Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari

Da li je američka/engleska izreka ili nečija druga manje je bitno, mada je Anglosaksonci najčešće koriste, a u srpskom prevodu glasi: „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“. Na prvi pogled zvuči nelogično, malo i besmisleno, ali mnogo puta se pokazalo da je – istinito.

Tako nekako je i sa srpskim klupskim fudbalom. Koliko smo samo navijali da što više naših klubova izađe na evropsku scenu, da se još neko osim „večitih“ ugura u grupnu fazu bilo kojeg kupa, da napravimo skok na UEFA rang listi zemalja, da se desi neki iskorak u učmaloj bari domaćeg loptanja gde su Crvena zvezda i Partizan bile godinama, decenijama, jedine svetle tačke.

Neko tamo gore se nasmejao i rekao: „Dobro, tražili ste – gledajte“. Dočekali smo pet klubova u Evropi. Jednog direktnog učesnika Lige šampiona, jednog u kvalifikacijama, jednog u borbi za Ligu Evrope i dva u Ligi konferencije. Na kraju smo dobili tri učesnika grupne faze, u svakom takmičenju po jednog.

I svi oni zbirno imaju na današnji dan jednu pobedu (i to Partizan protiv Sabaha), dva remija i 16 poraza, uz gol-razliku 15:52. Na UEFA listi smo se srozali za manje od pola godine ispod 15. mesta. Tražili smo, eto sad – gledajmo. I čupajmo se za kosu. I vičimo: „Ne ponovilo se“! Evropa uveliko piše: Najgora sezona u istoriji srpskog klupskog fudbala. Nema šta da se doda, ni oduzme toj preciznoj formulaciji.

Zajedljivi bi rekli: priroda se obnavlja. Srpska elitna divizija pada tamo gde joj je i mesto. Ima poznata grčka filozofska poslovica da „ni Sunce ne sme da pređe svoje granice, jer će ga pravdine pomoćnice vratiti na svoje mesto“. Izgleda da je Superliga premašila debelo svoju granicu u prethodne dve godine i sada je pravda vraća tamo gde joj je mesto.

Čukarički najgori od klubova u grupnoj fazi evro kupova

Uefa koeficijenti: Strmoglavi pad - Srbija više nije u TOP 15!

Da ne ulazimo u duboke analize svih redom, jer evo tri meseca svima odrasmo uši. Ukratko, Čukarički je Evropu video kao robnu kuću da isturi svoje proizvode u izlog, a rezultat ga ne zanima. TSC je letos poslovao kao da zaista ima jaku navijačku bazu u Vranju: od 10.000.000 evra zarađenih prodajom Ratkova i plasmana u Ligu Evrope jedva da je pet odsto uloženo u jačanje tima. Vojvodina je toliko davno ispala iz Evrope da se čovek teško seti sa kime je i igrala. Partizan je doživeo jednu od najvećih katastrofa u istoriji kluba. A, i od Zvezde se očekivalo više, makar više fudbala, s obzirom na prelazni rok u kojem je najviše uložila novca otkako postoji.

Mada, večiti su tu najmanje sporni. Oni su i doveli Srbiju do toga ima pet mesta u Evropi. Doprinos ostalih tom rezultatu je mizeran, zanemarljiv. A, „večiti“ će se vratiti svom uobičajenom saldu, to nije upitno.

Ovo što se Srbiji desilo na UEFA listi nije pad. Ne, ona se strmoglavila kao da je zapela za kamen na ivici ambisa. I odletela naglavačke dole. Završila je prošlu sezonu kao 11. u Evropi, a sada je na 16. mestu i sa realnom opasnošću da završi čak 19. Jedno mesto za evrokupove za sezonu 2025/26 je izgubila.

I sad, deo koji je tek za čupanje kose je što nas sledeće sezone čeka – isto. Ponovo pet klubova i to bez direktnog mesta u Ligi šampiona, nego će i prvak morati u kvalifikacije. Svaka škola se plaća... Zato, da pazimo šta sledeće želimo, da nam se ne bi opet ostvarilo.