Stella Grossa

Kada se dvomeč između Crvene zvezde i Milana iz 2021. godine bude gledao sa istorijske distance, ne bi nikako valjalo da ceo događaj dobije prefiks – korner utakmice. Onog detalja kada je srpski šampion po sili pravde i zakona morao da izvede još jedan prekid na San Siru i pokuša sebe da nagradi za dugotrajni juriš na gol Đida Donarume. Nije to esencija, niti je toliko bitno za konačni utisak o predstavi na San Siru, koju su timskom hemijom obojili igrači Dejana Stankovića, suvim talentom Mića Ivanić i sirovom snagom i vanserijskim taktičkim mogućnostima Seku Sanogo.

To su detalji koji će nadživeti brojne generacije, jer će se prenositi sa kolena na koleno, koliko i Piksijev slalom iz 1988. godine na istom mestu. Crvena zvezda je 35 od 180 minuta imala igrača manje u polju, primila je dva gola iz penala, i jednom sama sebi zatresla mrežu. Milanu je malo toga dozvolila i negde svima stavila do znanja da ne želi da udara u zid svog velikog evropskog napretka, započetog još 2017. godine pod Vladanom Milojevićem. Već da je spremna za korak napred. Nastranu to što je Stefano Pioli morao u finišu meča da izvede tešku artiljeriju, jer je izgledalo da će mu srpski šampion zapaliti i kuću i klupu na kojoj sedi. Crvena zvezda je naterala Milan da dobrih 60 minuta na San Siru bude u totalnoj psihozi, da igra bez osnovnog plana i da se plaši sopstvene senke, još jedne greške i „podivljalog“ Mirka Ivanića. Golman Donaruma je odmahivao rukama i streljao pogledom saigrače, Zlatan Ibrahimović je sa kiselom facom gledao ka velikom semaforu San Sira, Frenk Kesi je šutirao loptu jer je osetio da su svi ostali Milanovi planovi propali.

PARTIJA NA NIVOU LIGE ŠAMPIONA

OCENE – ZVEZDA: Čarobnjaštvo Mirka Ivanića, Stankovićeva diploma, junaštvo veznog reda i samoubistvo Marka Gobeljića

Na tim sekvencama, koje su možda ostale van televizijskog prenosa, igrači Crvene zvezde su dobili ogroman broj pluseva, ali i podigli standarde očekivanja, jer će se od srpskog šampiona tek sada očekivati velike stvari. Jer to je evropski rast i proces koji je na dobrom putu da donese ozbiljne plodove. Crvena zvezda doskora nije verovala da može uopšte da parira Sasuolu, pobedi u Pragu ili Krasnodaru, a februara 2021. godine je došla u situaciju da se oseća prevareno na San Siru, jer je delovala mnogo opasno. Odnosno, delovalo je da je mogla da dobije Milan kroz konstantnost i ozbiljan kvalitet igre, a ne da priziva sreću ili jedan detalj koji bi meč prevagnuo na njenu stranu.

Crvena zvezda je revanš meč protiv Milana odigrala na nivou Lige šampiona, što je najveća zasluga šefa stručnog štaba Dejana Stankovića. Iako je protokolarno, ali i istinski hvalio kvalitet Milana kroz izjave u italijanskim medijima, mladi šef stručnog štaba je ubedio izabranike da ne treba da počnu meč iz hendikepa statusa autsajdera. Već da imaju jako lepe šanse da prođu dalje. Teoretski, ovako na papiru, to izgleda prilično lako, ali svako ko se bavio trenerskim poslom zna koliko je to težak i mukotrpan proces.

”Eliminisani smo, ali Milan nije napustio teren sa dokazom da je toliko iznad nas. Momci su pokazali da mogu da igraju protiv velikog kluba i jake ekipe kao što je Milan. U svakom trenutku su znali šta rade i ja sam oduševljen. Ja ih gledam kao pobednike i stalno ću ih tako gledati. Samo mi je bilo bitno da im dokažem da mogu. I oni su to dokazali večeras“, bile su prve reči Dejana Stankovića.

Dejan Stanković (©Starsport)

Na ljudima iz Crvene zvezde je sada da povuku granicu između junačkog ispadanje i onog što sledi. I vraćamo se na priču o ponosu, iskonskom zadovoljstvu koje su osećali navijači Crvene zvezde tokom prenosa duela iz prestonice mode. Jer kao nikada na gostujućim terenima Crvena zvezda nje izgledala opasno (računamo ozbiljne rivale prim. aut.). Međutim, sve te kategorije se ne računaju u tabelu uspešnosti. Ali mogu da budu dobra polazna osnova za nadogradnju tima, koji je u Milanu bio značajno oslabljen neigranjem trojice sigurnih startera.

Crvena zvezda, sa samo jednim porazom u sezoni i to protiv Hofenhajma, ima ozbiljnu kičmu ekipe, koja postaje sve jača. Prvo i najvažnije: imao je Dejan Stanković i pre Milana ozbiljna ostvarenja, ali susret na San Siru predstavlja sintezu njegovih fudbalskih i ljudskih kvaliteta. Ideja o hrabrom suprotstavljanju Milanu pretočena u sklad tima koji vodi donela mu je bezbroj pozitivnih poena u javnosti, ali i kod najvažnijih ljudi na Marakani. Savršena priprema meča i činjenica da je Stanković nanjušio slabe tačke Rosonera, kao pas skupocene tartufe, dokaz je posvećenosti radu i opštem uverenju da energija bivšeg velikog igrača neće tako lako isčeznuti. Deluje da je Dejan Stanković željan da i dalje gura kamen uzbrdo i vidi gde su stvarni limiti Crvene zvezde koju vodi.

STANKOVIĆ PROTIV MILANA KAO LOVAC NA TARTUFE

Kada budu počele evropske kvalifikacije Dejan Stanković će biti šest meseci iskusniji. A to, gledajući primer iz prethodnih godinu dana, nije kratak period. Jer ova Crvena zvezda i ona s početka njegove trenerske karijer ne mogu da idu u istu rečenicu.

Uz iskusnijeg Stankovića Crvena zvezda će, nadaju se svi, imati Aleksandra Kataija u punom sjaju, već intedrisanog Filipa Falka, i buljuk starosedelaca čije prisustvo mnogo znači. Počev od Kange, pa sve do Sanoga. Naravno, neko od standardnih prvotimaca će otići, ali bio bi greh da Mirko Ivanić, bez obzira na jačinu potencijalnih ponuda, digne sidro pre kraja letnjih kvalifikacija.

I ako se uz sve to popune rupe u odbrani, ako stigne Aleksandar Dragović i ako se sa dnevnog reda skine višegodišnji deficit levog beka, moguće je da Crvena zvezda ponovo bude dovoljno velika da igra Ligu šampiona i tamo muči rivale kao februara 2021. godine Milan.

Da bude Stella Grosa, kako su je nazvali italijanski mediji, posle tromeča iz 1988. Tada se Crvenoj zvezdi nije dalo, ali jeste tri godine kasnije.

Možda će se u dogledno vreme vratiti za ovaj Milan i onaj korner iz četvrtog minuta sudijske nadokande koji je morao da bude izveden. Onda će i San Siro manje boleti.