Šta dalje za Klopa? Ako me pitate sada – neću više da radim! U Engleskoj nikad niko sem Liverpula

Dok jednom ne smrkne, drugome ne svane, a navijačima Liverpula je sve crno pred očima posle ostavka Jirgena Klopa sa kompletnim stručnim štabom na kraju tekuće sezone. Sa njim će kofere spakovati i sportski director Jerg Šmatke, čim se završi januarski prelazni rok.

Svi ostali se iščuđavaju – neko manje, nego više – dok se potajno nadaju da bi Klop baš njihov klub mogao da izabere kao sledeću stanicu. Iznenadio je on mnoge i kada je posle Dortmunda izabrao baš Enfild, ali sada se čini da ni sam Klop ne zna ni kud će, ni šta će.

Zbog toga su mnogi pomislili da se iza njegove ostavke možda krije i neki zdravstveni problem, pa hajde onda prvo da razrešimo tu dilemu.

“U redu sam, zdrav sam. Uobičajeni problemčići za nekoga mojih godina, ali ništa zbog čega bi bilo kog trebalo da se brine”, otkriva Klop.

E sad, zdrav jeste, ali istovremeno – isceđen kao krpa. Kako sam objašnjava…

“Ovaj posao možeš da radiš samo ako si 1.000 odsto posvećen, ako si ceo svoj život posvetio poslu. Ovde sam došao kao normalan čovek, i dalje sam normalan, ali već predugo ne živim normalan život. Ne želim da čekam da budem previše star da bih opet vodio normalan život. Moram barem da probam, da vidim da li će mi nedostajati. Ovo je pravi trenutak i za mene i za klub”.

Šta dalje, pitaju se mnogi?

“Ono što sigurno znam je da nikada neću voditi nijedan drugi klub u Engleskom osim Liverpula, to je 100 odsto sigurno. To nije moguće. Prevelika je moja ljubav prema ovom klubu, moje poštovanje prema ovim ljudima. Ne bih mogao. Ne bih ni sekund razmišljao. Nema šanse. Ovo je deo mog života, svi smo mi deo ove porodice, ovde se osećam kao kod kuće”.

BOMBA: Jirgen Klop napušta Liverpul na kraju sezone!

Kad je već tako, mnogi su odmah posumnjali na Bajern iz Minhena – Tomas Tuhel je pod baražnom paljbom – ili na klupu reprezentacije Nemačke?

“Sve ostalo, da li ću uopšte raditi opet? Sada bih rekao da neću. Ali naravno da ne znam kako bi se osećao u tom slučaju. Naravno, znam sebe, ne mogu samo da sedim po ceo dan. Naći ću možda nešto da radim. Ali sigurno neću voditi klub ili reprezentaciju barem godinu dana. Ne mogu to i ne želim to”.

I još malo o zahtevnosti trenerskog posla u ovako velikom klubu.

“Mnogo čudna situacija, jer moram da objašnajvam da više nemam energije, a evo sedim ode i osećam energiju, treptim zbog svega što se dešava. Ali zbog veze koju imamo, moramo da razmišljam i ovome. Zato što me niko ne bi otpustio moram ja da donesem odluku za sebe. Odgovornost koju imam ovde govori mi da nisam pravi za budućnost i to moram da kažem koliko god bih voleo da jesam. I to I radim, koliko god da je čudno”.

U idealnoj varijanti…

“U idealnom svetu nikome ništa ne bih rekao i samo bih otišao na kraju sezone kada osvojimo sve. Ali u ovom svetu nije moguće da sačuvaš tajnu. Iznenađenje je što sam je i ovoliko čuvao. Previše toga je uticalo na ovu odluku, posebno private okolnosti mog stručnog štaba i situacija u klubu. Moraju da na vreme počnu da planiraju. Bolje je da počnu nešto ranije, nego da zakasne. To bi bilo najgore. Da recimo u septembru sledeće sezone shvatim da ne mogu više? Ovo sada je divna baza za budućnost”.