Stefan Mitrović nije zaslužio da bude sklonjen... Ako je sklonjen

Nestao je Stefan Mitrović sa Partizanovog radara. Nije registrovao njegovo prisustvo na poslednje tri utakmice i to je već dovoljan uzorak mečeva da se otvori tema da li je nekadašnji reprezentativac sklonjen ili je samo privremeno udaljen iz početnih 11.

Bez obzira na to koji će termin ljudi iz Humske upotrebiti za njegov izostanak sa terena, teško je ignorisati činjenicu da ga u igri nije bilo u revanšu poslednjeg kvalifikacionog kola za plasman u Ligu konferencije, tokom susreta sa OFK Beograd Mozzart Betom, kao ni u 180. večitom derbiju. Prvi put otkako se vratio u srpski fudbal Stefan je tako dug period rezerva, a to je automatski znak da nešto ne štima.

Da li nije kao ranije, da li je izgubio poverenje stručnog štaba, da li je i sam tome doprineo,  teme su oko kojih bi trebalo da se priča, a ne da se skrivaju i od njih beži, jer ako je neko u ovom timu bio pošten prema obavezama i klubu, onda je to Stefan Mitrović. Nekako deluje neprirodno da Demba Sek kasni na treninge i igra redovno, iako je i sam oscilirao i ponekad bio poguban po tim, dok Mitrović predstavlja primer profesionalca i ispašta.

Gledano sa strane, izgleda da je na promenu statusa 36-godišnjeg štopera uticao prvi meč sa Hetafeom. Posebno završnica duela u Madridu, kad nije najbolje reagovao u situaciji kad je Partizan imao lepih 1:1, igrača više i desetak minuta da privede meč kraju. A onda je propustio priliku da odlučnije interveniše pored Martina Satrijana i u kombinaciji sa propustom Marka Miloševića omogućio predstavniku La Lige da stekne prednost koju je kasnije u Beogradu sačuvao. Tačno je da je samo tri dana posle toga Mitrović igrao u Lučanima, gde njegove, ali i reakcije celog tima nisu bile dostojne dresa Partizana. I posle toga je — nestao.

*****

IGRAJ MOZZART RELAX NA LIGI ŠAMPIONA

****

Može da se polemiše oko toga da li je Stefan Mitrović u globalu doneo ono što se očekivalo. Jasno je da je mogao više ili da su se u „Zemunelu“ nadali defanzivnoj čvrstini, međutim, postoji makar jedan detalj koji opravdava Mitrovića, čak i u ovako zrelom fudbalskom dobu. Stavljen je na pravi ringišpil u odbrani i praktično nije znao ko su mu saradnici, s kim igra i kako da se ponaša od utakmice do utakmice.

Konkretno: protiv Zemuna parnjak mu je bio Vukašin Đurđević, u prvom meču sa UNA Štrasenom Stefan Milić, u Luksemburgu Nikola Simić, baš kao i protiv Tobola, da bi se već u Kostanaju u ekipu vratio Milić, a onda je trener Saša Ilić u Madridu pribegao opciji sa trojicom štopera, pa su svi istovremeno bili na terenu, i onda protiv Mladosti opet Milić.

Pritom, promene golmana, utemeljene ili ne, takođe izazivaju zabunu u najosetljivijem delu tima. Tamo gde se obično najmanje menja, u odbrani, bilo je toliko rotacija da niko ne bi trebalo da se čudi zašto je Partizan defanzivno ranjiv.

A samo je Stefan Mitrović platio cenu. Ili je i dalje plaća. Ako je on problem, logično je zapitati se šta je sa ostalima koji uporno greše, a redovno igraju. Verovatno postoji obrazloženje, ali ga je malo teže razumeti.

Možda će se status Stefana Mitrovića promeniti na bolje, ali je teško očekivati da se to desi u situaciji kad je Nikola Simić vlasnik kapitenske trake i plan za narednu prodaju, a prošle sedmice je angažovan Sidni Lima iz portugalske Santa Klare. Sa ljudske, profesionalne i fudbalske strane, Mitrović ovo nije zaslužio, jer svi znamo i vidimo da nije ni jedini, a sigurno ne najveći problem u odbrani Partizana. Ako je uopšte problem.