Saša Ilić je u pravu i mora da bude još direktniji

Opaska „ako ćemo da pričamo realno” predstavlja poziv svima da stanu na rep pojavama koje se dešavaju godinama. Ranije je u klupskim saopštenjima glavni krivac bio Pavle Ilić, sad je Nenad Minaković, sutra će neko treći... A da ne bi bio neko treći ili, ne daj bože, četvrti, potrebno je da se o problemu priča. Precizno, bez skrivanja, na svim nivoima. Ovde čak nije u pitanju Saša kao trener ili Partizan kao klub, već spoznaja da zamerke dolaze od čoveka koga je teško iznervirati, koji baš mora dobro da bude iziritiran da bi upao u vatru, i ako njemu ne verujemo, onda smo svi zajedno u problemu.

*****

MOZZART RELAX - PRAVI DOBITNI TIKET IAKO TIP NIJE PROŠAO

*****

Na kraju krajeva, kad se opraštao od igračke karijere, Saša Ilić je sa tribina stadiona „Rajko Mitić” dobio transparent koji govori o njegovoj veličini. Jedan je od retkih, a možda i jedini fudbaler Partizana u 21. veku koga zvezdaši stvarno poštuju, pogledajte kako se pozdravio sa njihovim igračima i članovima stručnog štaba, koliko prijatelja ima u taboru večitog rivala, setimo se kako je branio Dejana Stankovića kad je bilo popularno da ga mnogi napadaju... Sve su to dodatni argumenti da ovom čoveku verujemo. Ne zato što je „apostol istine”, što je termin kakav je izumeo Duško Vujošević, niti što je mesija u Humskoj, već zato što sa trodecenijskim stažom u fudbalu ima autoritet da kaže ono svi u Humskoj misle i, što je još važnije, to je spreman da kaže, za razliku od mnogih, pa čak i ljudi iz njegovog kluba, koji nisu bili tako kuražni, nego su se sakrili iza naloga na društvenim mrežama.

(MN Press)

Da bi nam fudbal bio bolji — a to je valjda opšti interes, bez obzira na to ko će prvi proći kroz cilj — valjda je logično da verujemo, poslušamo ili makar zastanemo pred rečima čoveka koji isti taj fudbal nije ružio, nego ga je ulepšavao. Čak i ako Zdravko Jokić kaže da je trebalo isključiti Mahmudua Bađa, onda je to dodatna potvrda da je Saša Ilić bio u pravu. Neće to ništa promeniti, niti će se u Partizanu zbog takvog priznanja osećati ugodnije, ali jeste put da se o ovoj temi debatuje. Zatvaranje očiju pred problemom na koji je (i) Saša ukazao vodi ka novoj nevolji.

Posle 30 godina profesionalnog bavljenja fudbalom, Ilić se izborio da njegova reč ima težinu i sad kad je otvorio temu suđenja, isto tako bi mogao, verovatno i morao, da pokrene još neke. Urgentnije. Ako je spreman da kaže kako arbitraža nije dobra (a nije bila), onda bi morao da bude direktniji u komunikaciji sa rukovodiocima i da zahteva pojačanja u završnici prelaznog roka.

Bar još jedno, ako ne i dva. Jedno, na poziciji levog beka. Jer, evo prođoše tri meseca kako je Ilić pričao da je tu potrebno osvežiti tim i ništa se nije desilo. Drugo, na mestu desnog beka, gde posle prodaje Milana Roganovića nema nikog ko izvorno pokriva tu poziciju. Štopera ima u izobilju, ali nema kvaliteta i tu je najveći problem ekipe, sposobne da daje golove non-stop, ali i da ih prima kao da je pionirska selekcija.

Da li može da se promeni? Naravno da može. Trenerskom veštinom i još direktnijim pristupom, nikako povlađivanjem. Za Partizan i Sašu Ilića bilo bi najbolje da neko vreme ne igra Vukašin Đurđević. Taj momak se stvarno trudi, profesionalac je, radne navike su za pohvalu, ali prosto priziva nesreću i svaki put u velikim utakmicama je faktor nestabilnosti. Kandidata za pomeranje iz tima ima još. Ako je Stefan Mitrović zaboravljen posle Hetafea, šta je to što drži Stefana Milića u ulozi startera? Ili, da li golmani mogu bolje, nevezano za derbi? Da li je potreban drugačiji pristup ili možda još jedan, pouzdaniji čuvar mreže?

To su teme koje Ilić mora da otvori pred rukovodiocima, ako već nije. I da ponudi još jedan argument: ako je uspeo da koriguje igre Dembe Seka i Žea i sad izgledaju podređeniji ekipi, a ne toliko sebični, ako su izdanja od sredine terena ka napadu kvalitetnija nego na početku sezone, zašto ne verovati da Saša može da poboljša i stanje u odbrani. Sa ovim igračima — teško. Sa nekim drugim — verovatno.