Sad se lomi, sad se stvara istorija: Gori poslednja linija fronta za plasman na Mundijal 2026.

AZIJA

Na Svetskim prvenstvima sa 32 učesnika Azija je imala četiri garantovana mesto na Mundijalu i peto u Interkontinentalnom baražu, a proširenjem turnira na 48 učesnika najmnogoljudniji kontinent dobio je osam sigurnih mesta i deveto u Interkontinentalnom baražu. Šest selekcija se već direktno plasiralo preko glavne runde kvalifikacija (Japan, Južna Koreja, Iran, Australija, Uzbekistan i Jordan), dok se šest selekcija plasiralo u azijski baraž (Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Oman i Indonezija).

Šta se dešava u oktobru? Pomenutih šest selekcija biće podeljene u dve grupe sa po tri tima, pobednici obe grupe plasiraće se direktno na Svetsko prvenstvo, dok će dve drugoplasirane igrati međusobni dvomeč u novembru, kojim će biti izabran azijski predstavnik u Interkontinentalnom baražu. Grupu A čine Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman (svi mečevi igraće se u Dohi), dok su u Grupi B Saudijska Arabija, Irak i Indonezija (svi mečevi igraće se u Džedi). Svaka reprezentacija igraće se svakom po jednom, što znači da će sve biti rešavano u po tri utakmice (Katar - UAE, Katar - Oman i UAE - Oman u Grupi A i Saudijska Arabija - Irak, Saudijska Arabija - Indonezija i Irak - Indonezija u Grupi B).

Od pomenutih šest selekcija samo su Saudijska Arabija i Katar učestvovali na Mundijalima u 21. veku. Zeleni Sokolovi su od 1994. igrali na šest od osam Mundijala, a sada će pokušati da stignu do trećeg uzastopnog plasmana predvođeni ekscentričnim selektorom Erveom Renarom. Na vreme su u Saudijskoj Arabiji dali otkaz Robertu Manćiniju, u tom trenutku najplaćenijem treneru na svetu i vratili Renara koji ih je vodio u Kataru 2022. Uspeo je Renar da ispravi dobar deo onogo što je Manćini upropastio, nije došao na vreme da bi izvukao direktan plasman na Svetsko prvenstvo, ali je i odlazak u baraž puna kapa imajući u vidu kakve je rezultate Saudijska Arabija imala na početku kvalifikacionog ciklusa sa Italijanom kao selektorom. Pored starih snaga iz domaćih velikana (Salem Al Davsari, Hasan Al Tambakti, Firas Al Burajkan, Musab Al Džuvajr, Sultan Al Ganam) tu su i Romin desni bek na pozajmici u Lansu Saud Abdulhamid i levo krilo Antverpena Marvan Al Sahafi. Jasno je da će pred svojim navijačima u Džedi Arabija biti prvi favorit grupe sa Irakom i Indonezijom.

Navijači Iraka nadaju se prvom plasmanu njihove zemlje na Mundijal od 1986. godine

Lavovi Mesopotamije, kako glasi nadimak reprezentacije Iraka, igrala je do sada samo jednom na Mundijalu, u Meksiku 1986. godine (izgubili sve tri utakmice), aktuelni selektor je Australijanac Grejem Arnold, koji je predvodio Kengure na prethodna dva Svetska prvenstva. Najvažniji igrači tima su vezista Utrehta Zidan Ikbal, centarfor Lutona Ali Al Hamadi, desno krilo Hamarbija Montader Mađed... Jedan od potencijalnih jesenjih hitova mogla bi da bude Indonezija čiji je selektor legendarni Patrik Klajvert. Tamošnji savez je poslednjih godina krenuo u veliki projekat gde su uspeli da privole da igraju za njihov državni tim nekolicinu solidnih igrača rođenih u zemlji bivšeg kolonizatora Holandiji, koji vode poreklo iz Indonezije. To su na primer štoper Sasuola Džej Idzes, štoper Menhengladbaha Kevin Diks, levi bek Lila Kalvin Verdonk, a tu je i golman Kremonezea Emil Audero koji je čak i rođen u Indoneziji...

17.00: (4,70) Oman (3,50) Katar (1,80)

Drugu grupu čine Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Oman, a mečevi će se igrati u Dohi. Katarci imaju dijametralne rezultate poslednjih godina, budući da su neočekivani dvostruki uzastopni šampioni Azije, ali su na Svetskom prvenstvu na domaćem terenu izgubili sve tri utakmice i sada imaju jaku želju da neuspeh iz 2022. isprave narednog leta. Katar se još nikada nije sam plasirao na Svetsko prvenstvo, budući da su na prethodnom Mundijalu učestvovali direktno kao domaćini, pa će sada pokušati da probiju i tu barijeru. Okosnicu tima i dalje čine igrači poput Akrama Afifa i Almoeza Alija, a tu su i naturalizovani Brazilci Edmilson Žunior i Giljerme. Reprezentaciju je prvog maja preuzeo Đulen Lopetegi i tako su Bordo-crveni nastavili tradiciju španskih selektora.

