Ovo se čeka četvrt veka: Srbija na Evropskom prvenstvu! Štoperi nas spasili u meču odluke (VIDEO)

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Leskovca/

Treba li da se uštinemo dok ovo saopštavamo, jeste li vi protrljali oči dok ste gledali utakmicu: Fudbaleri Srbije igraće na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj naredne godine! Ne zbog toga što je neko sumnjao u osvajanje boda protiv Bugarske – mada se ispostavilo da je razloga za sumnju i te kako bilo, ali i da ni taj jedan nije bio neophodan – već zato što se to čeka gotovo četvrt veka.

Zato što smo u međuvremenu toliko puta sami sebi pucali u nogu – a umalo nismo i danas; zato što ste mogli, redovnim studiranjem, završiti fakultet, uveliko već zasnovati sopstvenu porodicu, a da niste ni bili rođeni kada smo poslednji put navijali za fudbalere na kontinentalnoj smotri – zaista smo morali da sačekamo poslednji zvižduk sudije Erika Lambrehtsa, pogledamo na semafor stadiona Dubočica, na kome piše: Srbija - Bugarska 2:2, da bismo odahnuli. I shvatili: da, Orlovi će se 2. decembra naći u Hamburgu, na žrebu za završni turnir; da, sledećeg leta mnogi će možda preskočiti odlazak na more, ili će ga makar odložiti za drugu polovinu avgusta, jer na ceni će biti junski aranžman za Nemačku i julski za Pariz!

Istina je, moglo je to i moralo brže u ovakvoj, delovalo je makar na papiru - lakoj grupi, mislili smo da će ovako, ipak, biti slađe. Pred hiljadama onih čija je ljubav prema sportu i reprezentaciji najčisztija, još neiskvarena, na objektu koji vas makar na ta dva sata izmešta iz srpske fudbalske svakodnevice, najzad i pred visokim zvanicama koje su svemu dale dodatnu dozu svečanosti – utakmici su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prvi čovek UEFA Aleksanar Čeferin.

A onda su nam Orlovi priredili još jedno stresno popodne. Vodili su na poluvremenu, pa dozvolili protivniku da totalno preokrene rezultat, a kestenje iz vatre vadili su štoperi, koji su u meču odliuke preuzeli ulogu strelaca. Miloš Veljković i Srđan Babić pogađali su glavom posle Tadićevih kornera i doprineli da nekako pronađemo izlaz iz ovih kvalifikacija u kojima smo sve vreme tumarali i igrali daleko ispod nivoa sa puta ka Kataru.

Selektor Stojković, koji je danas kao selektor ponovio ono što je poslednja uradila generacija čiji je bio kapiten, ostao je dosledan nagoveštaju koji je dao dan uoči utakmice: „mislite da jedan špic nije dovoljan?“ Dušan Vlahović je ostao na klupi, čovek koji je dva puta pogađao okvir gola u Luvenu pre par dana Filip Đuričić našao se na terenu, a ceh zbog kobne greške na isteku prvog minuta tog meča platio je Strahinja Pavlović. Posle baš dužeg vremena nije ga bilo u startnoj postavi, a to mesto zauzeo je oporavljeni Srđan Babić.

Od starta su naši krenuli na pobedu, kružili smo oko niske zone Bugara, dosta lopti išlo je na krila, ali centaršutevi Kostića nisu bilo dovoljno precizni, dok je Živković bio veoma agilan, ali mu je lopta u zavšnici akcija nekako uvek dolazila na slabiju, desnu nogu. Mitrović se, kao i na nekim od prethodnih utakmica, previše vraćao po loptu i nije ga dovoljno bilo u srcu kaznenog prostora.

Prva pretnja bio je pokušaj Filipa Kostića sa distance u sedmom minutu, onda su Lukić i Gudelj, u nekoliko desetina sekudi, bili nešto precizniji – pokušali su na identičan način, sa iste pozicije, ali pravo u golmana Naumova. Stezao se obruč oko gola gostiju, nizali su se korneri jedan za drugim, svaki dolazak Dušana Tadića do zastavice izazivao je dečji vrisak na toj tribini, a upravo iz jedne takve situacije otključana je bugarska brava.

Kapiten je centrirao na drugiu stativu, Gudelj je glavom pogodio prečku, ali je popularni otpadak pokupio Miloš Veljković i, na isteku 16. minuta, takođe glavom, poslao loptu u mrežu. Izveli su Orlovi pet minuta kasnije još jednu akciju iz udžbenika, bio je to dupli pas Mitrovića i Kostića, ali je udarac našeg najboljeg strelca zaustavio čuvar mreže gostiju.

