D. StankovićŠpic južnoameričkog kova: Romario – Lautaro... Cvetković je nešto između
Vreme čitanja: 4min | pon. 05.10.26. | 13:22
Mladi fudbaler Anderlehta ostavio odličan utisak u Ajnhdovenu, a sve to zbog, ističu oni što su ga gledali kao raste, ispravne glave
Više detalja je tu bilo za analizu. Od onih koji možda ne upadaju u oči, kada se vrati po loptu maltene do svog šesnaesterca, pa fintom zbuni rivala i iznudi prekršaj koji skida pritisak sa poslednje linije. Preko onih sasvim očiglednih kakvi su bili trzaj glavom za izjednačenje ili ono lomljenje kičme Teunu Kopmajnersu. Pa sve do pluća širokih kao u pit-bula kojima je Mihajlo Cvetković usporavao protivničku igru i terao Holanđane na greške.
I nije to sad posebno iznenađenje. Da je Cvetković jedan od bisersa srpskog fudbala znalo se još iz vremena dok je igrao za kadete. U međuvremenu je sa svojih 19 godina postigao već 14 golova za Anderleht. Ima u CV-u i pet utakmica za seniorsku reprezentaciju Srbije, mada je tek sada kod Veljka Paunovića dobio nešto više prostora da pokaže koliko može. A može mnogo, videlo se to i u Beogradu protiv Grčke u prvom poluvremenu, a posebno u Ajndhovenu u porazu od Holandije.
Izabrane vesti
Toliko mnogo da odjednom “zakomplikovao” sve debate o napadačima na koje poslednjih godina nismo obraćali mnogo pažnje, pošto smo svakako tu imali Aleksandra Mitrovića, pa Luku Jovića i Dušana Vlahovića, pa o ostalima nismo razmišljali. Posle onog u Ajndhovenu, niko neće praviti bilo kakve napadačke opcije bez 19-godišnjeg Cvetkovića u jednačini.
Jer sve nas je, bez obzira na to što ga je Ranko Stojić svojevremeno poredio sa Karimom Benzemom, podsetio na neke proslavljene južnoameričke “devetke”, one besne pse što grizu dok ne udave rivala.
“Davno sam ja rekao Romario – Lautaro. Nešto između. To je ta visina. Odavno mi pričamo o tome, da je to – to”, smeje se u razgovoru za Mozzart Sport Vladimir Matijašević, sportski direktor Čukaričkog, koji je Cvetkovićev talenat zapazio još dok je bio devetogodišnjak u Nišu.
Kako tačno…
“Miško Jurasović, čovek koji je jedini uzeo titulu sa mlađim kategorijama Čukaričkog, on ga je video. Bio je jedno vreme instruktor u FSS, pa je došao kod nas. Doveo je Mihajla na treninge. Verujte, pogledao sam prvi trening, mislim sa Zoranom Popovićem, da je on tada bio direktor omladinske škole, i odmah se videlo da je to ta glava… Prvo je dolazio, pa se onda majka preselila, otac je ostao, vojno lice, uradio je veliki posao. Mihajlo je sam učio engleski, sam sve radio, ali to bolje zna Lazar Popović, on mu je dugo bio trener, mislim do omladinaca”.
Odmah da se nadovežemo uspomenama pomenutog Lazara Popovića...
“Dete je dolazilo iz Niša autobusom na treninge i utakmice do svojih 13-14 godina, čekao sam ga na stanici, vozio na trening, dešavalo se i da spava kod mene kad nije bilo smeštaja, ali sve je to bio deo njegovog sazrevanja… Od kad je došao videlo se da se radi o ogromnom potencijalu. I to je mogao a primeti svaki čovek koji iole razume fudbal. Uz neosporan talenat, na svakom treningu davao je 200 odsto svojih mogućnosti, vukao je ostatak ekipe, kad izađe u pritisak, svi su ginuli za njim. Za mlade igrače potpuno je normalno da imaju oscilacije,verujte mi on ih uopšte nije imao", kaže Popović za sajt Čukaričkog.
Tu glavu Matijašević je uvek i potencirao kada je govorio o Cvetkoviću još dok je kao 16-godišnjak sakupljao prve minute u Mozzart Bet Superligi.
“Trčanje, taj presing o kome pričate? To je sve glava. Kad budemo imali takvih 11 nećemo da gubiti od, hajde da ne kažem od nikoga, jer ima boljih, ali od 90 odsto ekipa”.
Hajde onda malo da pojasnimo. Odgovorom na pitanje: gde je krajnji domet Mihajla Cvetkovića?
“On nema plafon! Koliko znam, želja mu je – ili je bar bila – da igra za Mančester junajted, ali to sad nije važno. Važno je da on igra glavom. Nije to samo ova utakmica i odmah: e, to je to. On ne poleti sekunda. Evo, dao je gol Holandiji, u Ajndhovenu, ja vam ganrujem da je u njegovoj glavi isto kao da je dao gol u Čukaričkom. Okej, mlad je on da odigra pet utakmica i da u svih pet bude najbolji, ali će da izgine svih pet, da ide, da gazi, nema tu limita. On ima karakter, to nama treba. I on i taj Gudelj i drugi mladi momci koji dolaze, da ih ne pominjm sve. Možda ne mogu da igraju svaku, ali mogu da konkurišu, pokazali su sada”.
Jedan konkretan primer o Cvetkovićevom karakteru, kad već o tome govorimo.
“Bio je Piksi selektor, zvali su ga za A reprezentaciju. Pa su ga iz A spustili u kadetsku. Zovem Branka Radujka, kažem mu: ‘Šta radite to, bre, oduševio se prvo zbog A tima, onda ga spustite, ne do omladinaca, nego do kadeta?’. Znate kakav je naš mentalitet, mnogi u takvim situacijama ne bi želeli da igraju. Zovem Mihajla: ‘Direktore, nema nikakvih problema’. Ode u kadete, mislim da smo igrali protiv Hrvatske, bude tamo najbolji ili bar među najboljima, bili smo prvi u grupi. I normalno došao nazad u Čukarički i igrao za prvi tim”.
Ni ovaj gol protiv Holandije mu naravno ne garantuje mesto startera u reprezentaciji Srbije. Kad se vrati Dušan Vlahović, i dalje je tu Luka Jović… Matijašević svejedno ne vidi problem.
“Nema konkurencije nikakve veze, da li će on da dobije pet ili 90 minuta, ja vam ponavljam, on će da pruži 300 odsto. I da odigra i da sačuva loptu i da zalomi. On je igrač za tim”.
Uostalom, Cvetković može i na krilo?
“U mlađim kategorijama je igrao kod nas, kasnije ulazio kad je trebalo, nikada se nije bunio, sve odrađivao izuzetno. Mada mu je, po meni bar, prava pozicija špic ili drugi špic. Tu je najopasniji”, završava Matijašević.
Cvetković tek počinje. I ne deluje da će brzo da stane.
