S. VelimirovićOdlazak jednog od najvoljenijih lica WTA tura: Nije bilo osvojenih slemova, jeste pregršt srca
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 9min | pet. 06.11.26. | 16:04
Rumunka je 20 godina bila prisutna na WTA turu, večito blagog osmeha i bez ikakvih konflikata sa koleginicama
Dvadeset godina, nebrojeno turnira, hiljade mečeva, nekoliko teniskih generacija i skoro da nema osobe koja o Sorani Kirstei nije imala nešto lepo da kaže. Od Ane Ivanović, sa kojom je odrasla na WTA turu, do Mire Andrejeve, kojoj je mogla da bude čak i majka, Rumunka je tokom dve decenije gradila prijateljstva jednako predano kao i tenisku karijeru. I sada, kada je sa 36 godina odlučila da spusti reket, iza sebe ostavlja četiri WTA titule, mnogo velikih pobeda i nešto što nijedna rang-lista ne može da prikaže, iskrenu naklonost teniskog sveta. A najlepši deo njene priče je to što je baš u poslednjoj godini karijere igrala tenis svog života.
Upravo je vreme, koje u profesionalnom sportu gotovo nikome nije saveznik, Sorani na kraju priredilo najlepši poklon. U svojoj poslednjoj sezoni, sa 36 godina, dostigla je 15. mesto na WTA listi. Nikada u životu nije bila bolje rangirana. Kao da je čitava njena karijera, puna uspona, padova, povreda i novih početaka, morala da sačeka poslednje poglavlje da bi dobila svoj najlepši rasplet.
Izabrane vesti
A onda je u petak, na turniru u Hongkongu, stigao trenutak od kog ne može da pobegne nijedan sportista. Kirstea, prva nositeljka turnira, poražena je u četvrtfinalu od 21-godišnje Ruskinje Aleksandre Šubladze, koja je do glavnog žreba stigla kroz kvalifikacije, rezultatom 6:2, 6:3. Devojka koja je tek debitovala u glavnom žrebu jednog WTA turnira, za manje od 90 minuta savladala je ženu koja je profesionalni tenis igrala još dok je ona bila dete.
Rumunka je još ranije najavila da će 2026. biti njena poslednja profesionalna sezona. I mada su je mnogi, ohrabreni sjajnim rezultatima, nagovarali da promeni odluku, za sada nema naznaka da će to učiniti. A imala je razloga da ostane.
U februaru je osvojila turnir u Klužu, pred svojom publikom, i tako stigla do četvrte WTA titule u pojedinačnoj konkurenciji. Prethodno je slavila u Taškentu 2008, Istanbulu 2021. i Klivlendu 2025. godine. Na Rolan Garosu je ove sezone ponovo zaigrala u četvrtfinalu Grend slema, prvi put posle čak 17 godina, a u septembru je dostigla pomenuto 15. mesto na svetu.
Od prvog grend slem četvrtfinala u Parizu 2009. do poslednjeg 2026. prošlo je 17 godina. Sedamnaest godina tokom kojih je stasala jedna potpuno nova generacija teniserki, a Sorana je i dalje bila dovoljno dobra da se nadmeće sa najboljima. Četvrtfinale US opena 2023. godine, četiri pojedinačne i sedam dubl titula, 25 pobeda nad teniserkama iz najboljih deset na svetu... Sve su to brojke koje svedoče o kvalitetu igračice koja nikada nije osvojila grend slem, ali kojoj za poštovanje nije bio potreban najveći trofej.
Jer nisu sve velike teniske priče ispričane kroz pehare sa Vimbldona, Rolan Garosa ili Australijan opena. Neke su ispričane kroz istrajnost. Kirstea je pripadala generaciji koja je odrastala uz Anu Ivanović, Jelenu Janković i ostale velike teniske zvezde s kraja prve decenije ovog veka. Sa Anom je izgradila posebno prijateljstvo, koje je odavno prevazišlo granice teniskih terena. Njih dve su jedna drugu doživljavale kao sestre iz različitih porodica, a njihova bliskost opstala je i nakon što je srpska šampionka završila karijeru.
I upravo se u tim odnosima možda najbolje vidi koliko je Sorana dugo bila prisutna na turu. Bila je prijateljica Ane Ivanović, a skoro dve decenije kasnije postala je i bliska prijateljica Mire Andrejeve. Ruskinja, koja ima tek 19 godina, govorila je o Rumunki kao o svojoj omiljenoj osobi na turu. Između njih je 17 godina razlike, ali ih je spojio isti sport.
U jednoj karijeri stale su dve teniske epohe. Na terenu je Kirstea bila temperamentna, borbena i nepredvidiva, sposobna da u najboljem izdanju pobedi gotovo svaku protivnicu. Van njega važila je za jednu od komunikativnijih i omiljenijih teniserki među koleginicama. Možda baš zbog toga njeno povlačenje ima posebnu težinu. Ne odlazi samo još jedna iskusna igračica, već neko ko je predstavljao sponu između tenisa kakav smo poznavali pre 20 godina i onog koji gledamo danas.
Kada je u maju, posle sjajnog nastupa u Rimu i pobede nad tada prvom teniserkom sveta Arinom Sabalenkom, govorila o završetku karijere, priznala je da je ljudi neprestano ubeđuju da ne odustane.
"Svi me pitaju: 'Ne možeš da se penzionišeš, ne možeš da se penzionišeš!'“
Zaista, zašto bi neko ko sa 36 godina igra možda najbolji tenis svog života odlučio da ode? Odgovor verovatno zna samo Sorana. Možda je želela da sama odabere trenutak, umesto da jednog dana okolnosti odluče umesto nje. Možda je posle dve decenije neprekidnih putovanja, treninga i takmičenja jednostavno osetila da je vreme za drugačiji život.
Ali u jednom nema dileme, ako je ovo zaista kraj, teško je zamisliti lepši način da se zaokruži jedna tako duga karijera. Ne zbog poslednjeg meča. On je izgubljen, prilično ubedljivo, protiv teniserke koja se nalazi izvan prvih 100 na svetu, nego zbog svega što mu je prethodilo.
Sorana Kirstea je 2006. godine bila devojčica koja je tek pokušavala da pronađe svoje mesto među najboljim teniserkama sveta, a 20 godina kasnije odlazi kao žena koja je upravo u oproštajnoj sezoni ostvarila ono što joj tokom čitave karijere nije pošlo za rukom. Sa 36 godina, posle svih pobeda i poraza, postala je 15. teniserka sveta.
Zato njen poslednji meč ne treba pamtiti po rezultatu 6:2, 6:3. Treba ga pamtiti kao poslednju stranicu priče koja je trajala 20 godina. Priče koja nas podseća da najveći uspeh ne mora da dođe na početku, u mladosti, kada se čini da je čitav svet pred nama. Ponekad najlepše stvari dođu baš na kraju.
Srećna penzija, Sorana. I hvala za 20 godina tenisa.