Zvanično: Maks! I, šta ste to radili dve godine?

Bila je to dobro podmazana mašinerija kojoj je falio sam jedan mali delić da bude savršen.

Alegrijev Juventus je bio jedan od najjačih timova Evrope i bez premca najdominantnija ekipa italijanskog fudbala. Ali dva izgubljena finala Lige šampiona su rasplamsala komplekse i frustracije predsednika Andre Anjelija. Prvi čovek Stare dame je bio opsednut osvajanjem Lige šampiona da je potpuno izgubio dodir sa realnošću.

Nije cenio visoke standarde koje je Alegri postavio sa Juventusom i otpustio ga je posle pet vezanih titula u pet sezona u kojima su bile čak četiri duple krune. Dva izgubljena finala Lige šampiona su po Anjelijevoj računici bili neoprostivi gresi Alegriju. Verovao je patron Juventusa da će neki drugi trener otići korak dalje i popeti Juve na krov Evrope. Gledao je kako igraju Barselona, Real i ostali verujući da njegov Juventus nije taj nivo i da igra dosadan i defanzivan fudbal. Verovao je da sa takvim Alegrijevim fudbalom nikada neće osvojiti Ligu šampiona i oterao ga je. A zapravo je pokušavao da razgradi DNK koji taj klub ima.

Dve godine kasnije, Anjeli se ponizno vratio i zamolio Alegrija da se vrati u Juventus. Da popravi ono što su Anjeli i njegovi čudni izbori pokvarili. Alegrijevu mašinu koju su zatekli, rastavili su na deliće eksperimentišući i verujući da će im Kristijano Ronaldo sam doneti titulu prvaka Evrope.

Anjeli je prvu grešku napravio sa Mauricijom Sarijem verujući da će njegov lep fudbal popeti Juventus na nivo ekipa koje su igrale najatraktivniji fudbal u Evropi. Lion je bio bolan i otrežnjujući šamar da Sari ipak nije čovek za najveće domete. Ali su makar zadržali primat u Italiji...

Sledeći izbor je bio još luđi i još neuspšeniji. Dati Juventus u ruke zelenog sanjara Andree Pirla bila je ideja osuđena na propast. Ekipa naviknuta na ciničan fudbal na rezultat nije bila spremna za takvu vrstu egzibicije. Juventus je u poslednjem kolu spašavao četvrto mesto i pad u Ligu Evrope. A ispadanje iz Lige šampiona od Porta je bio još samo jedan čvrst argument da je Anjeli sunovratio klub.

Kada je svima postalo jasno kakve greške su napravljene, Juventusov gazda je posegnuo za jedinim logičnim rešenjem. Vratio je čoveka koji je već jednom izgradio sistem. Doduše, debelo naslonjen na temelje rada Antonija Kontea.

Alegri je danas i zvanično nasledio Pirla. Čeka ga mnogo teži posao nego prvi put, ali će makar biti lišen pritiska osvajanja Lige šampiona. Daleko je Juventus od tog cilja. Mnogo dalje nego pre dve godine kada ga je Alegri ostavio u uskom krugu najjačih evropskih timova. Alegrijevi koraci unapred su poništeni trčanjem unazad u prethodne dve godine.

Anjelijeve pretenciozne ambicije su prethodnih godina počele da udaraja u zid. Posle šamara sa projektom Superlige, ova sezona je bila još jedan neptrijatan udarac. Juventus nije navikao na velike amplitude i lomove. Potreban je neko da smiri situaciju i opet izdradi sistem. Maks Alegri je najbolji čovek za to.