Zašto se Mesi od Argentine oprašta protiv Benina? Korupcija

Sutra uveče, koji minut posle ponoći, Leo Mesi će poslednji put obući dres reprezentacije Argentine.

Onaj po kojem će ga fudbalska planeta najviše pamtiti, jer poslednji utisak je uvek nekako najjači. Baš taj uspeh u dresu reprezentacije mu je falio tokom blistave klupske karijere, da zaokruži veličanstvenu fudbalsku priču i da izbije poslednji adut iz ruku kritičarima u polemikama oko Najvećeg svih vremena. Ako su prve tri četvrtine Leove karijere bile obeležene čudima u dresu Barselone, ta poslednja je ofarbana u plavo-belu nijansu argentinske zastave. Klupsku karijeru je poslednjih godina stavio u službu reprezentativne, ljudi se i ne sećaju više da je dve godine igrao za PSŽ, a “fudbal peške” u dresu Inter Majamija je više poslovna nego fudbalska odluka.

Mesi je doživeo katarzu u dresu reprezentacije, od finog školarca iz Barselone se pretvorio u vođu argentinskog čopora, postao spreman na sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva za konačan uspeh i poveo Argentinu na visine gde je poslednji put bila sa Maradonom. Utisak je da su mu te poslednje godine u reprezentaciji bile hrana za srce i dušu. Nemoć u finalu Mundijala protiv Španije bila mu je i tužan dokaz da više ne može iako je na putu do tog meča nosio Argentinu na leđima. Rešio je da stavi tačku i oprostiće se sutra uveče protiv… Benina?!

Malo je reći da ovakav oproštaj izaziva čuđenje, a širom fudbalske planete i gađenje, jer ne priliči da se tačka na takvu karijeru stavi protiv trećerazredne afričke selekcije. I logično je da se ljubitelji fudbala širom planete pitaju: Zašto se Mesi, dođavola, oprašta od Argentine protiv tamo nekog Benina?!

Ima tu i objektivnih razloga poput zgusnutog rasporeda i evropske Lige nacija, ali glavni su alavost i gramzivost duboko korumpiranog Fudbalskog saveza Argentine. Na krilima reprezentativnih uspeha poslednjih godina (Mundijal, još jedno finale i dva trofeja Kopa Amerika), Argentina je opet postala luksuzni fudbalski brend. Savez je rešio da to naplati masno i beskompromisno.

Pre svega, mečevi protiv anonimnih selekcija kao što je Benin najčešće zahtevaju minimalnu finansijsku nadoknadu organizatora, što je u ovom slučaju FS Argentine. Samim tim, zarada od utakmice je veća jer je „malim” protivnicima obično čast i privilegija da se pojave na ovakvim dešavanjima, za koja bi inače morali debelo da plate. FS Argentine zadržava ceo prihod od utakmice, ali još veći novac generiše od prodaje TV prava, koja bi u slučaju atraktivnijeg rivala morala da deli sa protivnikom.

Na čelu Saveza se od 2017. godine nalazi Klaudio 'Čiki' Tapija, prilično nepopularna ličnost. Iako se u njegovom mandatu desila zlatna era argentinske reprezentacije, uloga njega i Saveza u celom procesu je suštinski beznačajna. Uostalom, Lionel Skaloni je slučajno postao selektor kada je od privremenog preimenovan u stalno rešenje jer Savez nije uspevao da zaposli nijedno od ozbiljnih trenerskih imena koja je jurio. Nema to nikakve veze sa vizijom i osećajem odgovornih u argentinskom fudbalu, već su celu priču iznela svlačionica i stručni štab koji su kliknuli između sebe. Tapija je bio dovoljno mudar da ih pusti na miru jer je znao da samo dobrim rezultatima može maksimalno da komercijalizuje njihovu vrednost.

Tapijin prvi posao bio je vožnja kamiona gradske čistoće. Ženidbom sa Paolom Mojano život mu se promenio i od komunalca je ušao u najveći argentinski sindikat kamiondžija. Na čelu sindikata bio je njegov tast Ugo Mojano. Zahvaljujući tastu, ušao je i u fudbal. Sa njegovom podrškom postao je predsednik malog kluba Barakas Sentral, na čijem čelu je proveo skoro 20 godina i pustio pipke u argentinskom fudbalu. Barakas je verovatno najomraženiji klub širom Argentine, koji je zahvaljujući Tapiji na silu postao prvoligaš.

Malo-pomalo, Tapija se peo na hijerarhijskoj lestvici argentinskog Saveza i uzleteo 2014. nakon smrti Hulija Grondone, višedecenijskog simbola moći i korupcije u argentinskom fudbalu. Sramni izbori za novog predsednika, na kojima se desio nezapamćen skandal sa brojem glasova (pravo glasa imalo 75 delegata) i kontroverznim rezultatom 38:38, naterao je i FIFA-u da interveniše. Otvorio se prostor za nove ljude i Tapija je uz podršku tasta prvo postao potpredsednik, a onda i predsednik Saveza. Uz pomoć niželigaških struktura kojima je svašta obećao, obezbedio je većinu.