Katar bi da popravi utisak posle neuspeha na domaćem terenu 2022. godine

Veliku konkurenciju imaće Katarci u vidu najvećeg rivala kako na geopolitičkom, tako i na sportskom nivou - Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zajedovi sinovi čekaju na plasman na Mundijal od Italije 1990, kada su izgubili sve tri utakmice. Selektor UAE je Rumun Kozmin Olaroju, a vredi istaći da su četiri najskuplja igrača Emiraćana trojica Brazilaca (Fabio Lima, Luan Pereira i Kajo Lukas) i jedan Argentinac Nikolas Himenes. Ofanzivni deo tima ispunjavaju mahom pomenuti Južnoamerikanci, ali je zadnja linija sa pravim Emiraćanima značajno slabiji deo tima. Emiraćani se nadaju da će uspeti da se revanširaju Kataru za blamažu iz polufinala Azijskog kupa 2019, kada je Katar razbio UAE 4:0 usred Abu Dabija.

19.15: (6,50) Indonezija (4,00) Saudijska Arabija (1,55)

Jedna od reprezentacija koje se nadajau čudu je Oman, čiji je glavni adut stari lisac Karlos Keirož. Portugalac je u 73. godini, sa Iranom je magistrirao kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, a ako bi uspeo da na Mundijal odvede selekciju limitiranu kvalitetom poput Omana krunisao bi izuzetno uspešnu selektorsku karijeru. Skoro svi igrači igraju u omanskoj ligi, a u Evropi nastupaju samo tri igrača i to dvojica u češkoj drugoj ligi i jedan u španskoj četvrtoj ligi.

AZIJSKE KVALIFIKACIJE ZA MUNDIJAL – ČETVRTA FAZA, 1. KOLO

Sreda

17.00: (4,70) Oman (3,50) Katar (1,80)

19.15: (6,50) Indonezija (4,00) Saudijska Arabija (1,55)

***kvote su podložne promenama

KONKAKAF

Procentualno gledano, KONKAKAF zona nije od proširenja Mundijala profitirala ništa manje od Azije i Afrike. Umesto dosadašnja tri garantovana mesta i četvrto u Interkontinetalnom baražu, zona Severne Amerike, Srednje Amerike i Kariba sada ima šest zagarantovanih mesta i jedno u Interkontinentalnom baražu, s tim da će konkretno u Interkontinentalnom baražu za Svetsko prvenstvo 2026. KONKAKAF imati dva tima, jer će kao kontinent domaćin dobiti jedno dodatno mesto. SAD, Kanada i Meksiko direktno su se plasirali kao domaćini takmičenja na planetarnu smotru, što znači da će se iz kvalifikacija plasirati još tri selekcije i dve će otići u Interkontinetalni baraž.

U toku je glavna runda KONKAKAF kvalifikacija u kojima je 12 reprezentacija smešteno u tri grupe sa po četiri tima, a pobednici sve tri grupe plasiraće se direktno na Svetsko prvenstvo. Dve najbolje drugoplasirane plasiraće se Interkontinentalni baraž koji je na programu u martu sledeće godine u Meksiku. Grupu A čine Panama, El Salvador, Gvatemala i Surinam, u Grupi B su Jamajka, Trinidad i Tobago, Kurasao i Bermuda, a u Grupi C su Honduras, Kostarika, Haiti i Nikaragva. Za razliku od Afrike i Azije gde ćemo najveći broj odgovora dobiti već u oktobru, za KONKAKAF ćemo morati da se strpimo do novembra, budući da su do sada odigrana samo dva od predviđenih šest kola kvalifikacija. Ovog meseca na programu je treće i četvrto, a u novembru će se igrati peto i šesto.

Grupa A počela je neočekivani način, budući da je Surinam lider sa četiri boda, El Salvador ima tri, Panama dva, a Gvatemala jedan bod. Selekcija Panama je pred početak grupe važila za prvog favorita, budući da bar na papiru ima najviše iskustva i jedina je igrala na Svetskom prvenstvu u skorije vreme (u Rusiji 2018). Za tim čiji je selektor preko pet godina Danac Tomas Kristijansen igraju desni bek Olimpika iz Marseja Amir Muriljo, štoper Noriča Hose Kordoba, vezista UNAM Pumasa Adalberto Karaskilja, centarfor Dinamo Kijeva Eduardo Gerero, a tu je i bivše levo krilo Crvene zvezde, a sada meksičkog Huaresa Hose Luis "Puma" Rodriges.

