OCENE – PARTIZAN: Mogla je biti bellissima, a ispala je noche negra

Matiran je triput, a zapravo je sprečio da Partizan pretrpi još ubedljiviji poraz. Možda nije bilo potrebe za istrčavanjem pre drugog pogotka Hetafea, a sigurno je morao bolje da reaguje kod udarca Mohike u poslednjem minutu. Time je znatno pokvario utisak, jer je na samom početku sprečio rano vođstvo rivala kačeći loptu posle pokušaja loba Satrijana, a potom i ukrotio opasan udarac Femenije. Uz to, Španci su preko Unala dvaput uzdrmali stativu (doduše, jednom iz ofsajda). Velika debata će biti otvorena: da li je uopšte bilo potrebe da se menja golman? Drugi put u mesec dana.

U minus fazi. I to ne samo na ovoj utakmici, to je period koji traje i polako dolazi na naplatu. Argentinac Satrijano ga je pošteno namučio, bespotrebno je dobio žuti karton i u dosta situacija doslovno „plivao“ na svojoj strani (delom i zbog neodgovornosti Seka). Na kraju je imao sreće da VAR ispravi glavnog arbitra i poništi penal, a onda je promašio ogroman zicer za 2:1. Posle tog promašaja – potpuno je stao.

Ozbiljno se mučila odbrana Partizana većim delom susreta, a sa njom i reprezentativac Crne Gore. A opet, u kritičnim situacijama uspevao je da nađe način da zakrpi rupe – sprečio je gol Satrijana na samom startu, očistio nekoliko opasnih lopti i bio neobično miran pod pritiskom. ipak, veliko je pitanje kako je zajedno sa ostatkom tima dozvolio Hetafeu da postigne drugi gol u trenutku kada opasnosti po gol praktično nije ni bilo.

Utisak je da je promena formacije najviše prijala najmlađem članu Partizanove odbrane. Može da se raspravlja o njegovoj odgovornosti kod gola Unala i da li je zakasnio u blok, ali... Odlučan u skoku, izuzetno miran pri izgradnji napada i siguran u klizećim startovima, ponudio je čvrste argumente da bi jednog dana mogao da igra u ligama „petice“. A taj dan nije daleko. Dok ne dođe, moraće, poput ostatka ekipe, da shvati da se meč igra do poslednjeg sudijskog zvižduka.

U fudbalu, kao i u životu, najjači su poslednji utisci. Mnogi će upreti prstom u iskusnog defanzivca kao glavnog krivca za drugi gol Hetafea, jer nije bio dovoljno čvrst ni protiv Unala, ni protiv Satrijana. I to je tačno. Mada, bilo bi nepravedno zaboraviti koliko je korisnih stvari uradio za ekipu do tog momenta – patrolirao je nebom iznad južnog Madrida kao pravi fudbalski komandant. Od svih igrača crno-belih u uvodnom delu meča se najmanje mučio. Sve do neobjašnjivog pada u samom finišu.

(do 67. minuta) Možda ga šira javnost još ne doživljava dovoljno ozbiljno, ali Saša Ilić mu veruje. Najpre što mu daje šansu od starta sezone, a protiv Hetafea ga je u presudnoj utakmici promovisao u levog ving-beka sa jasnim defanzivnim zadacima. Mladi Nigerijac uopšte nije bio loš – jeste ga jednom pretrčao Kiko Femenija u šansi za Hetafe, ali osim tog propusta nismo videli kardinalne greške. I tako sve do povrede sredinom drugog poluvremena. Da nije bilo nje, Samson bi se iz Madrida vratio sa širokim osmehom.

(do 79. minuta) Kao pruge na Partizanovom dresu – čas crno, čas belo. U prvih pola sata nije odavao utisak igrača koji iza sebe ima više od 100 utakmica u La ligi: ispadao je, grešio u predaji, slabo reagovao pod pritiskom i dozvoljavao Mangali da diktira ritam. A onda je i momak iz Gane, kao i ceo tim, počeo da diše. Počeo je lakše da rešava komplikovane situacije i mirno reaguje pred rivalom. Na kraju krajeva, novajlija iz Almerije je pokrenuo akciju vrednu izjednačenja, a u nastavku je bio pravi dosadnjaković za ofanzivce Hetafea. Pas za Vukotića iza leđa odbrane pokazao je da i u napadu ima šta da ponudi.

(do 67. minuta) Poput većine tima, najpre je morao mnogo da se troši igrom iza lopte. U uvodnih pola sata bio je neprepoznatljiv, ali je potom ubrzao ritam i pravilno usmeravao napade Partizana ka napred. Kada je počeo da igra direktno, crno-beli su dobili novu dimenziju, provodili više vremena na polovini rivala i stvarali šanse. Jednu je imao sam Ugrešić udarcem sa distance, a i prilika za Seka pred pauzu inicirana je njegovim dodavanjem za Žea. Kasnije je fizički posustao, pa je zamenjen.

