Crvena zvezda je šampion Evrope! Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona! Najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala! Darko, Darko, Darko...

Kažu da nije dobro tekstove počinjati tuđim citatima. Ali ono što je Milojko Pantić izgovorio tog 29. maja 1991. godine uklesano je u kolektivno biće ovog naroda. Čak i oni kojima crveno-bele boje nisu najmilije znaju koliko vrede gornje rečenice. Jer to jeste bio ne samo najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala, to je verovatno bio najveći uspeh jugoslovenskog sporta. Dok se to još moglo, dok novac nije kupio fudbal. Crvena zvezda šampion Evrope. Pre tačno 30 godina. I zanavek.

(2,00) Mančester siti (3,30) Čelsi (4,00)

Baš da se ne bi zaboravilo, jer ne sme se zaboraviti. Ovo su priče o epskom podvigu. O najvećem timu stare Jugoslavije. O Crvenoj zvezdi. O duhu jednog vremena. Iz usta samih aktera...

VLADA STOŠIĆ

Ulazak na teren u finalu (©MN Press)

Stadion Sveti Nikola, 29. maj 1991, Bari, Italija...

Moguće je da nam nisu dozvoli da igramo kako znamo. Ne znam zaista... Mnogo teško za analizirati. Čudna i atmosfera, kao da svi u klubu čekali taj meč da oduše. Vidiš Džajića sa cigaretom, nervoznog Cveleta, o Ljupku da ne govorim. Jedna cigara za drugom. Kada sam ušao i meni je bilo u glavi samo ne primimo gol. Teško bismo se vratili. Penali su nešto drugo, imali smo takve tehničare i izvođače prekida, da se i sada naježim. Nije bilo greške. Koliko je sve to bilo ludo. I ta noć i povratak u Beograd i blokiran auto-put. Bacali su nam neke ruže. Vidiš da je klub uspeo, da smo svi uspeli. A nisi svestan kao što si danas. Sećam se i onih naših bordo odela. Razmišljaš, kakav smo mi to tim?

Besmrtni puk - veličanstveni govore: Najveće svedočanstvo o Bariju

Oko tebe maslinjaci, a spremaš se za finale; snimak ne gledam, mnogo dosadna utakmica

Ne znam i ne mogu da pretpostavim kako bi sve to izgledalo da nismo uspeli. Teško je bilo sve to izdržati. Jer se stalno potenciralo da smo prvi put u finalu, da Zvezdi kao klubu nedostaje samo još taj jedan pehar. Ne kažem da je greška, ali da mogu da vrate vreme sumnjam da bi nas ljudi iz kluba odveli u Italiju mnogo ranije. Zamislite samo da ste na istom mestu, sa istim ljudima sedam dana. Pa neka su vam najbolji prijatelji i drugari. Teško je bilo to psihički izdržati.

Kolike noći u hotelu Slavija...

Goran Vasilijević, Stošić i Slobodan Marović

Zanimljiva je priča o toj generaciji, tom uspehu i Bariju, o atmosferi. Danas svi to rade, govore o nikada viđenom timskom duhu i koriste slične floskule. Ali, za početak, evo vam jedna anegdota. Ne znam ni sam koliko noći smo proveli u hotelu „Slavija“. I znali su se neki rituali tokom tih karantina. Ja sam sedeo za stolom sa Najdoskim, Pančevom i Duškom Radinovićem. Dakle, dva Makedonca, Crnogorac i ja kao predstavnik Vranja. I znao se ritual. Obično smo posle obroka išli pešaka do Hrama, malo tu popričamo. Sećam se kao danas jednog jutra. Darko je onako šeretski u svom stilu pričao kako je makedonska muzika u staroj Jugoslaviji najbolja. Sve zbog pesme „Makedonsko devojče“. Javio se tu Duško Radinović, hoće da brani Crnu Goru i tamošnji melos. Darko i dalje drži svoju stranu, javlja se i Ilija... Ja sam ćutao nekoliko koraka, ali sam rekao da je vranjski melos nešto najbolje. Darko odmah skoči, priča kako nemam pojma i tako to. Ali taj razgovor je slušala jedna žena. Stigla nas i ona se ubacuje u razgovor. Pazi sad ovo, doslovce izgovara: „U pravu je ovaj momak, vranjanski melos je najbolji, to vam ja kažem kao profesorka na Akademiji“. I tu je priči morao da bude kraj.

