PRELAZZI: Izaberi Hibernijan

Izaberi život. Izaberi ni prvo ni drugo, baš zato što svi biraju prvo i drugo. Izaberi četiri titule, nijednu u tvom životu, nijednu u životu tvog oca. Izaberi radničku klasu. Izaberi da ti se smeju i da te nipodaštavaju. Izaberi gradski derbi koji se igra već vek i po. Izaberi klub koji tera toliko lep fudbal da zovu njega, a ne neke druge, da igra Kup šampiona kada je Kup šampiona tek napravljen. Izaberi polufinale tog Kupa šampiona.

Izaberi šest izgubljenih finala kupova u ovom veku. Izaberi najteži evropski poraz u dva meča u istoriji tvoje zemlje – 0:9. Izaberi drugu ligu. Izaberi još poneku sezonu u drugoj ligi. Izaberi još jedno finale kupa. Izaberi da smeniš trenera deset dana pred to finale. Izaberi da te vređaju. Izaberi glavni grad, koji nije najveći. Izaberi prvu huligansku firmu, i novi život tih bivših huligana. Izaberi Džordža Besta, da mrtav pijan izlazi baš na tvoju travu.

Izaberi zelenu boju, drugačiju od one zelene koju drugi prepoznaju. Izaberi inat, i ponos, i tugu, i jad, i čemer, i sve to izaberi za ceo život, ili umesto života.

Stariji lako prepoznaju parafrazu na monolog Marka Rentona, koji izgovara glumac Juan Mekgregor, iz kultnog filma “Trejnspoting”. Oni malo mlađi možda se sećaju majica i postera jednog kluba sa ovih prostora, koji je imao sličnu poruku.

Oni najmlađi možda će danas, dok Englezi strahuju od odlaganja, dok se odvija još jedna bizarna nedelja, naleteti na finale škotskog Liga kupa i pomisliti da tu utakmicu ne treba gledati. Sigurno je sve unapred rešeno, kako može Hibernijan ičemu da se nada protiv Seltika, kad taj Hibernijan ne može nikoga da pobedi evo već dva meseca.

Greška. Pobedili su Rendžers. A onda su smenili trenera koji je to učinio.

Dobro, pa svejedno, i ako su pobedili Rendžers, zna se ko u Škotskoj kosi a ko viski nosi, i šta tu klub koji je imao sedam, ili beše devet poraza zaredom u prvoj ligi, ima da traži sa jednim od dva člana Old Firma, koji ove sezone svakako vidi svoju šansu da vrati titulu, sve titule.

Još jedna greška.

Izaberi finale škotskog Liga kupa. Izaberi Hampden, 16 časova. Dobro, izaberi taj televizijski kanal daljinskim upravljačem, 16 časova.

Izaberi Irvina Velša, nedavno je bio u Beogradu kultni pisac, i pitalo ga je “Kako je to navijati za mali klub?”, a on je zamalo ustao sa intervjua, uz rečenicu “Hibs nije mali klub”.

Velš je, kao jedan od sve brojnijih Škota kojima smeta duopol blizanaca iz Glazgova, zgrožen onim u šta se fudbal, a to će reći najvažnije lige, pretvorio, pa je baš u Beogradu, u diktafon novinara Nedeljnika, izneo svoju drugu ideju: zašto se, kad već ovi prave neke svoje Superlige, zašto se ta “manja” prvenstva ne bi ujedinila, pa prodavala televizijska prava, zar ne bi bilo zanimljivo da se udruže najpoznatiji i najpopularniji klubovi Škotske, Holandije, Belgije, Danske?

Seltiku se smeši prvi trofej u sezoni, Furuhaši je snaga velikana

Velš je, naravno, i jedan od onih Škota koji su na referendumu za Bregzit glasali protiv, a na referendumu za nezavisnost države severno od Hadrijanovog zida glasali za. Jedan od onih Škota koji se oseća mnogo više Evropljaninom i Skandinavcem nego Britancem. Jedan od onih koji će reći da ta velika zemlja ne nudi ništa dobro običnom čoveku.

A njegov običan čovek, naravno, navija za Hibs.

