Znate šta znači biti reprezentativac? To je ono kad Mali princ obuče plavo

U Madridu ga zovu Mali princ. Istim nadimkom bi mogli da ga oslove i Francuzi, jer je za njih uvek tu. Doslovce, jer Antoana Grizmana ništa ne može da izbaci iz ritma. Viceprvak sveta je u Amsterdamu osigurao plasman na završni turnir Prvenstva Evrope i budite sigurni da će as Atletiko Madrida i narednog leta obući plavo. Za njega nikakvi izgovori ne postoje, ništa mu nije preče, ponaša se poput modernog vojnika, uvek je u stroju kad Didije Dešan komanduje juriš.

Duel sa Holandijom u kome su Galski petlovi slavili 2:1 najbolja je potvrda šta za Francusku, ali i svetski fudbal, znači Grizman. Šest godina igra za reprezentaciju kao da mu od toga život zavisi. A nije tako. Mogao je komotno, imajući u vidu status i dostignuća u karijeri, da se uhvati za ložu, zatraži predah, stavi porodicu i(li) prijatelje na prvo mesto, međutim, za njega ne postoji ništa bitnije. Čak ni igranje za velikane kao što su Barselona i Atletiko, gde ponekad nije bio u gro planu, za državni tim je uvek bio od koristi.

Da bismo pronašli poslednji meć kad Grizman u plavom dresu nije bio na terenu morali bismo da se vratimo na 13. jun 2017. kad je Francuska savladala Englesku 3:2 u prijateljskom susretu. I tad je bio u ekipi, samo što je sedeo na klupi i nije ulazio. A onda, za ovih šest godina i kusur, bilo da je reč o kvalifikacijama, prijateljskim utakmicama, susretima na završnim turnirima Mundijala ili Evropskog prvenstva, Lige nacija, non-stop je Grizman igrao. Taj niz traje 81 meč i nema nijednog fudbalera na planeti koji je toliko puta vezano igrao za svoju zemlju.

Posebno zanimljivo je što Antoan Grizman opstaje u svlačionici Francuske uprkos tenzijama koje je prate. A počelo je još u vremenu kad je Karim Benzema ucenio saigrača Metjua Valbuenu eksplicitnim sadržajem, pa onda kad se sadašnji član Al Itihada sporečkao sa selektorom Dešanom, pa kad su se povukli Igo Loris i Rafael Varan, dok su se menjale generacije i dolazili mlađi od kojih ego Kilijana Embapea nije baš u srazmeri sa njegovim fudbalskim veštinama i ponekad preti da uništi stvoreno na terenu. I sve to u eri kad mu je traka skinuta da bi prešla na ruku zvezde Pari Sen Žermena. Plus, u doba kad ima utakmica koje se mogu podvesti pod beznačajne, kad je UEFA izmislila još jedno takmičenje, kad reprezentativni fudbal gubi trku sa klupskim...

Nekom drugom bi pukao film i davno bi se penzionisao, ali Grizman je primer sporiste kakav odoleva savremenim trendovima i predstavlja ono što je nekad bilo igranje za reprezentaciju. Pritom, nikad od njega niste čuli da gunđa ili se ne slaže sa pretpostavljenim, pa mu se tako i uloga menjala. Čak je pomeren dalje od gola, a opet uživa.

On sa Fracuskom, ceo svet sa njim(a).