Poučna priča sa Partizanovih priprema: Deco, da vam kaže jedno dete, nemojte još u inostranstvo da idete

                                           (OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA MOZZART SPORTA SA KIPRA)

Ivan Šaponjić u Benfiku. Za njim, put Lisabona Luka Jović. Prethodno Danilo Pantić u Čelsi, a zapravo Vitese. Malo ranije Uroš Đurđević u isti holandski klub. Marko Pavlovski u Porto. Onda pozajmica, klupa, B tim... A reč je o šampionima. Evrope i sveta. Ili onima koji su to mogli da budu.

Izvoz fudbalera "na kilo" zaprepašćeno gleda Nemanja Mihajlović. Sa nekima je "klasić". A razmišlja i priča kao da im je roditelj. Jer, ovako zreli stavovi, kakve je u razgovoru za MOZZART Sport podelio novi krilni vezista Partizana, atipični su za naše podneblje iz koga svi - beže. Često glavom bez obzira.
"Imao sam prilike da razgovaram sa dosta iskusnijih igrača, kao i ljudi iz fudbala koji su svašta prošli. Shvatio sam da naši fudbaleri prerano odlaze u inostranstvo i tim korakom prave veliku grešku. Sportski potencijal srpske nacije nije sporan, ali mi se čini da nam fudbvaleri odlaze "preko" kao neformirane ličnosti. Nisu završili školu, nemaju položenu vožnju, ne znaju jezik, čak ni fudbalski nisu dovršeni i zato se gube", kao "mator" priča momak koji je 19. januara proslavio tek 20. rođendan.

Reč je o Partizanovom novajliji, crno-beli su ga doveli letos iz Rada, ali su zbog tvrdokornog stava rukovodilaca Građevinara, da ne prodaju igrače večitim rivalima, najpre su ga registrovali za Teleoptik.
"U srpskom fudbalu valjalo bi ostati do, recimo, do 22. godine. Najmanje. Ostaviti pečat. Na primer, u Partizanu. Steći poštovanje ljudi u klubu i oko njega. Navijača. Mnogi su nestali, misleći da ih tamo negde čeka sve na gotovo. Razočarali su se kad shvate da su prepušteni sami sebi. Onda kreće borba koju pojedinci ne mogu da izdrže baš zato što su nedovršene ličnosti. Lutaju".

Da bi učvrstio svoju tvrdnju naveo je konrektan primer iz tek započetke karijere.
"Prošle godine sam bio u Sent Etjenu, da se upoznam kako funkcioniše veliki klub. Još kad sam odlazio znao sam da se neću zadržati, ali sam hteo da ispoštujem i njih i Rad koji mi je takvu priliku pružio. Čak su Francuzi bili zadovoljni mojim zalaganjem na treninzima, govorili mu da sam "Mali Roben", međutim, nisam bio spreman da se odvojim od porodice, grada, države i naroda. Ne znam jezik, otkud sam mogao da znam šta mi pričaju iza leđa. Možda me vređaju, a ja pojma nemam. Iskreno, laknulo mi je kad sam se vratio. Da se nadogradim. Ima vremena za inostranstvo".

Jetka poruka 20-godišnjaka izgovorena je u danima kad se u Srbiji, i van nje, lome koplja oko statusa Andrije Živkovića, tek nekoliko meseci starijeg od Nemanje MIhajlovića.
"Neću da ulazim u to kako će se završiti priča oko njega, ali ne bih voleo da napravi grešku. Samo se bojim da ne uradi nešto protiv sebe. Da se ne izgubi".

GROBARI, BIĆE GOLOVA I ASISTENCIJA

Kako god da bude, Partizan je upravo MIhajlovića projektivao u naslednika Andrije Živkovića, Možda ne po poziciji, jer se bivši fudbaler Rada bolje snalazi na levom krilu, ali po karakteristikama i brzinskim svojstvima sigurno.
"Kazaće ljudi: "Od tebe očekujemo po deset golova i asistencija do kraja sezone". Spreman sam na tu vrstu pritiska. Da se od mene traži da budem najbolji. Dosta sam psihički očvrsnuo poslednjih meseci, jer nisam igrao. Sad sam siguran da znam, mogu i na kraju krajeva moram da odgovorim zahtevima postavljenim pred mene. Oni nisu ništa drugačiji od onih u Rad. Čak su mi trener i direktor rekli: "Od tebe ne očekujemo nešto novo, samo nastavi da radiš isto ono što i na Banjici".