Panama nije dobro krenula, ali i dalje ima velike šanse za svoj drugi plasman na Svetsko prvenstvo

Najinteresantnija priča jeseni mogao bi da bude Surinam, jedna od onih reprezentacija sveta za koje znate da bi imale strašan potencijal kada bi svi igrači poreklom iz ove zemlje nastupali za nju, a ne za Holandiju. Ovako, Surinam mora da se osloni na momke za koje mahom nije bilo mesta u seniorskoj reprezentaciji Holandije, a koji su prošli mlađe kategorije Narandžastih. To su štoper Kajserija Stefano Densvil, levo krilo Osasune Šeraldo Beker, desno krilo Antverpena Hirano Kirk, vezista NEC-a iz Nejmehena Tjaron Šeri (navijači Zvezde ga pamte iz mečeva sa Makabijem iz Haife 2022), Žan Pol Botijus (Darmštat), Ridgesiano Haps (Venecija), Virdžil Misiđan (NEC Nejmehen, nekada bio u Ludogorecu), a deo reprezentacije je i doskorašnji napadač OFK Beograda, a sada član Ujepešta Gleofilo Flajter. Selektor Surinama je legendarni golman Stenli Menzo, koji je osvojio Kup Kupova sa Ajaksom 1987. i Kup UEFA sa Kopljanicima 1992. godine, a kasnije i titulu šampiona Belgije sa Lirsom 1997.

Posle dva kola u Grupi B Jamajka ima šest bodova, Kurasao četiri, Trinidad i Tobago jedan, dok je Bermuda bez bodova. Rege Bojsi nisu igrali na Mundijalu još od Francuske 1998. godine i čini se da ovakvu šansu ne smeju da ispuste. Reprezentacija je dovoljno kvalitetna da se nađe na Svetskom prvenstvu, a najjači aduti Jamajke su desno krilo Rome Leon Bejli, štoper Brentforda Itan Pinok, štoper katarske Al Garafe Mejson Holgejt, levo krilo Birmingema Demaraj Grej, centarfor meksičke Tihuane Šamar Nikolson i desno krilo Lestera Bobi De Kordova Rid. Selektor Jamajke je Stiv Meklaren, koji je ostao upamćen kao poslednji čovek koji nije uspeo da se sa Engleskom kvalifikuje za veliko takmičenje (za EURO 2008). Ipak, imao je Meklaren svojih uspeha, budući da je sa Midlzbroom stigao do finala Kupa UEFA 2006. što ga je i kvalifikovalo za selektorsku poziciju Engleske, a kasnije je 2010. godine Tventeu doneo jedinu titulu šampiona Holandije u istoriji kluba.

Jamajka ne sme da ispusti istorijsku šansu da zaigra na Mundijalu posle 28 godina

Najveći konkurent Jamajke je maleni Kurasao, za koji igraju od poznatijih imena Jirgen Lokadija, Rišedli Bazur, Tahit Čong (bio u Mančester Junajtedu), Armando Obispo, Leandro Bakuna, Žuninjo Bakuna, kao i bivši igrač Partizana Ksander Severina. Pravo da igra za Kurasao ima i bivši igrač Crvene zvezde Rišairo Živković, mada u poslednje vreme nije dobijao poziv selektora Dika Advokata. Legendarni Holanđanin je kao 78-godišnjak jedan od trojice najstarijih selektora na svetu, a ako bi sa Kurasaom napravio čudo mogao bi mirne duše da ode u penziju kao čovek sa ozbiljnom krunom dugogodišnjeg rada. U grupi je i Trinidad i Tobago predvođen Levijem Garsijom iz moskovskog Spartaka, ali je kvalitet ove selekcije daleko od slavnih dana i 2006. kada su sa Dvajtom Jorkom učestvovali na Mundijalu u Nemačkoj 2006. Sada je upravo legendarni igrač Mančester Junajted u ulozi selektora Trinidada i Tobaga.

Velika borba vodiće se u Grupi C, gde Honduras ima četiri boda, Kostarika i Haiti po dva, a Nikaragva jedan. Iako je Kostarika najjača reprezentacija u grupi (Kejlor Navas je i dalje tu sa 39 godina, prva zvezda Manfred Ugalde iz moskovskog Spartaka), Honduras je najbolje počeo kvalifikacije i lider je grupe. Los Katraćosi nisu učestvovali od Brazila 2014. i sada imaju veliku šanse, a glavne uzdanice tima čuvenog Kolumbijca Reinalda Ruede (koji je već vodio Honduras na Mundijalu 2010) su napadač Leha iz Poznanja na pozajmici iz Seltika Luis Palma i iskusni napadal saudijske Al Nadžme Romel Kijoto. Član tima je i bivši vezista Partizana, a sada Levantea Kervin Arijaga. Svoju šansu čekaju i Haićani, predvođeni dželatom Crvene zvezde iz dvomeča sa Makabijem iz Haife 2022. Frantzdijem Pijeroom, sada napadačem atinskog AEK-a.