Biće danas na Hampdenu verovatno i on, među onih dvadeset hiljada što će potegnuti veseli put iz Edinburga. Ubeđivaće ih da je to Nacionalni stadion ali oni će biti svesni da su na tuđoj teritoriji, da ih u isto vreme gledaju i kao provincijalce i kao elitiste, da žele da im vide leđa a da ih pre toga isprate sa jedno četiri-pet golova.

O tome, naravno, govore i kvote, mada pretpostavljamo šta bi, gledajući kvote za današnju utakmicu, napisao Irvin Velš.

“Izaberi 5,60”.

(A onda, kad Seltik stvarno bude slavio s jedno 4:0, Velš će da se vadi da to ionako nije rekao on nego Mark. Ili Spad, a ko još sluša Spada, jeste li vi normalni?)

Finale je, kao što kaže stara fudbalska tautologija, uvek finale, pa u finalima sve jeste moguće, ali malo toga, sem onog suludog optimizma koji im se često obije u glavu, ide u prilog Hibernijanu.

Sem što su u katastrofalnoj formi – jesu tukli Rendžers u polufinalu, ali beše to ona jedna jedina utakmica u kojoj Rendžers nije imao menadžera, u interregnumu između Stivena Džerarda i Đovanija van Bronkhorsta; i rođeni Edinburžanin, a australijski reprezentativac Martin Bojl (naravno da ima prezime kao režiser “Trejnspotinga”!) dao je het-trik – Hibsi nemaju ni trenera, jer je posle velikog prošlogodišnjeg uzleta danak kiksevima platio Džek Ros.

Niko ko je gledao poslednju sezonu Netfliksovog serijala “Sunderland 'Till I Die” ne bi bio iznenađen tim razvojem događaja, jer Džek Ros u posrnulom velikanu sa severa Engleske dao uvid u to kako funkcioniše vladavina Džeka Rosa: dođe, podigne igru i rezultate, a onda se veselo slupa kad god treba napraviti još taj jedan korak.

Pa ipak je bilo nečeg neljudskog u tome da mu se uskrati mogućnost, kao onomad Murinju, da, čak i Murinju, da izvede svoj tim na nacionalni stadion i proba da makar ode sa bljeskom.

Uprkos tome, Dejvid Grej, legenda kluba, bivši kapiten, čovek koji je doneo poslednji trofej pogotkom protiv Rendžersa u finalu FA kupa 2016, priznao je ove nedelje da se i dalje čuje sa Džekom Rosom i da je od njega tražio savete o pojedinim igračima i stilu igre kojim bi se moglo suprotstaviti moćnijem rivalu.

Gazde kluba poslušale su, ipak, huk sa tribine, a tribina – možda nije najveća, možda nije najraspevanija, ali je i dalje bitna – je zahtevala Rosovu glavu pre nego kasnije, nakon što je posle trećeg mesta prošle sezone Hibernijan došao do donjeg doma Premijeršipa, koketirajući sa zonom ispadanja.

Navijači su takvi, pa im apetiti porastu čak i ako ne vole zle blizance, i to što ih je Džek Ros letos vratio u Evropu (ispali su u kvalifikacionoj rundi Lige konferencije od Rijeke) istopilo se brzo na jesenjim kišama s udaljenim mirisom Severnog mora.

Ros je pokušao da se brani, kao što se i svi u takvoj situaciji brane, te imali smo povreda, te imali smo nesreća i crvenih kartona, te zar ne zaslužujem lojalnost, te mogu ja to, samo ako mi se da šansa, ali mu šansa nije dana, i čovek koji ih je doveo u Glazgov biće jednako kao i mi osuđen na daljinski upravljač. I verovatno za zajedljivo navijanje protiv svog doskorašnjeg kluba.

I to je sasvim prikladno i prirodno za jedan takav klub.

Izaberi, zato, takav klub. Izaberi Džordža Besta. Izaberi Martina i Danija Bojla. Izaberi Irvina Velša. Izaberi rizik.

Izaberi “Trejnspoting”.

Izaberi poster u Markovoj sobi, kada se u drugom delu vraća kući i sve je isto kao pre iako ništa više nije isto; a na posteru je finale Liga kupa od pre skoro pola veka, iz godine kada su verovatno rođeni junaci romana i filma.

U finalu su igrali Hibernijan i Seltik.

Bilo je 2:1 za Hibse.