Nakon toga je tempo igre Srbije opao, a težište dešavanja prebačeno je na kratko na našu polovinu. I onda, u 28. minutu, pravo niotkuda, zatresla se prečka Vanjinog gola, posle lukavog pokušaja Kirila Despodova iz daljine. Tek da nas Bugari podsete da nisu samo puki statisti, ali i koliko nam je odbrana ranjiva posle prvog trenutka dekoncentracije. No, brzo je Srbija vratila kontrolu nad situacijom i rutinski privela poluvreme kraju.

Samo što je počelo drugo poluvreme, bizarna situacija pred golom Bugara. Mitrović je ubacio loptu u mrežu posle velike greške protivničkih defanzivaca, ali su arbitri sa zakašnjenjem signalizirali da je lopta prethodno napustila granice igrališta. A onda, pet minuta kasnije, na drugoj strani pomoćni sudija je čekao sa podizanjem zastavice za ofsajd i „naterao“ Vanju Milinkovića Savića na bravuroznu intervenciju posle udarca Koleva.

Primetno je bilo da su Bugari dobili krila, da je Srbija prestala da igra i kazna je stigla vrlo brzo. Rezervista Georgi Rusev je završio akciju koju je sam započeo odličnim pridorom po levoj strani, ali akciju koja je dugo trajala i mogla je da se završi bezazleno po našu reprzeentaciju da Filip Kostić nije igrao na loptu koja je išla golmanu u naručje. Ovako je Babić izgubio vazdušni duel sa Kolevom, a lopta je pala pravo na nogu Rusevu i spasa nije bilo.

Vezale su se noge našim fudbalerima, dodatnu nervozu unisio je preteći rezultzat iz Budimpešte, koji je do pre samo koji minutz bio po našoj volji. Stojković je ekspresno reagovao, u igru poslao Vlahovića umesto Đuričića, a napadač Juventusa je odmah imao dobru priliku, ali je glavom šutirao preko gola.

I onda, novi šok u 69. minutu. Svi naši fudbaleri bili su pred protivničkim golom kod prekida, Živković i Lukić ostali su jedini da im čuvaju leđa, pogrešili su u dodavanju, Despodov je sa loptom pretrčao 40 metara i tako bio brži od dvojice naših igrača, majstorski plasirao pored istrčalog Milinkovića Savića i doveo čiotavu Srbiju u predinfarktno stanje. Opet, nekako u isto vreme, Mađari su potpuno preokrenuli protiv Crne Gore i to je situaciju činilo manje kritičnom.

Kratko je trajala radost zbog izjednačenja, jer pogodak Dušana Vlahovića nije priznat zbog ofsajda. Naši su navalili, u 74. minutu Mitrović i Vlahović imali veliku priliku, a kamen sa srca skinuo je Babić u 82. minutu, kada kje bio najviši u skoku posle još jednog kornera.

Taj rezultat ostao je na snazi do kraja, iako su Vlahović i Milenković imali priliku da Orlovima donesu pobedu. Srbija slavi odlazak na EP, Srbija je odahnula, Srbija je u fudbalskom problemu koji će morati da rešava u narednom periodu. 

KVALIFIKACIJE ZA PRVENSTVO EVROPE, DESETO KOLO, GRUPA G

SRBIJA – BUGARSKA 2:2

/Veljković 17, Babić 81 - Rusev 59, Despodov 69/

Stadion u Leskovcu

Sudija:Erik Lamberts (Belgija)

Žuti karton: Lukić (Srbija), Petkov (Bugarska).

Srbija (3-4-2-1): Vanja Milinković Savić – Milenković, Veljković, Babić – Živković (77. Radonjić), Gudelj, Lukić (77. I. Ilić), Kostić (85. Maksimović) – Tadić, Đuričić - Mitrović (85. Mladenović).

Bugarska (4-3-3): Naumov – Turicov, Petkov, Atanasov, Popov – Gruev, Kraev, Krastev – Despodov, Kolev, Minčev (od 46. Rusev).

VALIFIKACIJE ZA EP - DESETO (POSLEDNJE) KOLO

nedelja

Srbija - Bugarska 2:2 (1:0)

/Veljković 17, Babić 81 - Rusev 59, Despodov 69/

Mađarska - Crna Gora 3:1 (0:1)

/Soboslaj 67, 68, Nađi 90+3 - Rubežić 36/