Parni valjak stvarno melje: Rikardo 2+2, Živković zaslužan za tri gola, Jojićeva kapitenska partija

Padala je kiša tokom celog vikenda u Beogradu, ali svima u Humskoj je oko srca toplo. Na prvu reprezentativnu pauzu odlazi Partizan u sjajnom raspoloženju, posle plasmana u grupnu fazu Lige konferencije overio je prvo mesto na superligaškoj tabeli i letnji ciklus utakmica okončao savršeno. Evropa i liderska pozicija u prvenstvu sedam godina nisu viđeni na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Sad jesu.

Tim Aleksandra Stanojevića je na koncu nedeljnog programa sedmog kola savladao Radnički (4:0), učvrstio se na vrhu i mirne duše može da konstatuje kako je na premijernom preseku znatno bolji nego lane. Pravi Parni valjak. Melje. Nijednom protivniku u Srbiji nije ostavio gram nade, iako se čini da su ga baš Nišlije najviše namučile od starta trke za bodove.

Najveća razlika u odnosu na prethodnu sezonu je što Partizan u ovoj ima špica. Onog koji daje golove. Uvek i svugde. Već je Rikardo Gomeš na „koti 11“ kad se obračunaju kvalifikacioni i prvenstveni mečevi. Pre nego što su đaci pošli u školu napadač sa Zelenortskih Ostrva je ispunio zadatak koji mu je tokom priprema u Sloveniji dala struka. Tad je nagovešteno da bi Stanojević bio zadovoljan sa deset pogodaka povratnika. Plan je nadmašen, a popularni Riki deluje nezaustavljivo u protivničkom kaznenom prostoru. Naročito kad može da se osloni na kvalitetan centaršut. U koprodukciji sa desnim bekom Markom Živkovićem, Afrikanac je dvaput u razmaku od sedam minuta matirao Damira Kahrimana i do velikog odmora omogućio domaćinu veliku prednost.

Akcije kao po indigu. U oba slučaja Živković je otišao „visoko“, savršeno ubacio loptu na glavu 29-godišnjeg centarfora, a od njegovih projektila iz vazduha ponekad nema odbrane. U prvoj situaciji lopta nije dotakla mrežu (Momčilo Marković u VAR sobi signalizirao da je prešla celim obimom zamišljenu liniju), u drugoj je Rikardo tukao tako snažno kao da nije želeo da ostavi dilemu i favorit je vodio 2:0 iako se činilo da nije ušao u meč odvažno kao na nekim prethodnim.

Tačno je da je Miloš Jojić – sa kapitenskom trakom oko ruke gazdovao sredinom terena i bio pokretač niza napada – pogodio stativu, da je iskusni vezista pokušao i dvaput sa distance i da je Bibars Natho podelio nekoliko korisnih lopti, potvrđujući da se u Superligi oseća komfornije nego u Evropi, ali je isto tako istina kako je Radnički u prvih pola sata ostavio vrlo dobar utisak, ako se zna da je u Beograd došao sa balastom samo jedne pobede u gostima tokom 2021.

Borko Duronjić po levom krilu, Miljan Škrbić u špicu, Japanac Rijohi Mićibući na poziciji „desetke“ i bonus Stefan Mitrović oslonili su se delom na trkačke sposobnosti, delom na veštinu dodavanja, bilo je trenutaka kad su crno-belima sakrili loptu, u jednom času imali su gosti veći posed, međutim, Nemanji Stevanoviću nisu zapretili. Sve što su pokušali da urade na prepad, koristeći fizičku i emotivnu potrošnju crno-belih posle revanša sa Santa Klarom, može da stane u konstataciju „veliki promet – mala zarada“. Za prinudnog trenera Vladimira Đorđevića pohvalno je što je želeo da igra fudbal, a ne da iskopa dva rova pred Kahrimanom kao većina superligaša kad se pojavi u Humskoj, međutim, posle tih prvih pola sata, pogotovo kad je Rikardo pogodio za inicijalno vođstvo Parnog valjka, elan sastava sa Čaira srozao se na najnižu tačku.

U takvim okolnistima Partizan je preuzeo kontrolu dešavanja na terenu, počeo da liči na sebe, brzom razmenom pasova i smislom za kombinatoriku Miloša Jojića lomio rivala. Akcija koju je sjajnim pasom u dubinu pokrenuo Živković – na ovoj utakmici i te kako učinkovit, zaslužan za tri gola – nastavio Rikardo nesebičnim proigravanjem Bibarsa Natha, a Izraelac dovršio četvrtim pogotkom ove sezone pokazatelj je kakvo zajedništvo vlada u timu. Rikardo je prvo ime ovog susreta, pošto je do kraja drugom asistencijom omogućio rezervisti Nemanji Joviću da pečatira još jedan ubedljiv trijumf (peti sa četiri data gola).

Ubijeni u pojam, gosti su tokom drugih 45 minuta kreirali samo jednu opasnu situaciju pred Stevanovićem. Japanac Mićibući jeste bio raspoložen, mada nedovoljno da zatrese mrežu, niti da pokvari jubiljej Aleksandra Stanojevića – 100. pobedu na klupi Partizana.

PARTIZAN - RADNIČKI 4:0

/Rikardo 36 i 43, Natho 63, Jović 70/

Stadion: Partizana. Gledalaca: 2.000. Sudija: Milan Mitić

PARTIZAN: Stevanović, Živković, Saničanin, Vujačić, Urošević - Šćekić, Jojić - Terzić (od 55. Marković), Natho (od 69. Pavlović), Holender (od 55. Jović) - Rikardo

RADNIČKI: Kahriman - Bjeličić, Micibući, Škrbić (od 67. Kasalica), Duronjić (od 67. Spasić), Vujadinović (od 46. N. Stevanović), Pejović, Mitrović (od 72. Tomić), Arsić (od 56. Ilić), Todorovski, Aksentijević