Šćekić: Godina bez trofeja ne može da bude dobra za Partizan

Titula. Nedosanji san za većinu fudbalera u igračkom kadru Partizana. Prošle sezone nisu uzeli ni utešnu nagradu, Kup Srbije.

Samim tim, sezona koja je minula ne može da se proglasi dobrom, poput široke javnosti rezonuje i Aleksandar Šćekić, vezista crno-belih.

„Takmičarska godina bez trofeja ne može da bude dobra za Partizan. Kiksirali smo u nekim utakmicama tokom prvenstva, a u polufinalu kupa smo izbacili večitog rivala. Verovali smo u taj trofej, ali nismo uspeli da slavimo posle penala. Pre toga nismo imali sreće u Ligi Evrope, pogotovo u onom meču u Alkmaru gde smo ispustili pobedu”, ocenio je Šćekić za podgoričku Pobjedu.

Zato sada, na početku priprema za narednu sezonu, crnogorski reprezentativac jasno stavlja do znanja šta mu je želja broj 1.

„Titula je prioritet. Uradićemo sve da trofej vratimo u naše vitrine. Imamo kvalitetnu ekipu i mislim da je vreme da prekinemo sušni period. Navijači čekaju titulu od 2017. godine i nadam se da ćemo ih obradovati na kraju sledeće sezone. Naravno, najveće ambicije imamo i u kupu”.

Visoki vezista kaže da je imao zimus ponude da ode iz kluba, ali da je odlučio da ostane, jer je zadovoljan u Partizanu.

„Zadovoljan sam svojim partijama. Odigrao sam dosta utakmica, dao dva gola u Superligi, ali osećaj ne može da bude potpun kada nismo osvojili ništa. Bilo je ponuda u januarskom prelaznom roku, ali sam ostao u klubu. Sviđa mi se u Partizanu sa kojim imam ugovor još godinu. Videćemo šta će biti, ali ne bih imao ništa protiv da ostanem ovde i dalje”.

Finale Kupa pamtiće Šćekić po još jednom lošem događaju: po simtpomima korona virusa koji je osetio tokom (zamenjen u poluvremenu) i posle utakmice.

„Osetio sam neprijatnosti nakon finala kupa. Sve je ukazivalo na korona virus. Testiran sam. Nalaz je bio pozitivan. Tri-četiri dana imao sam zdravstvenih problema. Sve ono što prati kovid-19. Nisam mogao da ustanem iz kreveta. Lično sam se uverio koliko ovaj virus zna da bude težak. Zato apelujem na sve ljude da se čuvaju”.

Pregurao je Šćekić koronu i sada normalno trenira sa ekipom u Zemunelu.

„Posle nekoliko dana izborio sam se sa bolešću. Ponovo sam testiran. Rezultati su drugi put bili negativni. Sada je sve u redu. Nemam nikakvih smetnji. Počeo sam da treniram, ispočetka malo sam, a potom i sa ekipom. Sve ide svojim tokom”.

Sa svim nedaćama se Beranac izborio, ali jedna muka mu ne da mira – porodica. Nije je video četiri meseca. Tek rođenu ćerkicu video je samo jednom.

„Obećao sam deci da ću doći kući. Pitaju me svakog dana što me nema, ne znam šta više da im kažem. Najmlađu kćerku sam jednom samo video. Nedostaje mi porodica, a teško da ću brzo uspeti da odem do njih. Počele su nam pripreme, uskoro idemo na Zlatibor, a ni oni ne mogu da dođu kod mene. Pandemija je sve poremetila, ali moramo i sa ovim da izađemo na kraj”, emotivno priča Aleksandar Šćekić.