(do 67. minuta) Nije se naigrao fudbala onako kako ume i zna. Kada je beogradski tim počeo da se oslobađa pritiska, delovao je kao pogonski motor – povukao je kontru i centrirao za Žea, doduše nedovoljno ubedljivo. Kasnije je imao nekoliko žestokih ulazaka u duel, pre svih sa Teratsom. Izvodio je prekide, mada se protiv skakački moćnog Hetafea teško dolazilo do šanse, osim u situaciji kada je posle njegovog kornera Že uzdrmao prečku.

Kao u pesmi “Ljubav ili ludilo”. Malo se svađamo, malo se mirimo, al' jedno za drugo živimo, što kaže pevačica. E, tako i Senegalac ubi u pojam navijače besmislenim potezima, a onda se, kad je stani-pani, pojavi kao glavno oružje i pogotkom udahne život dotad bespomoćnom Partizanu. Bespomoćnom upravo zato što je Sek grešio u postavci, delovao zbunjeno i nezainteresovano da pomogne odbrani – nije ni pokušao da spreči Mohiku da centrira kod gola Unala. Pritom, poprečnom loptom umalo nije častio Hetafe još jednim pogotkom. A onda, dok se tim davio, u kombinaciji sa Žeom je istrčao kontru i rutinski matirao Soriju. Pred kraj poluvremena umalo je ponovo pogodio, a u drugom delu je umeo da pretrči pola terena za nekoliko sekundi. Najteži posao večeras bilo je oceniti Seka – nije igrao ništa posebno, a postigao je gol vredan nade. Tanke, ali nade.

(do 79. minuta) Računalo se na njegovu sirovu snagu – da izvuče duel, zadrži loptu i omogući odbrani da predahne. I to je „upalilo“ pred kraj prvog poluvremena kada se, posle dodavanja Babe, izvukao na stranu i iz prve gurnuo loptu Seku za izjednačenje. Time je pokazao da je prevazišao uvodne probleme kada je lako gubio dule sa Abkarom i Romerom. A onda je potpuno prodisao: iznudio je prvi karton Abkara (što je kasnije dovelo do isključenja), namestio gol Seku, još jednom sjajno proigrao kolegu i nagovestio da je stručni štab dobio napadača za ovakve evropske bitke. Pored toga, očistio je nekoliko opasnih lopti u odbrani, a posle kornera Vukotića pogodio prečku.

(od 67. minuta) Čim je kročio na teren, u prvom kontaktu s loptom napravio je potez koji je Partizanu omogućio da poslednjih pola sata odigra sa igračem više, pošto je iznudio drugi žuti karton Abkara. Povukao je nekoliko dobrih kontri i ostavio utisak da će biti ozbiljno pojačanje.

(od 67. minuta) Ušao na teren odlučan da promeni tok meča. Taj stav je pretočio u sjajno spremljen zicer za Roganovića, iznuđen slobodan udarac i opasan šut sa distance. Uneo je dosta energije.

(od 67. minuta) Kada je zamenio povređenog Samsona, krenuo je visoko, maltene kao krilo. Međutim, kada je morao da se vrati u odbranu i zaustavlja Femeniju, to nije izgledalo dobro – u bar dve situacije je olako ispao, što je Hetafe iskoristio da stvori šanse u finišu.

(od 79. minuta) Kada uhvati takmičarski ritam, biće veliko oružje Partizana. Kreirao je jednu odličnu šansu posle kontranapada, ali ju je nažalost i promašio.

(od 79. minuta) Premalo vremena na terenu za konkretnu ocenu. U samom finišu je imao jednu priliku posle kornera, a pre toga jedva da je dodirnuo loptu.

U jednom trenutku španski radio reporter je dešavanja na terenu opisao rečju „bellissima“, opisujući šanse Partizana u drugom poluvremenu kada je beogradski tim držao Hetafe u šaci, imao igrača više i delovao kao ekipa spremna za potpuni preokret. A onda se sve pretvorilo u noche negra (crnu noć) i pitanje je kada će trener crno-belih večeras zaspati. Ako uopšte bude spavao... Probao je promenom formacije da dobije čvrstinu, lansiranjem Samsona brzinu, i delovalo je da je ekipa dobro reagovala – doduše, tek posle pola sata mučenja. Kasnije je tim imao i sigurnost i šanse, ali ne i mentalnu odlučnost da ih realizuje. Tražio je od igrača da od starta budu hrabri, ali ga nisu poslušali. Ako ne slušaju taj osnovni zahtev, kako očekivati da Sek odgovorno igra odbranu ili Roganović pogodi zicer? Nešto u pristupu hitno mora da se menja pred revanš. Da li baš golman?