Aj' sad Darko, nemoj da promašiš u bestraga, svi te gledaju...

Neki od nas iz Barija bili bi 10 puta bolji igrači u ovom modernom fudbalu

Stošić otišao? Pa to je odlično...

Stvarno smo bili moćna ekipa, prava družina, operisana od ega. Evo, pošto je u pitanju veliki jubilej, možete da mi dopustite da se malo hvalim. Mogu i cifre da pominjem, da sam u te dve sezone odigrao 51 utakmicu i bio standardan do proleća 1991. godine. Ali ima jedan detalj koji me čini mnogo ponosnim. Govorimo o sezoni posle Barija. Odigrao sam odličan meč protiv Sampdorije u Đenovi, zatim otišao na polusezoni. Nisam bio u ključnoj utakmici za prolaz u finale. Otišao sam pre toga, na polusezoni, u Majorku. Nedavno mi je jedan poznati srpski novinar prepričao razgovor sa Vujadinom Boškovom. Veliki trener je rekao da od svih igrača Crvene zvezde na terenu ne bi voleo da vidi mene. Kada je dobio odgovor da sam ja otišao, Boškov je onako u svom stilu izgovorio:

„Pa to je odlično...“

Mile i Ilija – nestvaran tandem; Olimpik – strašan tim

Kultni golf dvojka i moda 90-ih

Kada je počela sezona koja je krunisana utakmicom u Bariju, ja sam imao dug staž u Crvenoj zvezdi. Bio sam dete kluba, a znate kako su deca kluba odgajana. Kao što ih i danas odgajaju. Pobedi i nemoj nikoga da se plašiš. Bio sam svedok stvaranja tog tima, i života ogromnog kluba. Nas nekoliko iz omladinaca, pre svih Juga i ja. Onda dolaze Dejo, Pančev i na kraju Belodedić. Pogledajte vi tu silu. Nekad kada razmišljam o toj Zvezdi pomislim da sa Miletom i Ilijom nismo mogli da primimo gol. To je nestvaran tandem. Još kad osetite kako deluju, šta sve mogu zajedno. Nemoguće je to objasniti. Nikada se nismo osetili inferiornim u odnosu na Bajern ili Glazgov Rendžers. Zasluga je to i uprave kluba, koja je znala da uskladi finansijski i sportski deo. Džaja je bio nepogrešiv, imao je i finansijsku potporu koju je obezbeđivao Cvele.

Sekuritatea, pasoš, pa jagnjeća brigada... Naljutio sam se na sistem

Zaslužili smo šestu Zvezdinu zvezdu, ko hoće da bude pojedinac, nek igra tenis

Ali da se vratimo na fudbal. Realno, Ljupko je podneo najveći teret na leđima posle Grashopersa. Otišao je Piksi, mi smo slabo odigrali. Stvorila se sumnja, pritisak, raspravljalo se dugo u javnosti. I onda meč za ponos Crvene zvezde, pa i moj lični. Odigrao sam vanserijski u Cirihu. Nemojte da ispadne da se opet hvalim. Ali pogledajte snimke. Ona lopta koju sam dao Pančevu za vodeći pogodak. Preko odbrane, tačno tamo gde je on otvaranjem želeo da je pošaljem. Ja i Darko smo imali neku posebnu vezu. Voleo me je, tu smo komšije. On iz Skoplja, ja iz Vranja. Stalno je pričao: „Ti, Vranjanac, ovo, ti, Vranjanac, ono“. Čudo od čoveka i napadača. Čujemo se i danas. Nekako smo legli jedan drugome. Voleo me je. Čudio se koliko mogu da trčim, s obzirom da sam bio i tehnički na dobrom nivou. Eto, ispalo je tako da mogu da vam hronološki pričam. Posle Grashopersa desio se Rendžers. Opet pritisak, Dejan se povredio nekoliko dana ranije. Mislim na meču sa Zemunom. Ako se ne varam nosio sam desetku na tom meču. Nije to toliko ni važno. U Beogradu je bio jedan od upečatljivih detalja u mojoj karijeri. Možda i najbolja partija u životu. Sve me htelo. Uživao sam na terenu...

