B. CvetojevićOd belog papira do titule za 408 dana: Okland ispisao istoriju A-lige
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.JPG.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 28.04.25. | 19:14
Trener Korika je 14. marta prošle godine počeo da od nule stvara tim za debitantsku sezonu, a 13 meseci kasnije postali su prvi strani klub koji je osvojio trofej u Australiji
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sidneja)
Malo je klubova u svetu koji mogu da se pohvale da su u debitantskoj sezoni u nekom državnom prvenstvu osvojili titulu, a valjda na prste jedne ruke mogu da se nabroje oni kojima je to pošlo za rukom u prvoj sezoni od osnivanja. Novozelandski Okland ne samo da je uspeo da ostvari takav podvig, već je postao jedini klub u istoriji koji je kao tek osnovani debitant stigao do pobedničkog pehara u elitnoj ligi druge zemlje, Australije.
Izabrane vesti
Pretposlednje kolo A-lige donelo je proteklog vikenda rasplet kakav je malo ko mogao da nasluti pre samo sedam meseci, kada je počela jubilarna, 20. sezona A-lige. Tek pridruženi član, posle Velington Finiksa drugi klub sa Novog Zelanda u australijskom prvenstvu, stekao je u subotu nedostižnih pet bodova na čelu tabe, zahvaljujući mršavom remiju jedinog konkurenta Melburn Sitija u meču protiv Adelajd Junajteda (0:0).
Slavlje je moglo da počne, a krunisano je pravom žurkom narednog dana, uz pobedu protiv Pert Glorija (1:0). Da nije bilo raspoloženog golmana gostiju, ko zna koliko puta bi se tresla mreža tima iz Zapadne Australije. Ovako, morala je da presudi jedna vanserijska majstorija, pogodak koji je direktno iz kornera postigao Marle Fransoa; od dalju stativu, u stilu najvećih fudbalskih asova.
Gol koji nikad neće zaboraviti ni 22-godišnji Australijanac, doveden sredinom sezone iz engleskog Bristol Sitija, niti skoro 25.000 euforičnih Novozelanđana na krcatim tribinama Go Medija stadiona.
Potpuno zasluženo se u rukama kapitena Oklanda Sakaija Hirokija, bivšeg japanskog reprezentativca, našla velika šljašteća tacna namenjena premijerima A-lige. Ovo zvanje nose pobednici ligaškog dela takmičenja, što titulu čini manje značajnom od šampionske koju dobija pobednik Velikog finala.
Nema dileme, Okland je favorit i za ovaj trofej, pogotovo jer mu startna pozicija „broj 1“ daje prednost domaćeg terena i u polufinalu i u eventualnom finalu.
Uz to, tim su sa najviše pobeda (15), u najdužoj su seriji bez poraza (13 mečeva), imaju najbolju odbranu u ligi (primili 23 gola na 25 mečeva) i dovoljno efikasan napad koji je na ukupno 22 utakmice pronašao put do mreže rivala (ukupno 47 golova).
Ali, prava vrednost njihovog uspeha je pre svega u tome što su za rekordno kratko vreme posložili razbacane kockice u pobednički mozaik. Trener Stiv Korika je samo 408 dana pre podizanja trofeja ispred sebe imao jedino ideju i - beli papir.
„Neverovatno putovanje za sada“, rekao je Korika posle osvajanja titule u subotu.
„Ali, očigledno, još nismo gotovi. Imamo još jedan trofej koji želimo da osvojimo i da postanemo prvi klub koji je u svojoj prvoj sezoni osvojio obe titule u A-ligi“, podsetio je Korika da su i sidnejski Vonderersi 2013. bili premijeri u debitantskoj sezoni, ali ne i šampioni.
Fudbalski klub Okland je zvanično osnovan 14. marta prošle godine, a istog dana je za šefa struke imenovan bivši trener Sidneja. Reč je o strategu za kojeg se u Srbiji čulo pre par godina, i to zbog konflikta s Milošem Ninkovićem, u vreme kada je nekadašnji srpski reprezentativac uz razmenu teških reči napuštao nebesko-plave posle sedam trofejnih godina.
I Korika je ubrzo prošao kao Miloš. Posle još jedne sezone bez trofeja ispraćen je iz Sidneja bez fanfara, ali je nedugo zatim povukao potez karijere kada je prihvatio poziv bliskih saradnika Bila Folija, američkog milijardera i predsednika novozelandskog kluba u povoju. Činjenica da je Foli takođe vlasnik engleskog premijerligaša Bornmuta i jedan od manjih suvlasnika škotskog Hibernijana i francuskog Lorijena, omogućila je sportskom sektoru Oklanda da dobije bolji pristup svetskom igračkom tržištu i gazdinim resursima u Evropi.
Tako su ulovljeni kapitalci u liku već pomenutog desnog beka Sakaija, igrača sa mundijalskim iskustvom, zatim golmana Aleksa Paulsena (pozajmica iz Bornmuta), argentinskog napadača Giljerma Meja iz Njuelsa i belgijskog veziste Luja Ferštratea iz Beverena. Pravo niotkuda „iskopali“ su i Kolumbijca Nejdara Morena, kao i „svoje“ Novozelanđane Logana Rodžersona (Noa, Jermenija) i Maksa Matu iz engleskog Šruzberija.
Uz dobar skauting domaćih i australijskih igrača, Korika je dobio solidan materijal od kojeg je stvorio kompaktnu celinu, čija je dodatna snaga bio vetar u leđa koji su cele sezone imali s tribina. Okland je ubedljivo najgledaniji domaćin u A-ligi, sa prosekom od 18.500 gledalaca po meču.
Pokazali su ljubitelji fudbala u najvećem novozelandskom gradu koliko im je nedostajao bolji kvalitet fudbala, jer su dugo bili u senci rivalskog Velingtona, prestonice Novog Zelanda koja je godinama jedina imala pristup australijskoj A-ligi. Sada je i to regulisano, a takmičenje je izgleda dobilo još jedan lokalni rivalitet, koji je već u prvoj godini pokazao da će moći da parira i sidnejskom i melburnskom derbiju, jer ima zavidnu posetu i atmosferu, kao i solidan kvalitet i intenzitet fudbala.
Nastave li ovako, novozelandski klubovi bi mogli i da zagospodare australijskom fudbalskom ligom, pošto je prošle sezone Velington Finiks bio drugi u A-ligi i igrao polufinale plej-ofa. Sada je već njihov uspeh nadmašio Okland, koji će pokušati da osvoji i duplu krunu. Startuje sa prve pozicije u plej-ofu, i igraće kod kuće protiv lošije plasiranog od dva pobednika preliminarne runde.
Za sada se ne može sa sigurnošću tvrditi ko bi mogli da budu rivali, pošto će tek u poslednjem kolu A-lige, idućeg vikenda, biti odlučeno ko će sve igrati u plej-ofu i ko pored Oklanda dobija direktnu kartu za polufinale.