A tamo je bio impresivan. Najbolji igrač. Možda se to nije videlo kroz brojke (u sezoni 2014/2015 po dva gola i asistencije), ali svakom ko je gledao makar jedan meč ekipe Milana Milanovića u toj i na početku ove sezone (tri data i dva nameštena gola u prvih sedam kola) bilo je jasno koliko je opasan kad se zaleti po krilu.
"Crno-beli dosta očekuju, uostalom, za mene je plaćeno lepo obeštećenje (nezvanično, 200.000 evra, op. au), što ilustruje koliko su me želeli. Sad je na meni da na poverenju uzvratim. Moji najveći kvaliteti su igra "jedan na jedan", prodor, završnica, tako da Grobari mogu da se nadaju velikom broju golova i asistencija. Jedino što od njih zahtevam je doza razumevanja. Nije ovo alibi, jer niti ja to želim, niti veličina Partizana trpi dva minuta loše igre. Zasad sve ide kako sam očekivao".

REKLI SU MI DA PRIPAZIM NA TEMPERAMENT

Počelo je asistencijom Valeriju Božinovu na kontrolnom meču sa Klužom i njegovim prodorima po levoj strani, gde će mu konkurenti za poziciju biti Alen Stevanović, Abubakar Oumaru (ako ostane), ponekad Nikola Ninković ili čak i Andrija Živković (u zavisnosti od njegovog statusa).
"Dirtektan sam. Hoću da uzmem loptu i idem napred. Samo, da bih se uopšte izborio za tu privilegiju potrebno je da steknem poverenje saigrača. Da najrpe uradim nešto. Dam gol, asistiram, pa da taj Sale Ilić kaže: "A-ha, sad ću Neci da dodam loptu, jer to može da bude dobro za ekipu".

Ono što nije dobro je Mihajlovićev buran temeprament. Ume da plane. Da se posvađa. Gunđa sebi u bradu ili opsuje protivnika.
"Dosta ljudi mi je reklo da pripazim na ponašanje. Čak i Ilija Stolica, nekadašnji pomoćni trener u Partizanu sa kojim sa sarađivao u omladinskoj reprezentaciji. Stao je pred mene i rekao: "Mislio sam da si bezobrazan, ali sam se tek sad uverio da si dobar dečko". Jednostavno, nekad preteram u želji za pobedom, doduše, mali broj crvenih i žutih kartona pokazuje da umem da se kontrolišem".

S obzirom da su pripreme Partizana u Nikoziji tek u uvodnoj fazi, a šampionat koji se nastavlja 20. februara praktično izgubljen, usled 26 bodova manjka u odnosu na Crvenu zvezdu, pitali smo Nemanju Mihajlovića čime bi to bio zadovoljan na proleće.
"Cil je da pobedimo svaku utakmicu. Naravno, da osvojimo Kup Srbije. Ne gledam na predstojeći period kao pripremu za sledeću sezonu, već kao način da našoj zahtevenoj publici vratimo osećaj da se, dok gleda Paritzan, posebno na JNA, oseća komotno. Da uživa, a ne da drhti za ishod protiv ekipa, koje, objektivno, zaostaju po kvalitetu za nama. Raduje me što Ivan Tomić gaji napadački fidbal, tim mu je stalno u pokretu, presingom "davi" protivnika na njegovoj polovini. Partizan mora da diktira ritam. Uvek", precizno iznosi svoje i klupske planove ofanzivni vezni crno-belih.

Pratite MOZZART i na našoj novoj Fejsbuk stranici!

(FOTO: partizan.rs)