Baš u tom periodu Argentinu je drmala najveća kriza, i slučajni ostanak Lionela Skalonija na klupi bio je zapravo početak najuspešnije ere u istoriji Argentine. Kulminacija je bilo osvajanje Mundijala u Kataru. Nakon toga, Tapija je napravio marketinšku mašineriju za isisivanje svakog dolara od imidža reprezentacije. Znao je vrlo dobro da Mesijeve poslednje godine nemaju cenu za argentinski narod, navijače, sponzore…

Argentina je sve ređe igrala sa najboljim selekcijama sveta osim kada je to bilo u takmičarskim mečevima. Sa jedne strane, trebalo je zadržati neokrnjenu krunu fudbalskih vladara sveta, a sa druge su mečevi protiv trećerazrednih selekcija garantovali veći prihod. I neko bi pomislio da je reč o domaćinskom poslovanju i brizi o argentinskom Savezu, da bi se ispostavilo da je Tapija ogrezao u korupciji. Čak je i američki FBI morao da se umeša.

Trenutno je Tapija pod istragom u Argentini i SAD zbog prevare, utaje poreza i pranja više od 30.000.000 dolara kroz međunarodne komercijalne ugovore. FBI i tužioci istražuju da li su sponzorska sredstva preusmeravana preko američkih banaka na privatne račune čelnika Saveza. U Argentini se istražuje mreža fiktivnih firmi, benzinskih pumpi i menjačnica preko kojih se izvlačio novac. Pod lupom su Tapijini bliski saradnici sa ogromnom imovinom, ali i sam Tapija, čije se lično bogatstvo uvećalo za 1.000 odsto između 2017. i 2024. godine, zbog čega je morao naknadno da prijavi 1.000.000 dolara u gotovini i depozitima. Rukovodstvo FS Argentine je optuženo za utaju oko 13.000.000 dolara poreza i doprinosa. Zbog toga je Tapiji izrečena zabrana napuštanja zemlje, pa je morao da plati kauciju kako bi uopšte dobio dozvolu za odlazak na Svetsko prvenstvo 2026.

Onda nije ni čudo što su takvi ljudi u Mesiju i drugovima videli zlatnu koku koju treba maksimalno izmrcvariti i komercijalizovati dok je Leo još tu. Nikada se nisu vodili nikakvim fudbalskim motivima, pa se tako Argentina u poslednjem prozoru pred Mundijal spremala protiv slabašnih afričkih reprezentacija poput Zambije i Mauritanije, da bi prvi prozor nakon Mundijala u kojem se Mesi oprašta, iskoristila da zakaže mečeve protiv Bolivije, Burkine Faso i Benina.

Prema reprezentativcima i stručnom štabu se vuku dugovanja na ime premija još od titule u Kataru. Iako Savez i njemu naklonjeni mediji tvrde da sve ide planiranom dinamikom, u jednom momentu je postojala ozbiljna mogućnost bojkota nacionalnog tima od strane igrača zbog dugovanja. Iako većina reprezentativaca veći novac zarađuje u klupskom fudbalu, premije od uspeha ne žele da potpuno poklone Savezu koji je svakako već profitirao više nego što zaslužuje.

Na kraju, FS Argentine ne poštuje ni te anonimne protivnike. Nedavni meč protiv Burkine Faso je zapravo bio meč protiv njihove mlade (U-23) reprezentacije jer su članovi A selekcije odbili da putuju u Argentinu. FS Argentine se obavezao da plati troškove puta i smeštaja, ali se ispostavilo da su Tapija i saradnici organizovali Afrikancima najjeftiniji mogući turistički aranžman. Slilno je sada i sa reprezentacijom Benina kojoj su otkazali najbolji igrači poput Žuniora Olajtana iz Bešiktaša.

Reprezentacija Benina je putovala 23 sata ekonomskom klasom do Argentine. Zbog napornog puta, neki članovi su se razboleli, a video-analitičar se onesvestio na aerodromu. Kada su stigli u Buenos Ajres, smešteni su u ruiniran hotel bez tople vode na jednom spratu, bez teretane i bilo kakvih uslova da vežbaju. Zanimljivo, čelnici FS Benina su smešteni u drugi hotel kojem ništa ne fali. Kapiten i najbolji igrač Stiv Munije je sam sebi platio odvojeni aranžman putovanja u Argentinu jer mu je stalo da bude na Mesijevoj oproštajnoj utakmici.

Ulaznica za sutrašnju utakmicu odavno nema iako su im cene bile paprene, a VIP lože su prodate po cenama kao da je Superboul. FS Argentine će poslednji put unovčiti Lea Mesija i njegovu veličinu. Prihod će biti ogroman, scene sa Monumentala dirljive, Benin samo slučajni posmatrač, a Čiki Tapija će se zadovoljno smeškati i glumiti čoveka iz naroda kao što se ovih dana pojavljuje po društvenim mrežama kako pravi roštilj da dočeka reprezentativce.

Sve ono što sledi posle Mesijeve ere će biti veliki izazov za Argentinu i njenu reprezentaciju. Selektor Skaloni odbija novi ugovor, nekoliko članova zlatne generacije se oprostilo ili se uskoro oprašta, a američko-argentinski obruč pravosuđa oko Čikija Tapije se sve više steže.