Upoznajte Miloša Milojevića, talentovanog srpskog trenera za koga niste ni čuli, ali Švedsku je oduševio

Život piše romane, naslov je one čuvene rubrike u Politikinom zabavniku, a slučaju Miloša Milojevića to je zaista tačna konstatacija, pošto je sudbina odvela mladog srpskog trenera na put koji verovatno nije mogao ni da zamisli. Ali iako bi možda bilo previše reći da sve teče po planu – jer teško da je bilo šta od ovog planirao – možemo da kažemo da se Milojević sasvim dobro prilagodio novonastalim izazovima i mada su verovatno samo retki u Srbiji i čuli za njega izborio za status jednog od najtalentovaniji trenera u švedskom fudbal.

A tamo je stigao pre tri godine, isprva da vodi omladinsku školu Mjelbija i pomaže tadašnjem pefu struke Jonasu Andersonu. Onda je sudbina presložila kockice, Anderson je prošle sezone otišao, Milojević je dobio šansu i već u prvoj sezoni ekipu iz treće uveo u drugu ligu. Ove je sezone njegov tim bio jedan od prvih kandidata za ekspresnu promociju u treći rang takmičenja, a umesto toga – tek deveti put u 80 godina dugoj istoriji kluba Mjelbi će igrati elitnu, Alsvenskan ligu!

Kolo pre kraja sezone u Superaten ligi, odnosno drugom rangu takmičenja, Mjelbi je savladao Sirijansku sa 2:0 i obezbedio promociju, drugu uzastopnu pod Milojevićevim vođstvom! Mada mladi trener, a tek mu je 37 godina, još nije sasvim zadovoljan, pošto želi da među najbolje uplovi kao najbolji tim druge lige, a za taj će se status u poslednjem kolu boriti sa direktnim rivalom Varbergom.
“Ako nisi šampion onda si gubitnik, uvek tako razmišljam. Uvek želim da pobedim, kad se takmičim sa suprugom daću sve od seba je pobedi. Ni sina neću da pustim. Ako hoće da pobedi moraće da poraste i postane bolji od mene”, govorio je svojevrmeneo Milojević u intervjuu za švedski Expressen.

Sin mu, inače, ima tek dve godine, ali Milojević dobro zna koliko će ga sve prepreka sačekati u životu. Kako je Miloš uopšte došao do Švedske posebno je luda priča. Rođen septembra 1982. godine bio je talentovan igrač, tri i po sezone je proveo i u omladinskoj školi Crvene zvezde, odigrao je i par mečeva za U18 reprezentaciju, pozvan jednom i za U21 tim, ali…
“Trebalo je da igramo u Makedoniji, ali je utakmica otkazana zbog lošeg vremena. Posle toga se više nisam pominjao u kontekstu reprezentacije”, priseća se Milojević u razgovoru za Ettanfotboll.

Tu negde je krenuo pad. Do Zvezdinog prvog tima nije mogao, pa se nekoliko sezona smucao po različitim klubovima u drugoj ligi. Igrao je za Bežaniju kad je 2006. godine ubijen predsednik Goran Mijatović “Mita”. I pre toga se Milojeviću smučilo. I bila je neka Švajcarska... Ali na kraju je bio Island.
“Bio sam pozvan na test utakmicu. Ali stalno su mi govorili: ‘Dođi i sledeće nedelje’. I tako tri ili četiri puta. A ja sam hteo da idem preko, bio sam nestrpljiv, napravio i neke loše izbore, nisam imao strpljenja. Bilo mi je dosadno, prosto, to je možda najjednostavnije objašnjenje kako sam završio na Islandu. Prijatelj Mladej Ilić mi je rekao da tamo može da se zaradi fin novac, da su klubovi stabilni. I potpisao sam kratkoročni ugovor sa klubom koji se zove Hamar. Ideja je bila da ostanem šest meseci. Šest meseci se pretvorilo u 10 godina”.

Povrede su mu skratile karijeru, ali nije ga to poremetilo. Milojević je uvek i sanjao da sedne na trenersku klupu.
“Razmišljao sam o tome još kao 15-godišnjak. Kad sam igrao u Zvezdi u maloj svesci sam zapisivao sve i svaki put sam imao mišljenje o tome kako treba da igramo. Trenerima se to baš i nije dopadalo, ali su me puštali da igram, jer sam na terenu radio ono što mi kažu”.

Na kraju, Brejdablik mu je dao šansu. Prvo asistent, pa glavni trener. Ali prekretnica je bila šestogodišnja avantura u Vikinguru u kome je od trenera U14 selekcije stigao do šefa struke i vodio ekipu i u kvalikacijama za Ligu Evrope. Radio je i kao profesor fizičkog na Islandu, a sada je očigledno vreme da uđe u profesionalne vode. Ima PRO licencu, a imaće sada i šansu da debituje na velikoj sceni.
“Cilj je da budem trener na najvišem nivou, ali to nije lako ako već nisi veliko trenersko ime. Ja moram drugim putem”, kaže Milojević.

Bitno je samo znati šta je cilj, a Milojević tu očigledno nema dileme. Pa ko zna, možda ga u neko dogledno vreme “kibicuje” i neki superligaški klub?

ŠVEDSKA 2 – 29. KOLO

Petak

IK Frej – Norbi 1:0 (0:0)

Subota

Treleborg – Norćeping 2:3 (2:1)
Vesteros – GAIS 4:1 (1:0)
Dejerfors – Esters 2:0 (1:0)

Nedelja

Halmštad – Brage 3:2 (2:2)
Bromapojkarna – Varberg 1:1 (0:0)

Ponedeljak

Mjelbi - Sirjanska 2:0 (2:0)
Ergrite - Dalkurd 0:0

(FOTO: maif.se)