Odštampajte ta slova, pa nije 1988! Pola Superlige bez prezimena na dresovima

Zamislite nekog deku u Madridu koji je poveo unuka na utakmicu Reala, pa ga, uzalud ponevši naočari sa najvećom dioptrijom, pita: “Ko nam je ovaj novi, sa brojem pet, opasan mali?“

Ili neke dve drugarice koje ne propuštaju da budu viđene na tribinama Parka prinčeva, pa jedna drugoj šapne: “Strašan frajer ovaj novi sa brojem 11, kako li se zove?“

Ili bilo kog navijača Mančester Sitija koji bi spelovanjem da utvrdi da li je taj novi štoper sa brojem 24 neki dalji rođak čuvenog trenera aktuelnog prvaka Evrope?

Priznajemo, namerno karikiramo. Nema tog fudbalskog poklonika koji je makar prošao pored stadiona, bilo gde na zemaljskoj kugli, da neće prepoznati Džuda Belingema, Marka Asensija ili Joška Gvardiola, šta god im pisalo na leđima.

Ali, u Srbiji ovo nije nikakva stilska figura.

Prosečan ljubitelj fudbala koji je seo da odgleda prenos utakmice Mozzart Bet Superlige nije u obavezi da na prvu prepozna sve te silne bonus igrače u ekipi Voždovca; ne mora da zna da razlikuje Luku i Miloša Lukovića u dresu IMT-a; ne bi trebalo da se zbuni kada se u duelu na utakmici Novi Pazar – Radnički Kragujevac nađu Adešina i Činedu; niti da „gugla“ ako hoće da sazna koji je to igrač sa brojem 18 u dresu Javora jednim golom i dvema asistencijama doneo pobedu nad Pazarom ili ko je klinac sa devetkom u dresu Mladosti iz Lučana, kome bi većina saigrača mogli očevi da budu, a utabao je put do pobede svom timu u Pančevu...

Danas se završava drugo kolo fudbalskog šampionata Srbije, a jedan podatak je poražavajući – tačno polovina lige, osam klubova, i to: Mladost Lučani, Javor, Novi Pazar, Radnički Kragujevac, Napredak, Radnik, Voždovac i IMT nemaju na svojim dresovima odštampana prezimena fudbalera. S tom ogradom da su fudbaleri kruševačkog kluba imali prezimena iznad brojeva na utakmici prvog kola protiv IMT-a, ali ne i na rezervnoj garnituri, juče protiv Crvene zvezde na Marakani.

Bavimo se banalnostima, reći će neko. No, da li je baš tako? Puna su nam usta priče o novim stadionima, travnatim podlogama, reflektorima... Čine se napori da u svim parametrima opravdamo poziciju jedanaeste lige u Evropi, pa nije li sramota da uopšte pišemo o ovakvim trivijalnostima? 

Nalazimo se u 2023, a ne u, recimo, 1988. godini. Tih nekoliko kvadratnih centimetara iznad broja na dresu odavno je u svetu sporta postalo toliko dragoceno, da su fudbaleri premijerligaških klubova svojevremeno u nekoliko kola, umesto prezimena, nosili prepoznatljivu poruku za iskorenjivanje rasizma u društvu, NBA košarkaši po jednu reč kojom su iskazivali svoj stav o socijalnoj pravdi, fudbaleri Intera čak, na jednoj utakmici, natpise svojih Instagram profila, kako bi promovisali aktivnosti na društvenim mrežama...

A kod nas? Ime kluba ili, čak - prazno polje! A time se najviše šteti sopstvenim fudbalerima, čija se opšta prepoznatljivost i popularnost umanjuje.

I ne postoji opravdanje za taj propust. Priča o čuvanju garnitura i uštedi troškova ne pije vodu u situaciji kada klubovi samo od naslovnog sponzora lige i TV prava inkasiraju stotine hiljada evra.   

Biće da je reč o pukoj nemarnosti klupskih administracija i ekonomata. I biće da bi, poznajući naš mentalitet, ovaj problem mogla da reši samo propisana obaveza i kazne od strane rukovodstva lige. A mora li tako?

Suština je u detaljima, reći će vam mnogi umetnici. Znate li neku umetnost lepšu od fudbala?