PRELAZZI: Ta fora više nije smešna

Koliko traje jedna fora, pa makar bila i najbolja na svetu?

Uzmite danas da pročitate onu raskupusanu knjigu viceva koja se u svoje pero prenosila s kolena na koleno, i biće vam, što kažu današnja deca, "krindž"; pogledajte "smiješne" slike i klipove kojima smo se onoliko smejali na internetu pre samo desetak godina i malo toga će vam biti jasno. Ma šta pre nekoliko godina, upotrebna vrednost dobre fore, pa i dobre priče, skratila se kako se svet ubrzao, kako mahnito od ranog jutra klikćemo na sve mreže i sve sajtove, ono što danas izmami osmehe i "lajk" već do večeri je glupavo.

Jednog dana cela planeta, ili ti se makar tako čini, priča o tebi, ne možeš da skrolneš po telefonu a da ne vidiš neku vest, neki video-zapis, neku tviterašku doskočicu, a sutra te već nema nigde. Sutra si jučerašnje vesti.

A malo je toga bajato kao jučerašnje vesti.

Tako se nešto desilo junacima današnje priče – i ona će, bez brige, koliko sutra biti nejestiva, jer čak i onaj koji je uz jutarnju kafu zadovoljno promumlao "pa dobro, nije loš ovaj tekst" već do užine je napadnut svim mogućim notifikacijama i više ne zna ni šta je pročitao – (ne)voljnim junacima koji pokušavaju, možda po prvi put nakon maja, da ne ispišu istoriju.

(©Reuters)

Jer ukoliko Luton Taun danas izgubi od Vulverhemptona na svom terenu, postaće klub sa najgorim startom u istoriji Premijer lige kada je reč o timovima pristiglih iz nižeg ranga takmičenja. Samo je Svindon Taun, podsetili su ovih dana novinari, a navijači i oni kojima je Luton simpatičan čuli sa knedlom u grlu, imao četiri poraza u prve četiri utakmice. A to je bilo davno i pradavno, pre cipcelih 30 jeseni...

"Dvojka" na Kenilvort Roudu danas, i Luton će ponovo biti vest, makar na jedno po podne.

Okej, simpatične "Šeširdžije" možda po sastavu i ne zaslužuju da uzmu ni bod – realno, sredina u kojoj su Lokonga, Nakamba, Čong i Džejkob Braun teško da bi imenima mogla da parira nekom solidnom članu Čempionšipa – ali ne zaslužuju ni da budu najgori od sve dece otkako je fudbal postao najozbiljniji biznis na Ostrvu.

Nije to, ipak, ono što ih razlikuje, i nije to ono zbog čega bi trebalo lamentirati nad njihovom sudbinom.

Ovde je reč o dobroj fori, o njenom kratkom trajanju, i ukusu koji ostaje posle svega.

Kada je Luton Taun u onoj ludoj i tvrdoj utakmici na Vembliju, preko beogradske braće iz Koventrija, stigao do Premijer lige, danima je, ma nedeljama je – možda sve do pojave Saudijske Arabije u našim svakodnevnim brigama – to zvučalo kao najvažnija fudbalska vest.

Mančester siti napokon osvojio klempavi pehar? Uuu, super, nego da li ste videli kakav Luton ima stadion? Ulazi se kroz dnevnu sobu, vidiš tetku kako peče onu englesku pitu na prozoru, ako si debeo kao prosečan stanovnik prvog reda stolica na britanskim tribinama nećeš moći da se provučeš kroz uske hodnike, i tome slično.

------------------

Igraj novog Prognozzera - osvoji do 100.000 dnevno sa NULA dinara uloga.

-------------------

Luton je nakratko – na vrlo kratko, povlačimo – bio čedo interneta i ostalih tvitera, drugi omiljeni klub svakome ko se spremao za novu sezonu Premijer lige. Pa još kada se ispostavilo da su u ovom vrtlogu idiotluka nazvanom "letnji prelazni rok 2023." oni bili ćutljivi, štedljivi i maltene nepostojeći, bilo je mnogo razloga da im neutralni posmatrač, čak i onaj kojem neće na pamet pasti veliki Radomir Antić, poželi sreću.

A onda su izašli na teren. A teren je, kako ono beše, merilo?

Nije Luton nijednu utakmicu odigrao skaredno loše, naprotiv; teraju oni taj svoj direktni fudbal koliko mogu i koliko im se dozvoli, dali su i dva gola mada je jedan bio iz penala, a oba iz kategorije "utešnih", ali ovaj klub više nije fora.

Naravno, da je bilo išta drugačije, da su brzinski uzleteli visoko kao onda čuveni Kjevo iz Verone ili, negde baš tih "magarećih" godina, Ipsvič Taun u Engleskoj, i dalje bi se o njima raspredale bajke, još bi se govorilo da ima u ovom dobu nade i za klubove sa malim stadionima i bez stotina miliona u sefu.

Ali to Luton, premda je u radničkim pantalonama stigao iz Konferencije i sa ruba opstanka pravo među užurbanu fudbalsku buržoaziju, to Luton jednostavno nije.

Od tima koji je, kako su to govorili svi oni što žude za nekim prohujalim i nikad neprežaljenim vremenima, bio poljubac romantike u Premijer ligi, brzo su postali oni koji smetaju "velikim dečacima". Istrošila se brzo, a evo tek je peto kolo, sva ljubav i sva emocija koju smo nekoliko vrelih dana i sedmica imali za Luton.

Bilo bi prelepo, zbog tih kojima je Luton i dalje mio, da se u ekipi Roba Edvardsa probudi ponos, da sateraju Vulvse već koliko danas u WC one gospođe što doslovno živi u stadionu – ili je, biće, stadion njen podstanar? – pa da ne ispadnu, kao što im predviđaju znalci, već do Božića, momenta u kojem engleski fudbal prvi put sravnjuje račune.

Kenilvort Roud (©Reuters)

Tada bi Luton opet postao fora, možda dan-dan i po, pre nego što bi nanovo počeo da smeta, taj uljez iz prošlosti, taj bivši vic, taj nezvani gost u kupaćim gaćama na jahti gde milijarderi ispijaju svoje lagavuline i moete.

Da se nešto napravi analiza – u Srbiji ili Engleskoj, svejedno – gledanosti njihovih utakmica, verovatno bi se ispostavilo da u napornom radu Karltona Morisa koji se batrga u napadu i čeka centaršut koji ne dolazi, uživa tek šačica ljudi.

Ne volimo mi romantiku, hoćemo kazati, sem kad je romantika uspešna. Ko bi gledao film o zgaženom cveću, ko bi – sem nas vrlih mazohista – uživao u dokumentarcu što bi pratio potencijalno najgori klub u istoriji Premijer lige?

Pa, možda je zapravo to bila Lutonova uloga, svakako veća od one koju će odigrati u naredna 32-33 kola?

Da nas izleči od snova i maštanja, da pred sve nas stavi ogledalo, pa da priznamo jedni drugima da, svaka čast i tom malom stadionu i njihovoj priči, ali mi bismo radije da gledamo Superli.., pardon Premijer ligu u kojoj nema mesta za fore i viceve.