Piksi, da se vrati fudbal

Bio je predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Mlad i neiskusan. Bio je predsednik Crvene zvezde. Nevešt da se izbori sa pritiscima u Beogradu, ne baš ni najspretniji sa parama. Ali teren? Teren je uvek bio vlasništvo Dragana Stojkovića. Mesto na kome caruje Piksijeva magija i množe se trikovi kojima je kupovao ljubav od Niša, preko Beograda, pa sve do Japana.

Nedostajao je. Dugo ga nije bilo po srpskim terenima. Ima i onih koji su skeptici povodom njegovog selektorskog mandata, s obzirom na to da se kao trener nije potvrdio u Evropi. Ali sve se to zaboravilo onog trenutka kada je na društvenim mrežama pojavio onaj kratak snimak legendarnog fudbalera kako se igra sa loptom. Više od 80.000 pregleda na Instagram stranici Fudbalskog saveza Srbije koji je poslednjih nedelja u javnosti pominjan isključivo u negativnom kontekstu, svi već znamo zbog čega.

I namerno nećemo o tome. Da ne ukaljamo Piksijevo majstorstvo.

Zaželeli smo se fudbala. Zaželeli smo se majstora. Veličine. Ljudi koji su obrnuli igricu i shvatili šta je fudbal. Biznis za retke. Za većinu igra, radost, emocija. Ventil možda, da bar na trenutak zaborave na egzistencijalne probleme, da odmore od politike.

Jedan primer. Kad su nadležni iz FSS posle našeg nedavnog intervjua upitali Stojkovića do kad redakcija Mozzart Sporta mora da pošalje tekst na autorizaciju lakonski je odgovorio: “Ma kakva autorizacija, ovo je sportska priča“.

Sportska priča. Ono što nam fali. Da prestanemo da se svađamo zbog mutljivaca i mutljavina, izmišljenih pučeva i stalnih spinova, zbog bunkera i tenkova, starleta i falusa. Da počnemo da pričamo o fudbalerima i golovima. Da ih slavimo, nekad i kritikujemo. Da bude fudbal, a ne rijaliti program.

“Voleo bih da je neko snimio atmosferu sinoć. Od prvog momenta je mister hteo da nam ugradi to njegovo samopouzdanje, harizmu, šarm“, rekao je Dušan Tadić na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

SREDA, 20.45: (1.72) SRBIJA (3.50) IRSKA (5.40)

Samopouzdanje. Harizma. Šarm. Sve ono što nam je nedostajalo poslednjih godina. Izgubi se nekako neprimetno. Dok shvatiš, već je kasno.

I nije samo to. Zna dobro Piksi zašto u zemlji u kojoj u skorije vreme nije bilo atraktivnog fudbala priča o lepoti igre. Zna on dobro da nećemo mi biti prvaci Evrope ni sveta. Nećemo biti ni najbogatiji, niti će ovde sve funkcionisati savršeno. Ali bar znamo da ga živimo, da se veselimo. Pa nek tako bude i u fudbalu.