Srpski sin o vremenu u Bajernu: Alonso bio idol svim klincima, Pep čist perfekcionista, Miler čovek slobodnog duha

Čitaoci portala MOZZART Sport setiće se rubrike “Srpski sinovi“ gde smo se bavili našom decom iz dijaspore. Jedan od gostiju nekada popularne rubrike bio je Miloš Pantović. Momak rođen u Minhenu i Bajernov izdanak, za kojeg se verovalo da bi jednog dana mogao da zaduži dres Srbije. Bivši selektor mlade reprezentacije Tomislav Sivić udelio mu je debitantski nastup za Orliće s tek nešto više od 19 godina, ali je na kraju skupio tek devet nastupa za Srbiju.

Posle više od decenije provedene u Bajernu prošlog leta se kao slobodan igrač preselio u Bohum, gde sada grčevito bori za opstanak u Cvajti. Igrom sudbine večeras od 20 časova koplja će ukrstiti njegov sadašnji i bivši tim, što je bila izvrsna prilika da se rođeni Nemac sa srpskim papirima priseti vremena provedenog u rodnom gradu i klubu...
“Kako bih mogao da zaboravim dan kada sam debitovao za Bajern. Tu priču ću prepričavati svojoj deci jednog dana, a nadam se i unucima“, kaže Pantović za Spox.

Bilo je to pod komandom Pepa Gvardiole, u julu 2017. godine. Zbog toga Pantović ima samo najlepše reči o vrsnom fudbalskom stručnjaku.
“S jedne strane mi je dao najlepšu uspomenu na vreme provedeno u Bajernu, s druge strane me je fascinirao na svakom treningu koji sam proveo s ekipom. On je perfekcionista koji obraća pažnju na svaki detalj“.

Naveo je i primere koji samo pokazuju kakav je trenerski um Pep Gvardiola...
“Nije tajna da je Gvardiola pridaje ogroman značaj čistim dodavanjima. Ako biste odigrali jednostavno dodavanje slabijom nogom na treningu, odmah bi pobesneo. Često je prekidao igru kako bi korigovao greške. Čak i posle treninga on bi ti prišao i objasnio ti šta si radio dobro, a šta ne. Kao momku od 18 godina, koji je tada praktično igrao regionalnu ligu, ne očekujete da će vam trener profesionalaca posvetiti toliko vremena. Veoma sam mu zahvalan na tome“.

Imao je Miloš Pantović priliku da sarađuje sa još nekim velikim trenerskim imenima...
“Gvardiola je definitivno jedan od najboljih trenera na svetu, ako ne i najbolji. Bajern je oduvek imao ambiciju da bude prvi u svemu. Gvardiola je taj mentalitet oblikovao dodatno i podigao ga na viši nivo, uvek je donosio nešto novo na svakom treningu. Ne volim da izdvajam ljude posebno. Imao sam čast da sarađujem s nekim vrsnim asovima poput Karla Anćelotija ili Petera Veningera koji mi je bio prvi trener u Bajernu. Naravno, dosta toga sam naučio i u Bohumu, koji mi je dao mogućnost da se dalje razvijam. Rad s Tomasom Rajsom je odličan“.

Pošto je često bio uključen u rad s prvim timom Bajerna, Pantović je imao priliku da deli svlačionicu i teren s asovima svetskog fudbala, ali je i sam imao svoje favorite.
“Da se razumemo, svi oni su igrači iz svetskog fudbalskog vrha. Lično mi se sviđa Mario Gece, ali posebno sam se divio Ćabiju Alonsu. Uvek je zračio posebnom vrstom autoriteta na terenu. Čak i kada nije radio mnogo, uvek je bio miran i znao je šta će s loptom. Njegove duge lopte od preko 80 metara pogađale su igrače u trepavicu. Ludilo. Alonso je bio uzor mnogim mladim igračima u Bajernu“.

Dok je Alonso ipak defanzivnije orijentisan, 23-godišnji Srbin iz Minhena imao je svoje idole i u ofanzivi...
“Ranije su to bili Zinedin Zidan i Tijeri Anri. Danas nemam nekog uzora, mada mi je Tomas Miler skroz 'kul'. Iako je slobodnog duha, njegova igra je vrlo orijentisana prema timu. I ja sam više instinktivan fudbaler koji može da igra po bokovima ili u sredini“.

Njegov odlazak iz Bajerna nikoga nije iznenadio, pošto nije dobio minutažu u strašnoj konkurenciji.
“Nisam video budućnost u Bajernu. Klub je jedan od najboljih pet na svetu. Moram da budem iskren i kažem da je to previsok profesionalni nivo za mene da bih se probio. Kao mladi igrač potrebno vam je vreme da bi ste izrasli u najbolju verziju sebe. Posle nekoliko godina u regionalnoj ligi nisam želeo da stagniram, već da napravim sledeći korak. Jako sam zahvalan Bajernu, ali želeo sam da se dokažem i u profesionalnim vodama“, iskren je Pantović i dodaje:
“Takođe sam želeo da izađem iz privatne zone komfora. Porodica je za mene prioritet. Ali, kada ste rođeni i odgajani u Minhenu, u nekom trenutku poželite da vidite i doživite nešto drugo kako biste sazreli kao čovek“.

Takva je situacija s Bajernovom decom poslednjih godina. Posle Davida Alabe klub nije proizveo nijedan biser iz svoje škole...
“Mnogo je klinaca koji žele da postanu igrači u Bundesligi. Mogu da kažem da je posao koji se radi u klubu predobar. Ne želim nikoga da uvredim, ali nivo u Bajernu pre deset godina nije ni blizu visok kao sada. Klub želi da uzme Ligu šampiona svake godine i može da priušti sebi kupovinu igrača od 60, 70, pa čak i 80.000.000 evra. Da biste se probili u takvom sistemu, morate da budete apsolutni talenat. Takvih je malo“.

---

Pogledajte i novu epizodu serije Ekipizza...

Foto: Reuters