Savo, Deki, Panta, pa i Bjeka za Vidićev oprez

Napravio je Nemanja Vidić prvi korak ka kandidaturi za novog predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Izabran je, kao delegat Jedinstva iz Uba, u Skupštinu FSS, a samo odatle i može da uđe u trku za predsedničku fotelju.

U redu, prvi potez je legendarni as Crvene zvezde i Mančester junajteda napravio, ali daleko je kraj puta, daleko je do dana kada se dižu ruke u kući fudbala, kada bar 43 skupštinara treba da kažu „da“. Uzmimo za primer Nenada Bjekovića, poslednjeg kandidata, koji je bio „siguran“ novi prvi čovek Saveza do onog dana kada je trebalo da bude izglasan. Onda mu je odjednom, preko noći, većina delegata u Skupštini okrenula leđa.

Legendarni as Partizana, kroz igračku, trenersku i direktorsku karijeru, samo je poslednji u nizu nekada velikih fudbalskih imena koja su se „nasankala“ u izbornoj trci. Što je najcrnje, Bjekoviću to čak i nije bio prvi put, jer je slično prošao kada se kandidovao za prvog čoveka Partizana, pa izgubio od – Milorada Vučelića.

Još drastičniji je slučaj, recimo, sa Savom Miloševićem, koji je pre desetak godina takođe poželeo da bude predsednik crno-belih, pa na izbornoj skupštini dobio samo jedan glas, od Ljubiše Tumbakovića, dok je za lidera Partizana izabran Dragan Đurić. Štaviše, u Humskoj 1 je Ivan Ćurković poslednji čovek fudbala koji je sedeo u predsedničkoj fotelji.

Da idemo još dalje... Pre nekoliko godina je Dejan Stanković razmišljao o kandidaturi za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Navodno je obilazio regione, opipavao puls „fudbalskih radnika“, a onda usred svega toga odustao. Kasnije je Stanković demantovao da je imao nameru da se kandiduje, ali priča je ostala.

Kako se bira predsednik FSS, kojih će pet da podrži i ko sve glasa za ili protiv Nemanje Vidića?

Na čelo FSS-a je želeo i Marko Pantelić. Poznat je i slučaj s njegovom kandidaturom kada je sa čela srpske Kuće fudbala otišao Slaviša Kokeza. Navodno je i Pantelić bio „siguran“ pobednik za fotelju prvog čoveka Saveza, a onda je isto preko noći izgubio tu borbu, pa je Nenad Bjeković postao vršilac dužnosti predsednika.

Svi ti slučajevi stoje Nemanji Vidiću kao opomena: koliko god da bio veliko fudbalsko ime tokom igračke karijere, to ne mora mnogo da znači kada se uđe u neke tokove u kojima ne vlada zakon lopte, ne broji se ko je bolji tehničar s fudbalom, nego ko se bolje postavlja van terena, ima bolju anticipaciju vetrova koji duvaju kroz hodnike fudbalske čaršije, pa što ne reći i ko ima bolju „konekciju“ sa političkim strukturama.

Nije kraj dok ne bude kraj, osetio je to i Nenad Bjeković pre koji mesec na svojim leđima. Zato se ni Nemanja Vidić sigurno neće zaleteti u prazno, osim ako ne oseti da zaista ima većinsku podršku u Skupštini FSS. Za sada i dalje opipava puls. Uostalom, predsednički izbori još nisu raspisani. Makar njemu je tokom igračkih dana anticipacija bila jedna od najjačih strana.