Prvi uslov za prolaz: Ne dajte im da šutiraju

Navijači u elementu, struka na oprezu. I jedni i drugi imaju pravo: Grobari najavljuju da će napuniti stadion u Humskoj posle 15 godina, a treneri u stručnom štabu Partizana da im neće prirediti veče nerviranja, već radosti.

Da bi se to desilo, crno-beli eliminisali Oleksandriju i osigurali mesto u trećem kvalifikacionom kolu za mesto u Ligi konferencije, potrebno je poboljšati igru u defanzivi. Iako je pred revanš sa AEK-om Srđan Blagojević pitao novinare zašto misle da su potrebne promene u poslednjoj liniji, bez obzira na činjenicu da je njegov tim poslednje tri utakmice (ako se ograničimo na periode od 90 minuta) dobio bez primljenog gola, svakom ko gleda malo dublje od statistike jasno je da je odbrana daleko od idealne.

Potvrđeno je i kroz podatak da je tim sa Topčiderskog brda dozvolio rivalima da kreiraju čak 15 velikih prilika od početka sezone. Tačnije, toliko puta su protivnici šutirali u okvir gola, a na sve to valja dodati one pokušaje koji su završili van konstrukcije.

U Larnaki je bilo najviše problema, jer je AEK čak osam puta pokušao direktnim udarcima u gol; u revanšu je kiparski predtavnik stvorio tri takve situacije; problema je bilo i u Pančevu, kad je Železničar krenuo po pobedu posle izmena Radomira Kokovića i čak šest puta pucao u prostor između stativa, da bi tokom meča u Katovicama ukrajinski sastav odapeo još sedam strela ka toj zoni.

Partizan ne prima gol od Oleksandrije, kvota 2,80

Ohrabrujuće za Partizan je što je na tim utakmicama primio samo jedan gol. Kako zbog uticaja Marka Miloševića i Miloša Krunića, tako i nepreciznosti protivničkih ekipa, pa i naklonosti Fortune. Čak 55 pokušaja ukupno imali su navedeni timovi i dobro je za Beograđane da je samo jedna lopta, pre produžetaka sa AEK-om, završila u mreži. Mada, sudbinu ne bi trebalo provocirati i zato je jedna od centralnih tema u „Zemunelu“ minulih dana bila kako da se spreči broj šuteva. Jer, pitanje je da li golman Partizana može baš sve da pohvata.

Deo javnosti ima pravo kad kaže da je i na planetarnom nivou fudbal promenjen do te mere da čak i najveći timovi sveta u nekom trenutku meča trpe pritisak i suočavaju se prosečno sa po četiri, pet šansi rivala. S druge strane, nije bilo tako davno kad je Aleksandar Stanojević tokom drugog mandata stvorio granitnu odbranu od prosečnih igrača, što znači da je i do struke, opredeljenja i načina igre.

Blagojevićev stil jeste pomalo rizičan, naročito kad je potrebno „ući“ u igri, preneti loptu na protivničku polovinu, međutim, ume da bude i produktivan ako se u tome uspe. Ako ne, Partizan je taj koji trpi, kao što je bio slučaj u Moskvi, na Bratskom kupu, kao i na pobrojanim susretima ove sezone.

Sad kad je rezultat iz Poljske povoljan (2:0), kad je i ambijent u klubu i oko njega danim pozitivan, ohrabrujuće je što članovi stručnog štaba ne odaju utisak da su pali u euforiju, nego drže oči otvorenim i trude se da ograniče broj šansi rivala. Uz dva pitanja: da li je to izvodljivo sa postojećim kadrom, jer smo svi odavno konstatovali kako bi Partizanu dobro došao još jedan, iskusniji, štoper;  i da li u ovom delu sezone kad se ekipa još upoznaje?