PRELAZZI: Put u središte rudnika Mensfild Česterfild

Ne bi vam bilo zamereno, čak i ako ste nekada voleli Zabranjeno pušenje i njihov debitantski album, “Das ist Walter”, da ste tu pesmu potpuno smetnuli s uma. Na starim pločama nalazi se na strani A, na broju 4 – mada je suštinski treća kompozicija – i traje svega dva minuta. 

Nije vam manje poznata jer je tako kratka, već zato što je toliko teška: “Put u središte rudnika Kreka Banovići”, koju će Miljenko Jergović jednom nazvati “springstinovskom”, jer u njoj kroz sudbinu jednog malog čoveka pratimo sudbinu svakog malog čoveka, govori o nesreći u rudniku Raspotočje, nadomak Zenice, u kojoj je 1982. godine usled eksplozije metana stradalo 39 rudara.

Rudari su, naučiće nas to Nele i Sejo, a ponajviše će nas naučiti život, rudari su ljudi čiji svaki radni dan može biti poslednji: ono “Srećno!” kojim se pozdravljaju nije tu zabadava. Rudari su i “Petrijin venac” i Alija Sirotanović, rudar sa novčanice, i onaj drugi rudar, koji je bio još važniji, ali mu se ime slabije zna. 

Rudari su, tako je makar u našoj mašti, opasni jer su ujedinjeni, jer bi za svog brata dali i život ako treba, i ako neko udari na njih, neće se dobro provesti.

Samo što prljava politika često izigra tu maštu.

17.30: (5,60) Vest Hem (4,10) Arsenal (1,65)

U istom mesecu kada je Zabranjeno pušenje izdavalo svog čuvenog “Waltera”, album na kojem će se biti i “dvije zdjele i telegrami sućuti”, u proleće 1984. u Velikoj je Britaniji počeo najdužni i najnasilniji industrijski sukob u čitavom dvadesetom stoleću. 

Torijevska vlada Margaret Tačer nacionalizovala je velike državne kompanije, a onda počela da zatvara jorkširska, škotska i velška okna. Da bi to doveli do kraja, bilo je neophodno da slome ono zajedništvo po kojem su kamarati bili poznati, da unište veru u sindikate i njihovu moć.

Navijači Česterfilda (©Guliver/Andrew Thompson/ActionPlus)

Rudare je, dobro je to dokumentovano, vodio Artur Skargil, i mada je ta bitka unapred bila osuđena na propast, utoliko je pre bila krvava: šestoro mrtvih, na stotine povređenih, na hiljade uhapšenih. 

Vlada je na kraju pobedila, Margaret Tačer zaslužiće onaj nadimak koji ju je pratio upravo zato što je pokorila rudare, a pokorila je rudare – stari je to štos svih vladara, posebno onih koji nisu preterano vični konsenzusu – tako što ih je podelila. Dobro, i tako što su mediji, uključujući i onaj najugledniji, BBC, predstavljali rudare kao krvožedne nasilnike koji žele da unište državu…

Ideja štrajka je duboko polarizovala britansko društvo, a posebno rudarske zajednice. U jednom bi oknu bili “pravoverni”, oni koji drže do svoje reči i do štrajka; a oni drugi su želeli samo da rade i da se ne bave politikom. Prvi su mrzeli druge, drugi su se plašili prvih, i zauvek će ostati taj nadimak “scabs” za štrajkbrehere, doživotno žigosane.

Do te 1984. i 1985. godine – štrajk rudara trajao je duže od godinu dana – Česterfild i Mensfild imali su nešto što bi se moglo nazvati zdravim fudbalskim rivalstvom. Ta dva grada delio je autoput M1, ali i istorija: premda su im stadioni udaljeni jedva dvadesetak kilometara, Česterfild se nalazi u (severnom) Derbiširu, dok je Mensfild u Notingemširu. 

Do te 1984. mogli biste i da ne znate razlike između ova dva grada: relativno su iste veličine, i oba su se svila oko rudarskog okna; oba su živela od rudnika i za rudnik.

Samo što su imali različite ideje o tome kako će to izgledati u budućnosti.

