pomalo zaboravljenog Filipe Kutinja, jasno je da će Titeu najveće glavobolje zadavati odluke o igračima koji treba da izostavi sa spiska.

A do zime, Brazil je to, iskočiće još ne jedan, nego dvojica ili trojica, neki će Evropljanin da plati koju desetinu miliona evra za dete čije ime nikad nismo čuli... I to dete ćemo da čekamo još i-ha godina, jer u ovakav tim upadaju samo oni sa doktorskim diplomama.

Istina, mnogo su radili da bi došli na mesta na kojima su. I zato nekad vole da se opuste, da zapevaju, da skoknu do plaže. Tad umeju da se zapuste. A u prvom kolu, iznenađenja se dešavaju.

POSLEDNJI SPISAK BRAZILA

Golmani: Alison (Liverpul), Santos (Atletiko Paranense), Ederson (Mančester Siti), Everson (Atletiko Mineiro);

Odbrana: Danilo (Juventus), Tijago Silva (Pari Sen Žermen), Markinjos (Pari Sen Žeremen), Aleks Teljes (Mančester junajted), Dani Alves (Barselona), Eder Militao (Real Madrid), Giljerme Arana (Atletiko Mineiro), Felipe (Atletiko Madrid);

Vezni red: Kazemiro (Real Madrid), Lukas Paketa (Olimpik Lion), Fred (Mančester junajted), Filipe Kutinjo (Aston Vila), Fabinjo (Liverpul), Bruno Gimaraeš (Njukasl), Artur (Juventus);

Napad: Nejmar (Pari Sen Žermen), Vinisijus Žunior (Real Madrid), Rafinja (Lids), Rišarlison (Everton), Antoni (Ajaks), Gabrijel Martineli (Arsenal)

Tu su još: Roberto Firmino (Liverpul), Rodrigo (Real Madrid), Renan Lodi (Atletiko Madrid), Aleks Sandro (Juventus), Emerson (Totenhem); Everton Ribeiro (Flamengo), Daglas Luiz (Aston Vila), Malkom (Zenit), Gabrijel Žezus (Zenit)...