Podrška bivšeg saigrača Vujadina Stanojkovića: Piksi je rođeni vođa i najsrećniji čovek u ovom trenutku

Srbija počinje put na Mundijalu u Kataru najtežim mogućim izazovom. Protiv Brazila, najvećeg favorita za titulu. Ali posle ohrabrujućih izdanja pod palicom selektora Dragana Stojkovića optimizam se vratio u srpski fudbal. Srbija veruje da može. A veruju i drugi. Recimo, nekadašnji Piksijev saigrač iz reprezentacije Vujadin Stanojković šalje podršku iz Makedonije.

Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije (24 utakmica) i Makedonije (sedam utakmica), te pripadnik one generacije kojoj nisu dozvolili da se zaigra na Evropskom prvenstvu 1992. godine podseća da je ovo ipak Svetsko prvenstvo i da ovde nemoguće ne postoji, posebno zbog toga što se turnir igra zimi i svi su igrači došli spremni iz klupskih sezona.

“Ovo je svetski sajam fudbala i niko ne može unapred da bude otpisan. Mnogo će zavisiti od trenutne situacije. Vidim svi najavljuju Francusku, Argentinu, Brazil i Nemačku kao favorite… A ja kao iznenađenje vidim lepu fudbalsku atmosferu u reprezentacijama sa Balkana. Niko ne sme da zaboravi ni Srbiju ni Hrvatsku. To su ozbiljne ekipe, posebno Srbija, koja je sa Piksijem pokazala nivo. Balkan će igrati veliku ulogu na ovom događaju i ne govorim ovo iz kurtoazije već iz prizme kvaliteta koji poseduju igrači koji igraju u visokom ritmu u jakim evropskim klubovima. To može da se nastavi ovde, nije ovo jun”, komentariše za Mozzart Sport Stanojković, Partizanov fudbaler u periodu od 1989. do 1993. godmne.

Hajmo sada opširnije o Orlovima. I o onome što ih je izdiglo na ovaj nivo. O selektoru.

“Srbija sada ima Dragana Stojkovića Piksija i to ne sme da se zaboravi. On je čovek – vizionar. Ne dozvoljava nikome da mu se meša i pravi razne afere oko reprezentacije. Ima autoritet, težinu. Sve je drugačije nego pre. Sa Vlahovićem, Tadićem, Mitrovićem, Grujićem, Milinković Savićem, to je ekipa koja liči na odgovornu i profesionalnu grupu, svako tačno zna svoje mesto i ulogu”.

I svako ima – karakter. Mnogo važnije no što se inače misli.

“To je glavna karakteristika koju Piksi voli. Četiri godine smo igrali u reprezentaciji i znam da je čovek koji zna tačno šta hoće i šta radi. I siguran sam da sad tačno zna u kom će trenutku ko biti starter, ko na klupi. Ništa kod njega nije slučajno. Važna je i rotacija, a kod Piksija će i oni sa klupe pozitivno da čekaju svoju šansu, a ne da se ponašaju detinjasto. Svi doprinose, pet, deset ili 15 minuta nije važno”.

Vujadin Stanojković

Ističe Stanojković da Srbija ima strašan napadački potencijal, a posebno mu se dopada što se Piksi ne zamara previše rivalima.

“On vidi njegov tim, šta on može i kako. Tek onda gleda rivale i njegove slabe i jake strane. Nije fudbal samo tim i formacija, ima tu milion stvari. A i to je samo početak, sve ostalo je transformacija, a Piksi zna da pravi tu transformaciju. Kada treba da dođe centaršut, šut, ubačaj, faul, potez više, potez manje… Izvanredan je”.

I rođeni pobednik zbog čega Stanojković ne sumnja da i Stojković u tišini sanja pobedničko postolje.

“Piksi je pravi lider, takav je bio i kao igrač, sada je takav i kao trener. Rođeni vođa. Bio je to u niškom Radničkom, u Crvenoj zvezdi, imao je problema u Marselju zbog povrede, ali i tamo je doveden da bude lider. A bio je to i u reprezentaciji, da ne govorimo o Japanu, tamo je legenda. A to liderstvo se ne stvara tako što se izađe na teren i kaže: ‘Ej, evo me, ja sam Piksi’. To mora da se zasluži. Da se u pristojnom, ljubaznom odnosu sve sastavi u jedan mozaik, u jednu ideju, u optimizam”.

Za početak, Brazil?

“Odigrao sam tih godina dva meča sa Brazilom. Na Olimpijskim igrama 1988. izgubli smo sa 1:2, ali smo imali mnogo šansi protiv generacije u kojoj su bili Dunga, Romario, Bebeto, Kareka, Tafarel. A onda smo sa istom reprezentacijom u Brazilu 1989. igrali 0:0. Poznavajući Piksijev karakter, voli on da se nadigrava, da sprovodi neku svoju fudbalsku ideju. Ona Srbija ima stila i smisla u fudbalskoj igri. I mislim da je Piksi najsrećniji čovek u ovom trenutku. I nek se seti kad smo mi bili saigrači šta su govorili. Igraju Brazil i evropski Brazilci“, završio je Vujadin Stanojković.

Piše: Martin Tanaskovski