I uvek mi možemo da pričamo da li nam je nešto nedostajalo, pa i to da li smo mogli u finalu da igramo bolje. Pazite, fudbal se mnogo promenio. Nisi tada ti imao mnogo ekipa sa jakim fizikalijama koji uz sve to imaju vanserijske tehničare. E, to je bio Olimpik iz Marselja. Dave te. Kada god imaš loptu dvojica su u presingu, nekada i trojica. Onaj Bazil Boli... To su bili takvi dueli, onda Abedi Pele, a Piksi na klupi. I ja sam bio na klupi. Gledaš i čekaš.

Kažem ti tačan rezultat finala, al pehar je moj sedam dana... I onda je krenula ludnica

Bila je jedna sveska i u njoj sve zapisano... Bio je zapisan i taj Amoros

Dres iz finala još nisam oprao, ima i nekih tragova krvi na njemu...

Eh, da je duže trajalo...

Ali neka... Svaki 29. maj je praznik u mom domu, kao i u domovima svih zvezdaša. I prava je šteta što je ova COVID situacija, pa klub ne može da organizuje proslavu. Čisto da prepričamo još nešto. U društvu se svašta setiš. Sećam se da sam posle Beograda imao doček u Vranju. Bio sam sa gradonačelnikom. Jedini sam osvajač Kupa šampiona sa tog podneblja. Znam da će se Bina nasmejati kada ovo pročita. Oni tamo blizu Kruševca su u velikoj prednosti. Imaju Binu, pa Jugu koji je dva puta osvajao. Ali znate da smo mi sa juga skromniji. Ja nisam nosio pehar po Srbiji, ali je Bina sve nadoknadio. Vozio ga je gde god krene. Bio je pehar i na nekim svadbama, pričalo se da je ulubljen i da je UEFA morala da ga popravlja, a-ha-ha.

Povreda 1991, sankcije 1992, ali prvak Evrope i sveta - to ne može niko da mi uzme

Molili smo boga da Piksi ne počne...

Trebalo je da šutiram posle Darka, molio sam se Bogu i mislio u sebi – samo završi, molim te

Nas i danas smatraju da smo generacija koja je mogla da se snađe u modernom fudbalu. I ja delim to razmišljanje. Imali smo sve. Nisi smeo nikoga da fauliraš na 25 metara od gola. Miha kao prvi izvođač, a znate kakve su šuteve imali Juga, Darko, Savićević. Nisu svi mogli da dođu na red. Danas su igrači malo egoistični. To kod nas nije bio slučaj. Ljupko ima velike zasluge. I pitam se gde bismo bili da smo mogli još malo da ostanemo zajedno.

Odeš u Minhen – nema problema. Prihvatiš otvorenu igru i pobediš ih tamo posle ne znam koliko godina. Dominiraš, tamo možeš sve da rešiš. Pa nam je Drezden bio rutina. I onaj Rendžers nakrcan reprezentativcima Engleske.

Da je bilo sreće više bismo potrajali. Duže bismo igrali zajedno. Ali i ovako smo lestvicu postigli visoko. Sada je skoro nemoguće da to neko ponovi. Ali treba verovati. Zvezda je od 1945. godine verovala da će biti najbolja u Evropi. I bila je.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Profesorka kaže da je vranjanski melos najbolji, a Vujadin Boškov da sam ja najbolji

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Rukomet

eFudbal

Hokej na ledu

Bejzbol

Stoni tenis

Snuker

Dota

Najava mečeva