Trenutak da Veljković postane Dragović

Možda o rastu Crvene zvezde govori činjenica da je dolazak Miloša Veljkovića, ozvaničen još tokom proleća, dočekan sa ravnodušnoću u emotivnim krugovima bliskim osmostrukom uzastopnom šampionu Srbije. Kao da je postalo normalno da klub sa Marakane, u nastojanjima da stalno igra Ligu šampiona, dovodi igrače takve klase. Čak i na evropskom tržištu priznatije.

Istina, imao je Miloš Veljković istoriju povreda i letnje pripreme počeo sa teretom nešto duže pauze, javno priznavši da će mu biti potrebno vreme da se aklimatizuje na Beograd i rad Vladana Milojevića. Samo što vremena više skoro ni da nema. Došao je trenutak da Miloš Veljković u očima navijača Crvene zvezde postane Aleksandar Dragović. Mnogi veći “hajp” pratio je dolazak bivšeg reprezentativca Austrije, iako su i karijere slične. Obojica imaju trocifreni broj igara u Bundesligi, I Dragović I Veljković su deo igračkog odrastanja proveli u Engleskoj.

I jedan i drugi su okoreli, kolokvijalno rečeno, “cigani”. Samo što je ta emotivna crta bila izraženija kod Dragovića zbog dedinog nasleđa.

Kada se pogleda unazad, vidi se da su štoperi uvek bili junaci Zvezdinih pohoda na Ligu šampiona. U Salcburgu je zablistao Miloš Degenek, koji je u Beogradu, kao pojačanje iz Japana zaključao Monasa Debura. Isto tako Degenek je postigao pogodak godinu dana kasnije u Bernu, da bi pre 12 meseci savršeni sklad Uroša Spajića i Nasera Đige zaustavio fudbalski potentne mladiće iz Bodo Glimta. Ta partija Nasera Đige je nešto što navijači Crvene zvezde očekuju od svako štopera koji zaduži opremu crveno-belih.

Tačnost, odlučnost u startovima, anticipacija i brzina.

Miloš Veljković je štoper drugačijeg profila, ali večeras na Enea stadionu treba da pokaže zašto ga u Crvenoj zvezdi smatraju kapitalnim pojačanjem. Oko njegovog anagažovanja je postajao konsenzus sportskog sektora crveno-belih, posebno što ga sportski direktor Mitar Mrkela zna od mlađih dana i one titule na Novom Zelandu.

Za direktong rivala Miloš Veljković će imati Mikaela Išaka. Robusni napadač je za Leh ono što je Aleksandar Katai za Crvenu zvezdu. Zidove na Enea stadionu krase slike Mikaela Išaka u trenucima kada slavi golove protiv Viljareala, Fjorentine i brojnih evropskih ekipa.

Išak je ove sezone već postigao sedam golova, od toga četiri sa bele tačke. Za Leh je ukupno dao 97 pogodaka i upisao 25 asistencija. Osvojio je dve titule. I gledaće da “orobi” Crvenu zvezdu u večerašnjem meču.