Partizan debelo kasni sa pojačanjima

Traljavo. Reč dovoljna da opiše statičnost uprave Partizana kad su u pitanju aktivnosti u letnjem prelaznom roku. Golim okom vidljivo je da aktuelni tim vapi za osveženjem, maltene u svakoj liniji, a malo duže od dve sedmice pre zatvaranja pijace deluje da u Humskoj 1 nemaju ni snage, ni novca da u stvarnost pretvore ideje šefa stručnog štaba Aleksandra Stanojevića.

U smiraj prošle sedmice novi trener je predočio kako se pojačanjima nada od ponedeljka, a još niko na crno-belu stranu Topčiderskog brda nije stigao. Nije ni blizu, što otvara niz pitanja o načinu funkcionisanja kluba i ambicijama u uveliko poodmaklom početku sezone. Tad je Stanojević rekao kako bi, da može, doveo četvoricu fudbalera: Nikolu Čumića, Ivana Obradovića, Miloša Jojića i Svetozara Markovića. Nadali su se Grobari bar jednom potpisu ove sedmice, međutim, umesto promocije na stadionu poviše Autokomande stižu, za njih, samo razočaravajuće vesti.

Najpre se saznalo da levi bek Obradović nijednog trenutka nije ni bio blizu povratka kako su to ljudi iz kluba govorili među sobom. Bivši reprezentativac želi da nastavi karijeru u inostranstvu, pa se treći put poslednje dve godine mimišao sa čelnicima. Kad su oni hteli Ivan nije, i obrnuto, a nedavno je propala i poslednja mogućnost da se posle 11 godina vrati u superligaški fudbal.

Odmah zatim udarili su crno-beli u stativu i kad je reč o potencijalnom angažmanu Nikole Čumića. Planirali su da na temelju poslovnih odnosa sa Olimpijakosom dobiju krilnog vezistu na pozajmicu, međutim, dve prepreke ispostavile su se nepremostivim. Jedna se tiče blokade navijače grupe grčkog velikana koja je „savetovala“ ljude koji vode kluba da zabrane Čumiću prelazak u Partizan po istom principu kao Saši Zdjelaru 2015, druga je u saznanju da Beograđani nisu izmirili Atinjanima neke obaveze na osnovu transfera Marka Jankovića u SPAL, pošto je dogovoreno da deo kolača završi na stadionu „Karaiskakis“. Iako suma nije velika, kruži priča da se gazda Olimpijakosa Evangelos Marinakis toliko iznervirao da je rekao najbližim saradnicima kako ne želi da posluje sa rukovodiocima Parnog valjka. Odmah zatim Nikola Čumić je otišao na pozajmicu Sportingu iz Hihona.

Ako je tačno da je Marinakis bio toliko ljut zbog zakasnele rate za Jankovića, mnogi pretpostavljaju da je to jedan od razloga zbog kojeg ne želi crno-belima da prosledi ni Svetozara Markovića. Plan Aleksandra Stanojevića podrazumevao je da mladi štoper zaoštri konkurenciju u odbrani i omogući više opcija za kombinovanje, jer bi pokrio jedno od dva obavezna „bonus“ mesta, ali ni momak iz „klase 2000“ neće tako lako put Humske. Pre svega što je predviđeno da i naredni takmičarski ciklus provede na kaljenju u Ergotelisu – gde bi češće bio na oku Pedru Martinsu – dok se pominje da ni sam defanzivac nije toliko „zagrejan“ da se vraća u Partizan.

Ni četvrta Stanojevićeva želja u liku Miloša Jojića nije blizu realizacije. Popularni Zeka na stolu ima ponude iz Nemačke i Italije, na sve to valja imati na umu da mu je plata u Istanbul Bašakšehiru veća od 1.000.000 evra po godini, što značajno umanjuje šanse da posle sedam i po godina zaigra na dobro poznatom stadionu.

Crno-belima su potrebna pojačanja (© Star sport)

Nije samo pomenuti kvartet želja daleko od Partizana, već i fudbaleri označeni alternativama. Primera radi, Partizan je želeo da bonus pravilo ispoštuje kupovinom Jovana Vlalukina i Zlatana Šehovića, s tim da nije bio spreman da plati 200.000 evra Metalcu za desnog, dok Makabi iz Netanje, zasad, ne želi da pusti levog beka.

Otkako je pre tri sedmice promovisan u naslednika Sava Miloševića, Aleksandar Stanojević je od uprave dobio samo Aleksandra Miljkovića. Uz napomenu da na taj način kadar nije proširen, samo nekoliko dana kasnije Nemanja Miletić je prodat u Saudijsku Arabiju. Još kad se tome doda da je jedini „pravi“ novajlija (Dušan Lalatović nije ni licenciran za evropske utakmice, Denis Stojković je praktično stigao zimus) Maki Banjak stigao sa zadatkom da odmeni Strahinju Pavlovića utisak je da ni brojčano, ni kvalitativno, (još) nije napravljen iskorak za takmičenje na tri fronta.

Što je posebno zabrinjavajuće ako se zna da je baš Pavlović zimus doneo finansijski mir potpisom za Monako vrednim 10.000.000 evra, a zasad je u pojačanja uložen tek dvadeseti deo tog novca. Prethodni trener Savo Milošević tvrdio je da je „tim namešten“ i da pojačanja nisu potrebna, sadašnji – Aleksandar Stanojević – shvata da je neophodno „nataknati goriva“. Jedino što pumpadžije još nema.

Sve je izvesnije da će se, kao i uvek kad je Partizan u pitanju, čekati ishod evropskih kvalifikacija, tek onda dovesti novi fudbaler(i).