15.00: (2,75) Notingem Forest (3,35) Njukasl (2,55)

Rudari u Česterfildu, kao i u dobrom delu Derbišira i Jorkšira, u potpunosti su podržavali Skargila i u još većoj potpunosti prezirali Megi Tačer; u Mensfildu štrajka nije ni bilo. 

Tamošnji su se rudari branili da sindikati uopšte nisu stavili stvar na glasanje, i da prekid rada nije imao legimititet; zato će dobiti taj nadimak “Scabs”; zauzvrat će oni navijače Česterfilda nazivati “Arturovim leminzima”.

Ne samo to, u Mensfildu je osnovana i Unija demokratskih rudara (UDM), neka vrsta paralelne organizacije koju će svi zvati “Rudarima Megi Tačer”, a neki bi rekli da su to samo rudari koji žele da kopaju: premijerka ih je, inače, ubedila da će svi kamarati u Mensfildu zadržati svoje poslove čak i kada nastupi privatizacija. (Naravno da se to nije desilo i da danas ne postoji niti jedan rudnik oko Mensfilda.)

Te 1984. i 1985. začeto je možda najčudnije rivalstvo u Engleskoj, “Derbi rudarskog štrajka”. Tokom samog trajanja obustave rada, odigrane su tri utakmice, i sve su – onako, na krv i nož – završene rezultatom 0:0. Nema snimaka, ali možemo samo da zamislimo kako su izgledali dueli u tadašnjoj Četvrtoj diviziji sredinom osamdesetih…

Sticajem okolnosti, retko su se kada u 21. veku sastajali: u svega pet sezona za ovih četvrt stoleća, Česterfild i Mensfild bili su u istoj ligi. Poslednji put beše to u Ligi dva, 2018. godine, mada su se sreli i prošlog leta, u prvom kolu EFL kupa. Stadion Česterfilda je bio krcat, ali njihovi ljubimci su poraženi 0:2; nakon utakmice, društvenim su se mrežama širile fotografije uništenih stolica i demoliranog toaleta, ručni rad gostujućih navijača.

Li Bonis (©Guliver/Phil Duncan/Every Second Media)

Pre samo desetak godina, Česterfild je bio nadomak Čempionšipa: završili su kao šesti u Ligi jedan i igrali polufinale plej-ofa, u kojem će nastradati od Prestona. 

Nakon toga, klub se doslovno urušio: pali su u petu ligu, nekadašnju Konferenciju, bili su nadomak bankrota od kojeg su ih spasli navijači, da bi potom, sa novim gazdom, novim trenerom (Pol Kuk je tu već četiri sezone, što je za nižerazredni ostrvski fudbal dosta veliki uspeh) i u novom naletu, uspeli da se vrate u četvrtu ligu.

Česterfild kao da deli sudbinu rudara: uvek je tu neka muka, uvek budu blizu, uvek bude neka treća smena koja im uništi sreću. Koketirali su cele godine sa automatskom promocijom, da bi na kraju morali da se zadovolje šestim mestom i učešćem u plej-ofu. 

Prva prepreka im je, koliko danas, Nots Kaunti, klub koji ih je svojevremeno savladao u finalu baraža u Nacionalnoj ligi; ako to preskoče, mogu da se nadaju onoj jednoj utakmici na Vembliju u kojoj je sve moguće.

A ako Česterfild – najbolji strelac je Severni Irac Li Bonis, koji je čak četiri puta nastupao za reprezentaciju svoje zemlje, a u CV-ju ima i sezonu u ADO Den Hagu u Holandiji; najbolji igrač je Tom Nejlor, koji je počeo karijeru u omraženom rivalu! – bude uspešan, dogodine nas čeka novi rudarski derbi, u Ligi jedan. 

Tamo je Mensfild, sada već stabilan klub – gledali smo ih ove sezone protiv Arsenala u FA kupu i bili su sjajni! – a na njihovoj klupi i Najdžel Klaf, sin svoga oca Brajana.

I imaćemo opet taj derbi, više od četrdeset godina otkako je Megi Tačer posvađala rudare i dva susedna grada što su dotad nalikovala jedan drugom kao jaje jajetu, i taman toliko otkako nas je “Das ist Walter” poveo pravo u Raspotočje, u Velenje, u rudnik Kreka Banovići.