PET NA PET - Halid Bešlić: Sa stadiona kao bez glave, jer Željo ne ide u finale

Pre deset dana, pevač poznat širom bivše Jugoslavije  Halid Bešlić je pomogao humanitarnu misiju kompanije MOZZART tako što je učestvovao u dobrotvornoj akciji „Humanitarni tiket u podne“, a već danas nam je gost u rubrici „Pet na pet“. Za ovog pevača pop-folk muzike znaju svi. I stari i mladi, kako u Bosni, tako i republikama bivše Jugoslavije.

U osnovnoj školi se počeo amaterski baviti muzikom kroz razna kulturno-umetnička društva. U KUD „Zija Dizdarević“ je proveo najduže vremena, sve do odlaska na odsluženje vojnog roka. Po povratku iz vojske, nastupao je po poznatim sarajevskim i drugim restoranima. To je trajalo nekih 5-6 godina, a onda je 1979. izdao svoj prvi singl. Od tada, pa sve do 2003. godine snimio je 16 albuma, kao i dva albuma uživo. Albumi su prodati u milionskom tiražu, a Halid je održao na hiljade koncerata širom planete.

Poznat je po dobrotvornom radu, tako da je za vreme rata u Bosni i Hercegovini, od 1992-1995. godine održao veliki broj humanitarnih koncerata širom zapadne Evrope. Bez razmišljanja je prihvatio i učešće u našoj dobrotvornoj akciji „Humanitarni tiket u podne“, tipujući za Dom za decu i omladinu „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Beograda. Član je Udruženja muzičara u BiH i dobitnik brojnih nagrada i priznanja za muzička ostvarenja i dostignuća. U martu 2009. godine imao je saobraćajnu nesreću u kojoj je bio teško povređen. Oporavka je bio dug i težak, ali je Halid izašao kao pobednik, a mi i dalje uživamo u njegovim pesmama „Miljacka“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“  i mnogim drugim. O tome  da li je i koliko voleo sport i da li se bavio sportskim aktivnostima razgovarali smo sa njim u našoj rubrici „Pet na pet“. Pa da pogledamo kakve je odgovore dao ovaj popularni pevač...

1.Da li ste trenirali neki sport, s’obzirom da je Vaša glavna preokupacija muzika?
„Nisam nikada trenirao, ali sam mnogo voleo sport. Voleo sam, a i dan danas volim fudbal, košarku, rukomet. Uvek sam igrao rekreativno“.

2.Da li je postojao neki sportista koji je na Vas ostavio poseban utisak?
„Kako da ne. Voleo sam Safeta Sušića, Dragoslava Šekularca, Dragana Džajića i mnoge druge fudbalere. Od košarkaša sam bio oduševljen igrom Mirze Delibašića, Zorana Moke Slavnića, Dragana Kićanovića, a od rukometaša omiljeni igrač mi je bio Veselin Vujović“.

3.Koji klub nosite u navijačkom srcu?
„To su FK Sarajevo i KK Bosna“.

4.Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
„To je bila istorijska utakmica koja se odigrala 1985. godine na stadionu Grbavica. FK Željezničar je imao veliku šansu da se plasira u finale kupa UEFA u kome bi se sastao sa kraljevskim Realom iz Madrida. I baš tu, na Grbavici trebalo je pobediti mađarski Videoton. To je bila revanš utakmica koja je određivala finalistu. Videoton je imao prednost od 3:1 koliko je pobedio na svom terenu, ali je Željo imao veliku utehu što je revanš igrao kod kuće i  pred svojim navijačima. Stadion je bio krcat. Koliko se sećam, bilo je preko 25.000 ljudi. Na samom početku Željo je poveo sa 1:0, da bi kasnije pogotkom Čurića rezultat bio 2:0. Neću nabrajati propuštene šanse. Utakmica se bližila kraju, svi su već slavili pobedu, a onda se dogodilo neočekivano. Tri minuta pre nego što će sudija svirati kraj, Mađari su dali gol, a na stadionu je nastupio muk. Iako Željo nije bio sarajevski klub za koji sam navijao, svim srcem sam želeo da  prođe u finale. Nakon gola koji su postigli Mađari i izbacili sarajevski tim iz daljeg takmičenja, tj. finala, sećam se da me je obuzela velika tuga i da sam sa stadiona izašao „kao bez glave“.

5.Vaš životni i sportski moto?
„Uzdaj se u se i u svoje kljuse.“

Bonus pitanje: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu MONAKO – NICA?
„Možda treba pokušati sa kombinacijom jedinice i tri i više golova“.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
djurdje.mecanin@mozzartbet.com
(Foto: MN Press, Printscreen)